Мајор Драгутин Гавриловић браниоцима Београда


„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“
Први светски рат

Драгутин Гавриловић; фото: Алманах „Одбрана Београда 1914-15“

7. октобра 1915 године мајор Драгутин Гавриловић одржао је чувени говор браниоцима Београда, када је на српску престоницу кидисала аустроугарска и немачка армија под командом Фон Мекензена.

Борбе са српску престоницу почеле су још 4. октобра, а врхунац су досегнуле у ноћи између 6. на 7. октобар, када су Аустријанци форсирали Дунав и искрцали се на Дунавски кеј, који је запосео 2. батаљон 10 кадровског пука под командом мајора Гавриловића.

Историјски подаци говоре да је растојање између положаја две армије било само 30 метара. Притисак на браниоце био је додатно отежан и тиме што је Београд био са војвођанске стране засипан стотинама граната из тешких топова. Банатска улица у којој су се налазили положаји српске војске, претворена је била у гомилу рушевина, али то браниоце није поколебало већ су чврсто држали своје положаје одолевајући јуришу аустогарских и немачких солдата.

С циљем да се спречи утврђивање мостобрана, на аустроугарске армије први су у јуриш су кренули жандармеријски одреди који су упркос тешким губицима успели да потисну са железничке пруге непријатељске војнике. За дефинитивно одбацивање непријатеља на супротну страну Дунава било је потребно ангажовање и српских војника који су бранили овај сектор.

Команда одбране града издала је наређење да се 7. октобра 1915. године изврши контранапад и непријатељ уништи. За овај задатак изабран је мајор Драгутин Гавриловић, који је прикупио три вода с којим је командовао: два вода трећег батаљона и Сремски одред.

Тачно у 15.30 часова пред кафаном „Јасеницом“ мајор Гавриловић одржао је надахнути говор, који је ушао у анале беседништва, а који се и данас цитира на свим војним академија света.

„Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“.

У 15 часова уследио је јуриш бесмртних браниоца Београда на Дунавском кеју. У овом јуришу мајор Гавриловић је лакше рањен у руку, а затим га је непријатељски хитац погодио у врат. Живот су му спасла двојица војника који су га с фронта извукли на изваљеним вратима.

Међутим мајор Гавриловић када су му ране саниране није хтео да лежи у болници него се одмах вратио у трупу. Прешао је Албанију преживео српску голготу, поново се истако у порбијању Солунског фронта. Из тог доба постоји и прича да га је због храбрости војвода Петар Бојовић предложио да буде унапређен у чин пуковника, али је војвода Степа Степановић сматрао да је он премлад за тај чин.

Мајор Гавриловић војну каријеру наставио је у војсци Краљевине СХС и Југославије. На једном предавању на војној академији тадашњи питомци су га на настави реторике замолили да им поново изговори свој надахнути говор, али је он то одбио и том приликом рекао да је то био тренутак инспирације који се више неће никада поновити.

Мајора Гавриловића јединице Вермахта заробиле су у Сарајеву 16. априла 1941. године дан уочи потписивања капитулације. Мајор је интерниран у заробљенички логор у Немачкој где је провео читав Други светски рат. Иако је имао право да као најстарији официр из заробљеничког логора изађе први, изашао је последњи и вратио се у Београд који су држали новопечени ослободиоци.

Док је излазио из воза на Железничкој станици у војној униформи група младих скојеваца је насрнула на њега. Нова комунистичка власт га је испитивала и малтретирала. Мајор Гавриловић преминуо је у свом стану у Београдској улици 19. јула 1945 године. Зграда у којој је мајор Гавриловић преминуо касније је срушена.

Комунистичка власт није дозволила храбром официру сахрану уз све војничке почасти. Последњи говор на сахрани Драгутина Гавриловића одржао је краљевски пуковник Александар Тодоровић који је том приликом изговорио:„Још један храст мање из оне господствене шуме српских родољуба који су сагорели на олтару Отаџбине“.

Надахнути говор мајора Гавриловића је ушао у све војне уџбенике, енциклопедије, лексиконе, а и саставни део је предмета реторика на престижним војним академија као што су Вест Поинт, Сен Сир, Сандхерст, Фрунзе и многе друге.

 

Извор: Курир

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.