Category: АНТИЧКО ДОБА

Археолошко благо на дну Билећког језера

Осим манастира Добрићево, Косијерево, Перовића моста, под језером је остало римско насеље у Панику са луксузним грађевинама, купатилима, термама, и богатим мозаицима Крајем 50-их година прошлог вијека у јавности су се појавиле прве вијести о плану да се потопи долина ријеке Требишњице, чиме би се створила највећа домаћа акумулација – Билећко језеро, чија би огромна водена снага покретала турбине Хидроелектране...

Археолошки локалитет Кулина (Балајнац) и прича о благу

  Кулина (Балајнац) представља археолошки локалитет који се налази у општини Мерошина, око 300 м западно од насеља Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја и уписан је у централни регистар 1983. године. Аустроугарски путописац, археолог и етнолог Феликс Каниц је обилазио и забележио овај локалитет. Археолошка истраживања почела су 1969. године, када су откривени остаци базилике и...

Тајна касноантичке гробнице у Брестовику код Гроцке

Касноантичка гробница у Брестовику код Гроцке један је од најстаријих споменика културе из римског периода у Србији. Откривена је приликом археолошких ископавања 1895. године, Објекат је подигнут у периоду између III или IV века, а најближе аналогије има са гробницама из Сирије. Састоји се од две просторије у којима се налазе фреске са прехришћанским и ранохришћанским мотивима. Стручна јавност сматра...

Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици

Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик? Представљамо два супротстављена тумачења порекла ове речи, од којих свако у проблем ставља званичну историју и лингвистику. Прво тумачење показује да су Срби староседеоци Балкана. А друго показује… да су Срби староседеоци Балкана.  1. Назив за највећи српски...

Откуд сличност кипарског и иберског писма?

Да ли сте знали да писма древних народа са Кипра и древних Ибераца имају сличан облик и неке знакове? Иако знакови иберског писма не спадају баш у делокруг истраживања Пројекта „КРУС“ (CREWS), фасцинантни су и не могу да пропустим прилику да их објавим у нашем блогу. Упркос великој удаљености Кипра од Иберског Полуострва и чињенице да нису имали директну везу...

Радован Дамјановић: Праотац

Пријатељство између јеврејског и српског народа траје хиљадама година уназад, још од времена Римске републике. Овако је говорио Натањаху приликом Вучићеве посете Израелу… Захваљујући интернету, то може лако свако да провери. Од овог говора израелског премијера на енглеском језику прошло је више од годину дана. Изненађује мук домаћих историчара. Кратко речено, изгледа да се они праве да то нису чули,...

Др Ивица Тодоровић – Откривање тајне српског порекла

Раније је било раширено мишљење да су Срби дошли у Илирик почетком 7. века, за време цара Ираклија. Међутим, као што сам већ нагласио, постоје и врло аргументоване тезе о подунавско-балканској домовини Словена, који су се, по наведеним тумачењима, раније звали Срби. Рођен 1971. године у Подгорици, основно и средње школовање завршивши у Шапцу и Београду, Ивица Тодоровић је дипломирао, магистрирао и...

Тајна четири жупске венере

Жупа александровачка је веома стара област која је миленијумима имала свој географски, историјски, етнички, етнографски и културни идентитет. О томе потврде налазимо у материјалним остацима праисторијских, античких и средњовековних култура, као и у писаним изворима богате историје овог краја. У свим историјским епохама истицала се особеношћу као поднебље погодно за интензиван живот. Својим природним благодетима, изузетним географским положајем и жупном...

Средњовековни град Петрус код Параћина

Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.  У доба Римљана је на месту Петруса постојало утврђење, зато што су у њему нађени бакарни новчићи, а они су данас постали део збирке Завичајног...

Заборављени град Кулич

Када су “крџалије” 1805. године пошле из Београда на Видин, заустављене су у Куличу, који се помиње 1813. и 1815. године у Другом српском устанку. Град Кулич или Моравиште значајан је због тога што се спомиње заједно с Београдом, у предлогу о забрани рушења и разарања старих српских градова, односно њихових развалина, који је тадашњи министар за просвету Јован Ст. Поповић...