Category: НОВИЈЕ ДОБА

Подземна грађевина скривена испод Петроварадина

Петроварадин. „Гибралтар на Дунаву“, како су га некада Аустријанци звали. Бедем против Турака, утврђење грађено пуних 88 година, од 1692. до 1780 године. Сада само делимично адаптирано, док четири нивоа ходника испод раскошне грађевине остају мистерија и за Новосађане и за њихове госте. Тамо су кренули репортери „Новости“ са жељом да додирну мистерију најчудније грађевине овог дела Европе. „Зашто је...




Моје кумство једном Арнауташу на Косову

  У 1890. години упознао сам се са Бајрамом Авдићем из Добрева на Косову. На многобројно наваљивање, да му једног дана будем гост, ја му обећах да ћу 23. августа исте године доћи. И тога дана одем ја са свима својима Бајраму у госте. На по пута Бајрам нас је у пратњи десет Арнауташа на коњима дочекао и до своје...




Руски добровољци у српском рату против Турака

У овом чланку желимо да вам представимо причу о руским добровољцима у Српско-турском рату, и о њиховој великој љубави и борби за православну вјеру. У другој половини 19. вијека на Балкану долази до великих превирања. У Херцеговини је, послије устанка Луке Вукаловића од 1852. до 1862, избио још један и то 1875. године познатији као „Невесињска пушка“, који су оружјем...




Заборављено Сарајево: Хотел Европа

Блистава историја породице Јефтановић у Сарајеву започиње у другој половини XVII вијека када је Петар Јефтановић из Тузле дошао у град на Миљацки. Петров син Манојло био је веома значајна личност. Као предсједник Црквене општине Сарајево много је урадио за православни живаљ. Међутим, по многима најзначајнија личност у родослову ове фамилије је свакако Глигорије Јефтановић. Глигорије је био угледни српски...




Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана,...




Висућ град код Дрвара

Висућ град или Висућица је утврђење код Дрвара у Босни и Херцеговини. Смјештено је на стрмој истоименој каменој литици у долини ријеке Унац, у насељу Шиповљани. На овом мјесту првобитно је подигнута градина. Утврђено је да се испод те градине налазило мање римско насеље јер су археолози регистровали “римскo гробљe“ са употребом ранијих римских сполија. У средњем вијеку подигнута је...




Карловчани су животима бранили Српску Војводину

Детаље Битке за Карловце, која се одиграла 12. јуна 1848. године, открива у својој новој књизи историчар др Жарко Димић У својој богатој прошлости, Сремски Карловци били су поприште многих догађаја, посебно везаних за српску, а донекле и европску историју. Овде је склопљен чувени Карловачки мир, којим је 26. јануара 1699. године окончан шеснаестогодишњи рат европских народа с Отоманском империјом...




Од бомбе до клозета: Сви атентати на краља Милана

Иако су разни атентатори бар два пута покушали да га убију, кнез Милан Обреновић вероватно никада није био у гаднијој ситуацији од оне у којој се нашао 6. октобра 1871. године, када се у Смедереву умало удавио у фекалијама пољског нужника који се распао под његовом тежином. Тај догађај је у предању назван “Смедеревски намештај” и до данас није разјашњено...




Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века

Оно што је Србија, захваљујући даровитим и далековидим појединцима, успела да постигне у области фотографије, током 19. века може се сматрати правим културним чудом. Иако још увек није постојао снажан и култивисан друштвени слој који би представљао масовну подлогу за успон и ширење фотографије као културне потребе, ипак се појавио низ имена чији је рад на фотографији достигао европски ниво....




Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године

Прву  трајну  слику  коју  можемо  сматрати  фотографијом  израдио  је француски изумитељ и фотограф Нијепс (Joseph Nicephore Niepce 1765-1833) 1826. године и назвао је хелиогравура. Била је то слика на металној плочи снимљена у “камери обскури”. Описана у старом веку од Аристотела, камера опскура је, нарочито од времена ренесансе, служила сликарима и архитектима као помоћно средство у преношењу цртежа из природе....