Category: НОВИЈЕ ДОБА

Спиридон Гопчевић у свом делу “Стара Србија и Македонија“

Срби своју тезу граде на чињеницама да је део становништва крајем 19. и почетком 20. века под притиском Бугара и Турака престао да слави крсну славу (обележје српског народа) и променио завршетке својих презимена из –ић у -ски (нпр. Ивановић у Ивановски). По сведочењима Срба које су протерали бугарски и албански фашисти за време Другог светског рата, комунистички функционер Лазар...

Војна Крајина на граници светова

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби. Од краја XV века кад су...

Заборављене српске војводе: Четништво је настало у борбама са Турцима, затим са Бугарима, Шиптарима и Аустријанцима

Четништво има дубоке традиције код Срба и настало је у борби против Турака. Свака песма која почиње стихом: “ ‘Сакупи се једна чета мала’… је четничка. И хајдучке и ускочке песме су четничке. Титоизам замењује реч ‘четник’ бугарском речју ‘комита’. Четништво је своју оштрицу окренуло како где: у Херцеговини против Турака, у Македонији против Турака, туркофилских Шиптара и бугарских четника...

Димитрије Новаковић – Први српски (и/или хрватски) фотограф

Први српски фотограф био је Димитрије Новаковић, како пишу Сербске народне новине из 12. маја 1840: „трговац, Србин родом из Загреба, који је боравио у Паризу у јесен 1839. где је стекао прва сазнања о дагеротипији „од самог оца вештине ове г. Дагера“. Он је те године обавио снимање Београда: „На посребрениј  лист  бакра.  Снимак  тај  поднео  је  он  Њ.  светлости  господару  Михаилу...

Жана Меркус – фатална муза “Невесињске пушке“

Kаo прва жена добровољац, Холанђанка Жана Меркус прикључила се Босанско-херцеговачком устанку (1875–1878) око Божића и у њега уложила више него што су улагали српски великани. Издавала се за побожну жену, желећи да својим богатством, у новцу и души, помогне потлаченом хришћанском народу да се реши Османлија. Говорило се да је лично Ђузепе Гарибалди, кога је упознала у Италији, писмом гарантовао...

Како су комунисти убили војводу Петра Бојовића

Војвода Петар Бојовић преминуо је у 87. години живота 19. јануара 1945. у свом београдском стану. Комунистичка контраобавештајна служба преко радија је забранила присуствовање народа сахрани, а леш је на Ново гробље превезен таљигама Једна од срамнијих страница историје главног града Србије након ослобођења Београда од немачке окупације у јесен 1944. догодила се крајем те године на Врачару, у Трнској...

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Коран – први превод Курана српског војводе Миће Љубибратића Херцеговца

Велики херцеговачки војвода Михајло Мићо Љубибратић рођен је 1839. године у требињском селу Љубову у угледној старој средњовјековној српској племићкој породици Љубибратић. Љубибратићи су били угледно српско братство и властелинско племе у области Требиња и Конавла у 14. и 15. веку, које је временом издијељено на многе гране. И у каснијим вијековима чланови ове породице су имали важне црквене, војне...

Привредник – пројекат српске економске заједнице

Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да се организује око заједничког циља. С тим у вези, у Загребу су основане институције које ће Србе јачати привредно и културно. Најзначајнија међу њима је...

Прва фотографија на којој се види човек (1838.)

Најстарију познату фотографију на којој је ухваћен човек, снимио је у Паризу, 1838. године Луј Дагер (Louis Daguerre). Желећи да овековечи тренутак, Дагер је, највероватније несвесно, успешно фотографисао прво људско биће, које на слици у доњем левом углу, гланца ципеле код уличног чистача. Дагеру је требало читавих седам минута времена да успостави одговарајућу експозицију, и иако је улица била испуњена...