Category: КРАЈИНА-ПРИМОРЈЕ

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Седам векова манастира Крупа у Далмацији (1317-2017)

Манастир Крупа налази се у близини града Обровца, подно Велебита у северној Далмацији, надомак ушћа речице Крупе у Зрмању. Уз Крку и Драговиће, Крупа је трећи историјски значајан српски манастир у Далмацији. Та три севернодалматинска бисера православља, смештена у долинама река Крке, Крупе и Цетине, столећима су били духовни и друштвени центри православних Срба задарског и шибенског залеђа. Манастир је...

Најстарији ћирилични споменици из Поваља на Брачу: Поваљски праг из 1184. и листина из 1250.

Два за српску науку и јавност веома важна ћирилична писана споменика, које хрватска филолошка наука присваја и означава за најстарије сачуване натписе хрватског језика и то, како мегаломански тврде, писана “хрватском ћирилицом“, јесу Поваљски праг из 1184. и Поваљска листина из 1250. године са острва Брача. Брач је припадао неретљанској области која је, прије династије Немањића, уједињена са Србијом и...

Рад дубровачког српског пјевачког друштва од 1874. до 1947.

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ основано је 1874. у Дубровнику. Друштво је окупљало Србе католичке и православне вере. Радило је у репрезентативној дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1). Пре „Слоге” постојало је Српско пјевачко друштво. У априлу 1875. Дубровачко радничко друштво приредило је академију на којој су учествовали певачи „Слоге“. Заједно са...

Ћирилица у периодици и књижевним делима Срба католика са приморја

Уласком у двадесети век, национална свест Срба католика је била на завидном нивоу. То се најбоље уочава на примеру католичких Срба са Јадранског приморја. Тамо је делатност Срба католика, попримила јасне контуре једног политичког покрета, који је имао нескривено национално деловање. На Јадрану ћирилица полако почиње да се уздиже. “До првог светског рата био је само један изузетак, толеранција у...

Дубровник – У потрази за изгубљеном ћирилицом

9Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 19. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби. Општој антисрпској кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, која је овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред је поставио питање књигу...

Манастири од којих је купљена џебана

Када је 6. маја 1839. године, владика Петар Други Петровић Његош с Аустријом склопио уговор о продаји манастира Стањевићи с целим поседом за 17 хиљада фиорина (форинти), веровало се да ће тај потез смирити аустријске апетите и претензије. За исти износ, две године раније, продат је и манастир Маине (Подмаине, Подострог). На такав потез Његош је био приморан, јер је Аустрија...

Перој – најзападније српско насеље

Насеље Перој, у Истри, Република Хрватска, најзападније је српско насеље на јужнословенском етничком простору. Налази се у близини Пуле, на само један километар од мора, близу Националног парка Бриони Средином XVII вијека (1657. или 1658. године), ово село насељава 13 српских фамилија из Црне Горе, тачније из Црмнице, предвођени Михаилом Љуботином, као и војводом Михаилом Брајковићем. Ријеч је било о...

Чување Христовог гроба – српска традиција стара пет векова

Један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у вези са Васкрсом је обичај чувања Христовог гроба. Стар готово пет стотина година, забележен је само у Јерусалиму и Врличкој крајини у Далмацији. Рат је Чуваре довео у Србију, па и тај древни обичај који се преноси са колена на колено. Срби из Врлике, који су у „Олуји“ морали да напусте своја огњишта, пренели су...

У Дубровнику је 1890. године 87% становништва говорило српски

Објављујемо статистички део овог календара у којем су, поред података о броју становника у Дубровнику и припадајућим насељима, између осталог може видети и изјашњавање којим језиком се говори у кући. Дубровник је (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) по попису из 1890. године имао 11.177 становника.  Од...