Author: Сања Бајић

Јован Дучић: Вечној Србији

  ВЕЧНОЈ СРБИЈИ Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан. Као гром ћеш наћи свога пута,...

Споменици српског права: Повеља краља Твртка из 1378. године

  ПОТВРДА СРПСКИХ ПОВЛАСТИЦА ДУБРОВАЧКОЈ ВЛАСТЕЛИ Како је Твртко Котроманић све изненадио и од нејаког, голобрадог младића постао амбициозан српски владар и вешт дипломата, који ће сачинити један од најзначанијих споменика средњовековног српског права, којим се потврђују повластице граду Дубровнику и тамошњој властели? Стефан Твртко I Котроманић (ћир. Тврьткѡ, Тврьтко, лат.Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338 — 1391.) је...

Српска баштина у данашњој Македонији: Шишевски манастир

Шишевски манастир је православни средњoвековни манастир у близини села Шишево, Република Македонија. Налази се високо изнад стене у кањону Матка на десној страни реке Треске.  Манастир Свети Никола Шишевски је смештен на својеврсној спљоштеној тераси стене изнад десне обале вештачког језера Матка на реци Треска. Терен је неприступачан за моторна возила, а до њега се може доћи само пешице из...

Марков дуб и Маркова крушка – из путовања по Маћедонији

Ни једна српска покрајина можда није тако препуна местима и предметима, која носе име Краљевића Марка, као околина града Скопља у Маћедонији. Куда се год кренете, наићи ћете на места и предмете са Марковим именом. Тамошњи српски народ, који није богат традицијама и причама као наши Ерцеговци, ипак о Краљевићу Марку зна много и прича много. То је његов омиљени...

Палиндроми у именима сумерско-вавилонских божанстава

ШАМАШ ЈЕ У ВАВИЛОНУ И АСИРИЈИ БИО БОГ СУНЦА, АЈИН СУПРУГ (БОГИЊА АЈА), А У СУМЕРУ МУ ОДГОВАРА УТУ. ХАНАНЦИ СУ ИМАЛИ БОГИЊУ СУНЦА СЛИЧНОГ ИМЕНА – ШАПАШ. Да ли случајно или не, древне цивилизације су у именима неких својих богова и краљева имале палиндроме. Да ли је можда та симетрија, изражена кроз савршен језички израз, у неку руку одражавала...

У турским нападима у Сирији уништен древни арамејски храм Аин Дара

У турским ваздушним нападима на регију Африн на северу Сирије теже је оштећен древни храм Аин Дара, саопштила је сиријска Опсерваторија за људска права, изражавајући жаљење због катастрофе коју упоређује с пустошењем Палмире. „Храм датира из арамејске ере (1300 – 700 п.н.е). Уништено је око 60 одсто грађевине“, рекао је Рами Абдел Рахман, директор Опсерваторије са седиштем у Лондону. Грађевина...

Кога вида Косовка дјевојка: Павла Орловића из Бајица код Цетиња

Павле Орловић је јунак Косовског циклуса епских народних пјесама. Од историјских извора, помиње се у Герасимовом љетопису из 1389. године, и то као заповједник једног дијела војске. Према народној пjесми „Косовка дjевојка“, он је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Урош Предић га је представио на својој слици Косовка дјевојка из 1919. године на самрти,...

Први балкански рат – Љубомир и Владета Ковачевић, отац и син у вихору велике српске епопеје

Љубомир Ковачевић, велики српски историчар, академик, учитељ Владимира Ћоровића и таст Милана Ракића, након Кумановске битке сам је, у посебном вагону, допратио у престоницу тело свог сина јединца. Владета Ковачевић је 21. октобра 1912. херојски положио свој млади живот за ослобођење Старе и Јужне Србије. Над отвореним гробом, док су сви у несагледивој маси света плакали, сузу није пустио само...

Откривен најстарији антички храм на територији Палестине

Најстарији хеленистички храм на подручју Леванта откривен у Ум Каису у Палестини. Археолошки истраживачки тим са Универзитета Јармук недавно је открио хеленистички храм и мрежу водоводних тунела, изјавио је за “Јордан тајмс“ Атеф Шејаб, предсједник археолошког одјељења јорданског универзитета. Храм датира из хеленистичког доба (332. пне до 63. пне). И касније је поново коришћен током римског, византијског и исламског периода,...

Штампарство код Срба у Загребу

Најутицајнији српски лист у Загребу био је „Србобран“, који је излазио двапут недељно. Избијањем Првог светског рата „Србобран“ је забрањен Почетак штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе. Њему претходи долазак исусоваца у Загреб 1606. године. Тада је уочена потреба...