Они су се бичевали за веру – Флагеланти у српским земљама


Флагеланти или бичеваоци су били вјерски покрет који се појавио у 13. и 14. вијеку у средњовијековној Европи. Познати су били по томе што су се јавно бичевали, тако показујући своју оданост вјери. Овај покрет, који бисмо могли назвати и сектом, дошао је и до српских земаља.
Флагеланти

Флагеланти, Нирмбершке хронике, 1493.

Пошто је овај покрет био везан за Католичку цркву, флагеланте налазимо у приморју гдје је био јак католички утицај. Најпознатија флагелантска братовштина је 1298. основана у Котору. Звала се братовштина св. Крста.

Братовштини су могли приступити и племићи и обичан народ, у почетку само мушкарци, а касније и жене. 1372. братовштина је основала и болницу, као и склониште за сиромашне. На челу се налазио магистар заједно са управним одбором чији су чланови били угледни грађани Котора.

Често се дешавало да се на челу братовштине нађу Словени тј. Срби. Рецимо, 1432. магистар је био извјесни Пирко Остојица.

У почетку је братовштина имала око 150 чланова. Которска братовштина је нарочито поштовала крст, слично као и други флагеланти. Међутим, како је вријеме пролазило, и сама пракса бичевања је постајала све мање заступљена, а до 15. вијека је постала права ријеткост у Котору.

Интересантно је и то да је братовштина 1430. дала земљу и виноград тројици Которана у замјену за то да се ови подреде правилима братовштине у погледу бичевања.

Извор: Историја Срба

ПОДЕЛИТЕ

1 Response

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.