Author: Sanja Bajić

Планина у Канади носи име српског војводе

По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким Стеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико планина...




Како су црногорске породице насељавале Топлицу 1886. године

После Берлинског конгреса српска влада је припремала и 1879. године објавила Закон о насељењу странаца колониста у новоослобођеним крајевима Србије – углавном у округу топличком. По томе закону досељеници су добијали одређену површину земље према броју чланова породице, затим камен и шумску грађу за изградњу куће. Осим тога, у првој години насељавања држава је према могућностима помагала колонисте још и...




Свађа међу зв’јездама – српска народна пјесма из Босне

Свађа међу зв’јездама је српска народна пјесма из Босне и Херцеговине коју je записао Богољуб Петрановић, национални борац и сакупљач народних пјесама, а која је објављена у његовој збирци Српске народне пјесме из Босне (женске) 1867. године у Босанско-вилајетској штампарији у Сарајеву. Ова пјесма је једна од 24 “пјесме митологичке“ како их назива сакупљач. Све митолошке пјесме из ове збирке...




Прва српска математичка књига штампана у Венецији 1767. године

Срби за дуги низ векова нису имали математичку науку. Она се у нашем народу јавља тек са Руђером Бошковићем (1711-1789) угледним математичаром, астрономом и филозофом 18. века. Недуго после Друге велике сеобе Срба, појављује се прва српска математичка књига Новаја сербскаја аритметика (Hoвая сербская ариθметика или простое наставление къ хесапу) Василија Дамјановића (1734-1792). Штампана је у Млецима (Венецији) у штампарији Димитрија...




Соколи о Лужичким Србима

Листови Савеза Сокола Краљевине Југославије писали су о Лужичким Србима. Песник Јан Скала основао је Лужичко-српске соколе. Соколи из Југославије упознали су се са њима на свесоколским слетовима у Прагу 1926. и 1932. као и на слету у Београду 1930. У Београду су тада поздравили браћу и сестре из Лужичке Србије. (1) Соколи из Лужичке Србије су учествовали на слетовима...




Тито је Степинцу нудио положај

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија...




Стварање и страдање Даринке Јеврић

„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине 20. века. Време је да се академска књижевна и шира културолошка критика у Србији озбиљније позабави делом Даринке Јеврић”,...




Песмарица Аврама Милетића – најстарији зборник српског грађанског песништва с краја 18. века

Тридесетак година пре него што ће Вук Караџић записати прве епске народне песме, Аврам Милетић, трговац, а потом учитељ и песник, саставио је једну од најстаријих збирки лирских песама. То је најобимнији и уједно најзначајнији зборник српског грађанског песништва. Збирка садржи 129 песама које је Милетић записивао у периоду између 1778. и 1780. године. Аврам Милетић је рођен у Каћу,...




Херцеговина од најстаријих дана

Да бисмо заокружили тему о историји Требиња и Херцеговине, а уједно и да би оповргли заблуде о томе да су некада у Херцеговини живјели црнци и Монголи, вратићемо се у најдаљу познату прошлост. Тиме бисмо ову тему у потпуности освијетлили. У вишемиленијумском континуитету на просторима Босне и Херцеговине развијале су се домородачке културе од неoлита па до “илирског” периода. И...




На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића,...