Author: Далибор Дрекић

Како су комунисти убили војводу Петра Бојовића

Војвода Петар Бојовић преминуо је у 87. години живота 19. јануара 1945. у свом београдском стану. Комунистичка контраобавештајна служба преко радија је забранила присуствовање народа сахрани, а леш је на Ново гробље превезен таљигама Једна од срамнијих страница историје главног града Србије након ослобођења Београда од немачке окупације у јесен 1944. догодила се крајем те године на Врачару, у Трнској...

Витешки ред Змаја и деспот Стефан Лазаревић

Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба против шизматика и јеретика. Како су присталице Џона Виклифа биле сувише малобројне,...

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Милош Марић – Српски научник који је клонирао пре седам деценија

Милева Марић, генијална српска научница и прва супруга Алберта Ајнштајна, макар именом, добро је позната домаћој јавности. Са друге стране, њен брат на овом просторима заборављена је личност иако је реч о стручњаку светске славе чије име још увек и те како добро памте у Русији. Име Милеве Марић добро је познато највећем делу српске јавности. Понеко ће још знати...

Залазак сунца у Сарајеву

Враца. Стојим на мјесту гдје се налазе двије табле добродошлице. Погледала сам ка сјеверу и видјела да на једној табли пише: ‚‚Жупанија Сарајево”. Окренула сам се према југу и угледала још већу таблу на којој стоји исписано : ‚‚Добро дошли у Републику Српску”. Дуго сам ту стајала. У близини се налази спомен-парк, ашик-мјесто моје генерације. Знам да је то мјесто...

Привредник – пројекат српске економске заједнице

Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да се организује око заједничког циља. С тим у вези, у Загребу су основане институције које ће Србе јачати привредно и културно. Најзначајнија међу њима је...

Средњовековни град Петрус код Параћина

Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.  У доба Римљана је на месту Петруса постојало утврђење, зато што су у њему нађени бакарни новчићи, а они су данас постали део збирке Завичајног...

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе! Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Заборављени град Кулич

Када су “крџалије” 1805. године пошле из Београда на Видин, заустављене су у Куличу, који се помиње 1813. и 1815. године у Другом српском устанку. Град Кулич или Моравиште значајан је због тога што се спомиње заједно с Београдом, у предлогу о забрани рушења и разарања старих српских градова, односно њихових развалина, који је тадашњи министар за просвету Јован Ст. Поповић...