Category: СРЕДЊИ ВЕК

Споменици српског права: Повеља краља Твртка из 1378. године

  ПОТВРДА СРПСКИХ ПОВЛАСТИЦА ДУБРОВАЧКОЈ ВЛАСТЕЛИ Како је Твртко Котроманић све изненадио и од нејаког, голобрадог младића постао амбициозан српски владар и вешт дипломата, који ће сачинити један од најзначанијих споменика средњовековног српског права, којим се потврђују повластице граду Дубровнику и тамошњој властели? Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат.Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338 — 1391.) је...

Српска баштина у данашњој Македонији: Шишевски манастир

Шишевски манастир је православни средњoвековни манастир у близини села Шишево, Република Македонија. Налази се високо изнад стене у кањону Матка на десној страни реке Треске.  Манастир Свети Никола Шишевски је смештен на својеврсној спљоштеној тераси стене изнад десне обале вештачког језера Матка на реци Треска. Терен је неприступачан за моторна возила, а до њега се може доћи само пешице из...

Средњовековни документи о Србима у Крајинама

О етничкој припадности становништва Балканског полуострва у антици и Средњем веку, историчари се не слажу. Неки сматрају да је најстарије становништво Балкана словенско (с племенским именима: Илири, Трачани, Скордици…), а други изричито тврде да су Словени стигли на Балкан тек у шестом и седмом столећу после Христа.Занемарујући ове недоумице, погледаћемо шта пише у сачуваним документима о нешто каснијем времену –...

Трагом српског манастира Лабостин код Дувна из 13. века

Српско-православна митрополија и архидијецеза херцеговачко-захумска (даље у тексту Херцеговачко-захумска митрополија), у чијем је саставу већим делом била и данашња Милешевска епархија, објавила је 1890. године свој први шематизам где су побројани сви њени манастири и дата њихова историја. Међу 16 наведених манастира на том великом простору, који су били живи или у рушевинама на 11. месту био је манастир Ваведенија...

Командовање у средњовековној српској војсци

Ако је тачна Блихерова тврдња да је Наполеоново присуство на бојном пољу вредело исто толико колико и корпус од 40.000 војника, онда је тачна и теза да су српски војници, у походу на Дренопољ (Једрене) 1371. године (да коначно поразе Мурата и у корену сасеку Османову стратегију), унапред били осуђени да изгубе сваки бој због свести о проклетству Светога Саве...

Достиник – Српска престоница Властимировића, пре Немањића и Раса

Достиник (Дестиника, Даштаник; грч. Ντοστινίκ, Δεστινίκον; лат. Dostinica) је била најстарија позната престоница Србије (?-друга половина X века) и седиште српске државе Властимировића, династије која је владала Србима од седмог до друге половине десетог века. Његов положај, као и остаци, до скора нису утврђени, али се сматрало да се налазио на простору између данашњег Пријепоља и Сјенице, односно у релативној...

Кога вида Косовка дјевојка: Павла Орловића из Бајица код Цетиња

Павле Орловић је јунак Косовског циклуса епских народних пјесама. Од историјских извора, помиње се у Герасимовом љетопису из 1389. године, и то као заповједник једног дијела војске. Према народној пjесми „Косовка дjевојка“, он је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Урош Предић га је представио на својој слици Косовка дјевојка из 1919. године на самрти,...

Јован Ненад: последњи српски цар и утемељивач идеје српске Војводине

У време угарских превирања и турске најезде у Бачку 1526. године у Суботици се појављује загонетна личност Јована Ненада. Издавао се за потомка српских и византијских племића, а Мађари су га прозвали „црним човеком“. Прогласио се за цара и штитио народ од самовоље угарског племства и турских упада. Био је страх и трепет и за Угаре и за Турке, редак...

Ђорђе Драгишић: Србин који је предложио реформу календара 70 година прије папе Гргура XIII

У Сребреници је 1445. рођен Ђорђе Драгишић. Драгишић је млад постао припадник фрањевачког реда. Послије пада Србије и Босне он бјежи на Запад, преко Задра у Италију и затим у Француску и Енглеску. Први је становник неке српске земље за кога се зна да се школовао на Оксфорду. Припадник круга кардинала Висариона, предаје филозофију и теологију на италијанским универзитетима. Противи...

Срби у Бачкој у седмом веку

Приликом доласка на простор Бачке Мађари су овде затекли Србе, попримили од њих културу, многе речи, установе (жупаније), а у почетку и веру – први угарски краљ Стеван испрва је исповедао православну веру.. Три палатина Угарске били су српске народности (Радо (1056.), Уроша (1120.) и Белуша (1156. г.)), а на простору данашње Бачке постојала је у деветом веку нарочита словенска држава...