Category: НАШ ПАЛИНДРОМ

Палиндроми Жарка Лаушевића

Жарка Лаушевића сви знају као изврсног глумца, неки га знају и као писца, али је мало коме познато да Жарко био „пасионирани сакупљач палиндрома“. Следи детаљ из његове друге књиге, дневничког романа насталог у затворским данима…




Како је то видео Мика Антић…

Питају се људи, каква су чуда ти палиндроми? Јесу ли то неки божански трагови у језику, како се мисли на мистичном истоку? Јесу ли нека ђавоља мешетарења – како кажу на деструктивном западу? Јесу ли то неке магије и враџбине, или су само просте играрије, језичке егзибиције и маштарије?




Палиндромни израз „Очи вади Давичо“

Како су колеге књижевници палиндромом окарактерисали тешку нарав Оскара Давича Палиндромни израз „очи вади Давичо“ који је шездесетих и седамдесетих година кружио у српским књижевним круговима представља алузију на тешку нарав српског песника надреализма Оскара Давича (1909–1989). Израз је настао као резултат његовог сукоба са млађим генерацијама књижевних неистомишљеника, пре свих...




Палиндроми – РТВ Стара Пазова

Снимак емисије јутарњег програма РТВ Стара Пазова у којој се говори о књижевности, хумору, сатири, палиндромима, проблемима у култури, књижевности и издаваштву у Србији водитељ: Бранко Петровић гост: Далибор Дрекић Стара Пазова, 23. октобар, 2014.




Калабалак

     Ова интересантна и спорна палиндромна реч на широка врата се вратила у српски говорни језик 1983. године захваљујући скопској групи Леб и Сол. Те године група је издала албум под називом „Калабалак“, са истоименом песмом на њему. И албум и песма били су апсолутни хит 1983. године на простору...




Српски палиндром од 16 до 19 века

ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЗ 16. И 17. ВЕКА Крајем 16. и током 17. века у српској уметничкој књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки, односно скривалица. Ова форма тајног писања имала је за свој центар Сарајево, а песници су поруке скривали на различите начине: помоћу бројева с...




Магични квадрати на ћириличном и грчком писму

КОПТСКИ, ГРЧКИ И ЕТИОПСКИ МАГИЧНИ КВАДРАТИ Још у шестом веку п. н. е антички Грци су користили стил записа на споменицима који садржи речи једнаке дужине груписане у хоризонталне линије, при чему су неке речи растављали да би добили жељену форму. Таквим стилом добијани су квадратни облици са акростихом. Током...




Игра речима у српској књижевности

Први озбиљнији сакупљачи народних загонетки, бројалица, бајалица и других краћих књижевних врста заснованих на поигравању са речима били су Вук Стефановић Караџић, Вук Врчевић и Стојан Новаковић. Захваљујући њима и њиховим настављачима те, умногоме прастаре форме народног израза сачуване су од заборава. Значајна година за српску загонетку је 1821. када...




Магични квадрат у српској књижевности

Начин писања са структуром акростиха начињеног од почетних слова или речи текста био је нарочито цењен у српској средњовековној поезији (Наум и Климент Охридски, Константин Преславски, Теодосије, Григорије Цамблак, Марко Пећки…), када је називан „крајегранесије“. Под тим називом развијао се у словенској и византијској књижевности средњега века један целокупан књижевни жанр...




Словни магични квадрати

Исписивање поруке у облику магичног квадрата био је један од најчешће коришћених начина изражавања у симетричној форми, зато што су квадратима кроз векове приписивана магична својства. Они се често могу наћи на амајлијама и талисманима, уписани изнад кућних врата као вид заштите породице, код болесника за брзо излечење, а посебно...