Category: ТРАДИЦИЈА

Драгутин Инкиостри Медењак – сликар и зачетник дизајна у Србији

Дуго је припремао свој програм српске уметничке обнове. Пропутовао Приморје, Македонију, Косово и Метохију, Јужну Србију, прикупивши и обрадивши преко 2.000 мотива из народног веза, ткања и резбарије. После их је, заједно са мотивима из народне митологије и етно симбологије, уткао у своју модерну уметност. Декорисао је Народно позориште, велику дворану Коларчеве пивнице, министарства финансија и просвете, свечану салу Треће...

Прича о Јови Мијатовићу чувеном травару са Романије

У матичним књигама у Рогатици је уписано да је рођен 1886. у селу Загајеви. Пошто у то вријеме сва новорођенчад нису одмах уписивана у матичне књиге рођених, него некад и по неколико година касније, претпоставља се да је живио и дуже од 100 година. Рођен и одрастао између камена и неба, другујући са немаштином и дивљим звијерима, Јово се још...

Сцене Косовског боја на умиваонику из 16. в. шибенског златара и гравера Хорација Фортезе

У раскошно украшеним посудама и умиваоницима шибенског златара и гравера Хорација Фортезе (oкo 1530. – 1596.) доминирају антички мотиви, односно иконографија о славним личностима из античке прошлости (царевима, историчарима и херојима). Његове посуде од месинга чувају се у музејима у Фиренци, Венецији, Великој Британији, као и у Музеју града Шибеника. Наручиоци ових посуда били су припадници угледних и богатих млетачких...

Како су Срби пре примања хришћанства славили славу

Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) прастари је народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренели кроз хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има веровање да је слава христијанизовани облик старог словенског празника посвећеног митском претку породице, односно породичним прецима уопште. Слава...

Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“

  Представљамо вам фотографије које је направио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у чувеном и грандиoзном пројекту који је покренуо Албер Кан (1860-1940), француски банкар и филантроп јеврејског поријекла. Кан је био посвећен идеалу универзалног мира и вјеровао је да “познавање страних култура подстиче поштовање и мир међу народима“. Рано је схватио да ће 20. вијек бити...

Улази ли грех на уста? – Цртани филм о Светом Сави

Култ Светог Саве развија се још за његовог живота. Најзначајнија личност српске историје поштована је као архипастир, законодавац, утемељивач српске цркве и државе, а после смрти и као чудотворац и исцелитељ. Међутим, богата митолошка свест народа тек изашлог из паганства као да је учинила пресудан утицај да Свети Сава уђе у све поре народног бића поставши тиме њеним нераздвојним елементом...

Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)

У митолошкој свести Свети Сава има многе особине које се не могу назвати хришћанским. Светац је често гневан, раздражљив и увек спреман да кажњава. Гнев је често немотивисан или недовољно мотивисан, а казне често претеране, некад и неправедне. Свети Сава је, на пример, једно чобанче претворио у пса само зато што је лежећи јело. Такође, светац допушта да у пакао...

Како се родио Свети Сава (Народна легенда)

…Култ Светога Саве у старој српској држави био је врло велики. У XVI веку култ Светога Саве чувао је и добар део муслимана, можда још од своје хришћанске старине. Велико штовање које је Свети Сава уживао у нашем народу, није било ограничено само на православне и муслимане. Њему је обраћана пажња и од нашег католичког елемента, па, штавише, и од његових...

Кладовски кавијар и време кад га је и српска сиротиња јела

Храна, лек и афродизијак – кладовски кавијар је својевремено био најквалитетнији на свету, скупљи чак и од иранског и од руског. И док се на европским дворовима служио уз најфинија вина као аристократска посластица, у Србији га је јела и сиротиња у комбинацији са сецканим луком. Прича се да је наш кавијар био и на јеловнику „Титаника“, а ценила га...

Немушти и козарски језик у српском народном предању

Немушти и козарски језик. То су два језика, за које не знају граматике ни лексикони, нити се могу научити у високим школама. Ево што се за њих приповиједа у народу. По народњем приповиједању постао је немушти језик овако: У првашња доба није само знао говорити човјек, него су то знале и животиње, паче и само дрвље и камење. Тада је...