Author: Sanja Bajić

Свако слово има своје име

Аз Буки Веди … Српско писмо — ћирилица — од првог разреда основне школе учи се из књиге БУКвар, а као прво учи се АЗ —БУКа. Далеке 1933. године, у седмој години живота био сам пошао у Основну школу и уз припремне вежбе за писање, зване „Коса танка” и „Усправна дебела” извођене на таблицама бејасмо увођени у тајне и вештине...

Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“

  Представљамо вам фотографије које је направио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у чувеном и грандиoзном пројекту који је покренуо Албер Кан (1860-1940), француски банкар и филантроп јеврејског поријекла. Кан је био посвећен идеалу универзалног мира и вјеровао је да “познавање страних култура подстиче поштовање и мир међу народима“. Рано је схватио да ће 20. вијек бити...

Повесно слово о кнезу Лазару

Главни творац црквеног култа кнеза Лазара, косовског великомученика је српски патријарх Данило III, Данило Бањски или Млађи. Имао је четрдесет година, када је изабран за патријарха, с јесени 1390. или у пролеће 1391. године. Кнезу Лазару је Данило III посветио: Похвално слово о кнезу Лазару, а највероватније, још три списа. Сви текстови су настали 1391. или 1392. године поводом преноса Лазаревих...

Долина камених лутака код Кратова и легенда о окамењеној свадби

Недалеко од Кратова у Македонији, у селу Куклица, налази се природни феномен познат под именом Камене лутке или Долина лутака. Ријеч је о више од 140 огромних природно обликованих камених фигура које неодољиво подсјећају на људе, а старе су неколико милиона година. У народу се приповиједа необична легенда о њиховом настанку по којој мјештани ово мјесто зову Весела или Камена...

Милутин Илић – Пророк

ПРОРОК Увек сам уживао после дневног труда и рада, да се винем мало ван вароши: у оној тишини и чистом ваздуху осећао сам, како ми се груди лакше дижу а срце у грудима брже куца… Кренуо сам се у своју обичну шетњу. Варош Н. лежи у једној равници а около ње висока брда украшена шумом и вечитим хладом. С десна...

Погреб два раба – песма због које је Бранислав Нушић завршио у затвору

Због песме “Погреб два раба” објављене у “Новом београдском дневнику” 1887. године Бранислав Нушић осуђен је на две године строгог затвора. Управник пожаревачког затвора био је по злу чувени Илија Влах. Када је прочитао због чега је Нушић осуђен, решио је младог бунтовника да доведе у ред, па му је забранио да пише, да ложи пећ у самици и да...

Зорка Лазић – уредник сатиричног листа Врач погађач

Очево имање отишло је на србовање, муж је био такав, не могу и да хоћу другачија бити – записала је. Била је синовица Светозара Милетића и жена књижевника и новинара Симе Лукина Лазића Имала је само 24 године када је остала удовица са четворо деце. Судбина се поиграла њеним животом, па је од безбрижне, срећне и имућне жене одједном постала...

Калипољски јунаци и битка која је заувек зауставила Турке да пређу Јавор

Србија је све до 1876. године била вазална – зависна кнежевина и плаћала је Турској годишњи данак. 1876. године Србија је повела борбу за независност. Битке за Јавор и око те планине 1876. године, биле су део великог сукоба са Турском у који је Србија ушла због страхотних репресалија окупаторске војске над српским живљем у Босни, због Херцеговачког устанка. Јаворско ратиште...

Похвала српској мајци

Хуманитарно друштво за помоћ породицама и одојчади ,,Српска мајка” основано је 1911. године иницијативом познатог гинеколога акушера и здравственог просветитеља др Јована Јовановића (1870-1923). Нарочито после ратова, балканских и Првог светског, под руководством др Надежде Станисављевић је разгранало своју велику активност и окупљало много угледних жена. О двадесетпетогодињици друштва свечану беседу коју је насловила – Похвала српској мајци, одржала је Исидора Секулић. ПOХВАЛА...

Пећински цртеж коња у Бадњу, један од најстаријих налаза уметности на подручју БиХ

Палеолитско налазиште Бадањ је смјештено ниже села Боројевића код Стоца. Поткапина се налази у стијени, 45 м изнад ријеке Брегаве. Кањон ријеке Брегаве је на том дијелу дуг 18 км и око 100 м дубок у еоценском вапненцу, између Видова поља и Неретве. Усјек је у вријеме Римљана кориштен као важна саобраћајница између Нароне и Дилунта (Вид-Столац). Археолошким путем је...