Category: НОВИЈЕ ДОБА

Новак Милошев Вујадиновић: Србин с руским орденом „за највеће јунаштво на Балкану“

Новак Милошев Вујадиновић (1835-1892) је српски јунак из Црне Горе, који се посебно истакао у бици на Фундини 2. августа 1876. године када је 5000 бораца одбранило своје породице од 20.000 турских војника. Том приликом посекао је 17 турских глава. Руски цар га је одликовао орденом за највеће јунаштво на Балкану,...

Братско лицемерје или Босна раздора између Срба и Загреба

Кад се Штросмајер јавио на арени, још је однос Срба и Хрвата био бољи него икад раније. Као што су Мађари у полемици говорили за Хрвате да су људство другог реда, тако су Хрвати у оној земљи држали одувек Србе грађанима другог реда; али познати аустријски апсолутизам 1849 г. долази...

Однос Ватикана према Србима под Турцима

Након пада Цариграда 1453. Турци су постепено успевали да једну за другом ставе под своју власт и све самосталне српске државе, Србију (1459) и Босну (1463), Херцеговину (1482) и Црну Гору (1499). Турци су тако већ крајем XV века завладали целим Балканом и одатле су могли да наставе продор даље...

Српска гарда, школа и читаоница у Боки

У време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске морнарице и она постаје сталешко удружење „Братовштина помораца“. Касније, у време када је Бока у млетачкој и турској власти, и поред тешких услова за национално испољавање, бокељски поморци Срби су...

Винковци Срба и Шокаца, а Хрватима каковима ни трага

Како се изјашњавало и осећало и којим је језиком говорило становништво Винковаца још крајем 19. века показује чланак објављен у листу “Дом“, којега је уређивао Антун Радић, брат једног од највећих хрватских политичара двадесетог века, Стјепана Радића. „Дом“ под датумом 10. 11. 1904. Доноси чланак, у којем се јасно каже да...

Српска штампана књига у БиХ од 1800. до 1878. године

КУЛТУРНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ СРБА У БиХ ТОКОМ ТУРСКОГ ПЕРИОДА (1800-1878) За вријеме турске владавине у Босни и Херцеговини (1463–1878), као што је познато, културног и књижевног рада било је веома мало или готово нимало. Гашењем најзначајније српске средњовјековне штампарије у Доњој Сопотници код Горажда 1523. године, настала је вишевјековна...

Француз о српској војсци и Србима 1913. године

Током Првог и Другог балканског рата 1912-1913. године штампан је у Београду, у Краљевини Србији, једном седмично специјализовани часопис посвећен овим сукобима који су се практично стопили у један. Лист се називао „Балкански рат у слици и речи“. У претпоследњем издању, у броју 39, један од чланака бави се изјавама...

Писмо главара Црне Горе млетачком сенату из 1722. године

Намјера овог чланка је да покаже међусобну солидарност представника Црне Горе и народа Црне Горе  са осталим дјеловима српскога народа у тренутку када је Далмација и Бока одлуком млетачког Сената остајала без свог пећког архијереја Стефана Љубибратића. Прогон владике, добро је то знано, одиграо се од часа његовог устоличења на...

Штросмајеров јуриш на Босну и сламање босанских фрањеваца

Јосип Јурај Штросмајер је био магнат Цркве, богат свештеник, са амбицијама Мецене, господин „сплендидан“, са пуно наслеђеног инстикта за вођство и завојевање. Како онда у убогој Хрватској није постојало ништа историјско ни краљевско из средњег века, он је знао да ни туриста који је артист, ни онај који је археолог,...

Григоријанска реформа календара као средство папске експанзије

Питање о Јулијанском календару и на њему заснованој Православној Пасхалији, која опредељује ритам живота Православне Цркве, поставља се као веома сложено и потребује расветљавање с астрономске, историјске, богословске и многих других тачака разматрања. Не постављајући овој расправи за циљ да се подробно зауставља на разматрању [1] свеукупних питања у вези с...