Category: НОВИЈЕ ДОБА

Први српски балони

С краја 18. и у 19. веку, у појединим ратним сукобима све се чешће користе балони као корисна средства за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. У Србији је могућа примена овог техничког средства била разматрана тек крајем 19. и првих година 20. века. Али и пре званичног разматрања, захваљујући домаћим ентузијастима и заљубљеницима у балоне, у Србији се о овој...




Планина у Канади носи име српског војводе

По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким Стеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико планина...




Како су црногорске породице насељавале Топлицу 1886. године

После Берлинског конгреса српска влада је припремала и 1879. године објавила Закон о насељењу странаца колониста у новоослобођеним крајевима Србије – углавном у округу топличком. По томе закону досељеници су добијали одређену површину земље према броју чланова породице, затим камен и шумску грађу за изградњу куће. Осим тога, у првој години насељавања држава је према могућностима помагала колонисте још и...




Прва српска математичка књига штампана у Венецији 1767. године

Срби за дуги низ векова нису имали математичку науку. Она се у нашем народу јавља тек са Руђером Бошковићем (1711-1789) угледним математичаром, астрономом и филозофом 18. века. Недуго после Друге велике сеобе Срба, појављује се прва српска математичка књига Новаја сербскаја аритметика (Hoвая сербская ариθметика или простое наставление къ хесапу) Василија Дамјановића (1734-1792). Штампана је у Млецима (Венецији) у штампарији Димитрија...




Манастири од којих је купљена џебана

Када је 6. маја 1839. године, владика Петар Други Петровић Његош с Аустријом склопио уговор о продаји манастира Стањевићи с целим поседом за 17 хиљада фиорина (форинти), веровало се да ће тај потез смирити аустријске апетите и претензије. За исти износ, две године раније, продат је и манастир Маине (Подмаине, Подострог). На такав потез Његош је био приморан, јер је Аустрија...




Срби у Одеси – Прва српска добровољачка дивизија

Срби су у црноморској луци Одеси, током 19. и почетком 20. века имали значајну улогу у привредном, друштвеном, просветном и културном животу. Одеса је као град настала крајем 18. века, после протеривања Турака са овог подручја црноморске обале. На месту данашње Одесе у античко доба постојала је грчка колонија Одесос. На истом локалитету, у време кијевске Русије подигнуто је утврђење...




Перој – најзападније српско насеље

Насеље Перој, у Истри, Република Хрватска, најзападније је српско насеље на јужнословенском етничком простору. Налази се у близини Пуле, на само један километар од мора, близу Националног парка Бриони Средином XVII вијека (1657. или 1658. године), ово село насељава 13 српских фамилија из Црне Горе, тачније из Црмнице, предвођени Михаилом Љуботином, као и војводом Михаилом Брајковићем. Ријеч је било о...




Царско-краљевски кофераши у окупираном Београду: Коста Херман и Иван Ковачић

Kоста Хeрман је умарширао са победоносном аустроугарском војском у Сарајево (1878.) са непуних двадесет осам, а побегао је из Београда (1918.) са том истом ‒ само тада не више казненом војском ‒ са шездесет осам година. У тих четрдесет Херманових коферашких година стала је аустроугарска управа у БиХ и Србији, а са њом и никад довршена епоха цивилизовања и модернизације...




На бомбама је писало “Срећан Ускрс“ (2. део)

ПИСМО ЕНГЛЕСКОМ КРАЉУ Десет дана после ускршњег разарања Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије. Ово писмо, написано у Београду 27. априла 1944. године завређује да буде у целини објављено: „Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI“ Ваше Величанство, Опростите што се у својој скромности усуђујем да...




Србија на Светској изложби у Паризу 1900. године

Првих година након добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Већ 1887. године, Србија добија позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године. Схвативши да је то значајна прилика да се склопе пословни контакти и свету прикажу српски производи, формиран је одбор за париску изложбу, који је окупио истакнуте професоре и...