Сима Милутиновић објавио је Србијанку уз помоћ Срба из Одесе


После пропасти Првог српског устанка, Сима Милутиновић Сарајлија доспео је у Кишињев, где су живели многи избегли српски устаници. Овде је окончао писање “Србијанке“ и објавио је уз материјалну помоћ Јована Ризнића, а на препоруку Срба из Кишињева и Одесе.
Сима Милутиновић Сарајлија, (Катарина Ивановић, 1840.)

Сима Милутиновић Сарајлија, (Катарина Ивановић, 1840.)

Сима Милутиновић Сарајлија објавио је своје најзначајније дело “Србијанка“, уз материјалну помоћ Јована Ризнића. Родом из Сарајева

Симеон Сима Милутиновић Сарајлија (Сарајево, 3. октобар 1791 — Београд, 30. децембар 1847) био је српски песник и учитељ Петра II Петровића Његоша. У друштву београдских књижевних људи у почетку друге половине 19. века Сима је био претпостављан Ивану Гундулићу, док је Јохан Волфганг Гете о њему написао две странице похвала.

У историји српске књижевности означен је као претеча романтизма и Бранка Радичевића, а инспирисао је и Његоша на „високе мисаоне узлете и драматско приказивање историјских догађаја“.

Најбоље и највеће његово дело је епски спев Сербијанка. Друга важнија дела су: Тројебратство и Тројесестарство, епске песме; Дика црногорска, драма из историје Црне Горе, трагедија Обилић, једна збирка лирских песама и два историјска списа: Историја Србије, која обухвата само време од 1813—1815, и Историја Црне Горе од давних до новијег времена.

Као обожавалац грчке културе и Хомера, а уз то и одличан познавалац народне поезије, Милутиновић је хтео да својом Сербијанком напише Илијаду Првог и Другог српског устанка. Он је лично учествовао у оба устанка, познавао скоро све народне вође и касније у Бесарабији много штошта бележио по казивању избеглица, више хроничарски и без неке логичке везе. Целу ту грађу он је прелио у велики низ епских песама о важнијим догађајима и људима из оба устанка.

После пропасти Првог српског устанка, Сима Милутиновић је доспео у Кишињев, где су живели многи избегли српски устаници. Овде је окончао писање “Србијанке“, која представља опсежну песничку историју Првог српског устанка, у петнаест хиљада стихова народних десетераца. Представља први већи покушај стварања у духу народне поезије и спада међу значајна дела српске националне романтичарске поезије.

На препоруку Срба из Кишињева и Одесе, Јован Ризнић му је обезбедио три хиљаде талира за штампање и још по сто талира за наредне три године, док се књига не заврши. Сима Милутиновић је испунио обећање дато Ризнићу и “Србијанка“ се 1826. године појавила у Лајпцигу.

Сима Милутиновић Сарајлија

Сима Милутиновић Сарајлија, поштанска маркица Србије из 2016.

Аутор: др Љубивоје Церовић

Извор: srbijuvolimo

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.