Народни обичаји: да дете брже проговори


У својој студији „Представа о детету у српској култури“ Жарко Требјешанин сакупио је бројне традиционалне обичаје и веровања у вези са гајењем деце. Издвојили смо неке од поступака којима су родитељи прибегавали у ситуацијама када дете неће да проговори.

Ношња, Шумадија

Најчешће се магијски потпомаже развој говора на тај начин што се детету дају извесне намирнице да их на ритуалан начин поједе. Код Срба на Косову постоји веровање да ће мало дете које поједе језик птице сојке бити говорљиво и да ће знати „деведесет и девет језика“.

У Црној Гори саветује се следеће: „Које дијете не може да брзо проговори, нека му мајка украде од сиромаха што проси мало крува и да му да изједе.“

У неким крајевима верују да дете које не проговори на време, ваља запојити водом из клепетуше (меденице). У лесковачкој Морави „кад дете не проговори ни после годину, рано се иде у цркву па је мати детиња отвори. Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном водом запоји (дете)“.

У Црној Гори и у неким другим крајевима, да би дете проговорило, такође се носи око куће, а при томе се изговори одређена магијска формула. Вук Караџић бележи: „Кад дијете не може да за доста почен зборити, треба га у врећу ставити, пак около куће трипут обрнути, а други га пита: „шта носиш?“ а он му одговори: „носим врећу ријечи““.

У горњој Крајини новорођенчету измере уста концем пре првог дојења и тај конац завежу у мртви чвор. Кад дете напуни пола године, одреше овај чвор, па ће, мисле, дете убрзо проговорити.

Извор: Курир

ПОДЕЛИТЕ

1 Response

  1. 11. јануара 2019.

    […] Народни обичаји: да дете брже проговори се појављује прво на […]

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.