Мистерију игле са Хисара не знају ни Американци


Спектакуларно археолошко откриће код Лесковца из 1999. скроз заборављено. Пре 34 века код нас прављен метал за данашњу цивилазицију незамислив.
Хисар, Лесковац

Археолози на брду Хисар у Лесковцу; фото: Новости

На Туровићевој игли, једном од најспектакуларнијих проналазака у пребогатој археолошкој ризници Србије, полако се хвата корозија заборава. А пре само 18 година о њему се писало и говорило са егзалтацијом.

Артефакт из праисторије, ископан септембра 1999. у Лесковцу, из сефова државе враћен је недавно у музејске депое. Неколико година игла је провела похрањена у најзаштићенијим касама у Београду да би се испитивала у научним лабораторијама и евентуално откриће њених технолошких тајни употребило у технолошком искораку Србије. Данас се налази у музеју у Лесковцу, али није у сталној поставци.

Гвоздена игла дугачка 64,5 центиметара направљена је од гвожђа чистоће 98,86 одсто. Данас у свету не постоји технологија којом би сличан предмет могао бити искован.

Још само у Индији, надомак Делхија, у дворишту Кутуб Минар џамије, стоји стуб од сличног материјала, тежак шест тона, а дуг 7,2 метра, који датира из четвртог или петог века, који је за Ериха фон Деникена доказ да су живот и технологије на Земљу донели посетиоци из свемира. Баш као и наша игла, ни овај стуб не рђа, већ одолева свим временским неприликама.

Др Милорад Стојић, из Археолошког института у Београду, човек који је најзаслужнији што је вест о проналаску на Хисару „као бомба“ одјекнула у светској научној заједници, данас је пензионер. Шћепан Туровић, археолог аматер који је професионалце одвео на брдо, а сам пронашао чудесни предмет, тешко живи под Хисаром. Није добио награду за проналазак, чак ни почасно октобарско признање града.

– У септембру 1999. радили смо археолошка ископавања на локалитету Хисара трагајући за наслеђем брњичке културне групе која се развијала од 1300. до 1050. године пре наше ере – говори за „Новости“ др Стојић. – Одмах смо нашли низ капиталних доказа да се ради о најбогатијем налазишту из овог периода праисторије на свим меридијанима, али проналазак Туровићеве игле оставио нас је без даха. Наиме, постоје историјски докази да у овом периоду цивилизације само Хетити, народ углавном познат из Библије, прави предмете од гвожђа. О хетитском гвожђу знало се из списа на клинастом писму овог народа који је живео на тлу Мале Азије, а чија је престоница била на северу Турске.

Резултати анализа у Нуклеарном институту у Винчи и лабораторији смедеревске железаре били су шокантни. У моћној лабораторији Института, методом енергетско-дисперзионе икс-флуоросцентне спектроскопије, доказано је да је предмет начињен од чистог гвожђа и да нема других метала, што га чини „изузетним у глобалним размерама“. Налаз је потписала др Мирјана Марковић.

Анализе су поновљене у „Сартиду“ на моћном рендгену за метал. Показало се да су металурзи из 13. века пре нове ере произвели предмет од чистог нерђајућег гвожђа који је савршено компактан.

– Када сам питао технолога у Железари како је могуће направити овакав предмет, он је одмахнуо главом и рекао да су, колико он зна, били потребни милиони и милиони удараца о комад како би се „родила“ племенита чистоћа – додаје Стојић.

После испитивања у Смедереву, уследио је пут Туровићеве игле који није до краја познат. Пребачена је прво у сеф Археолошког института, затим у друге „државне касе“, а једно време, из „стратешких разлога“, није причано о њој.

Артефакт је испитиван и у Институту за физику у Београду, на апарату десет пута моћнијем од оног из Винче, а у помоћ је из Америке донет и њихов „еталон“ чистоће који је направљен у космичким условима. Показало се, међутим, да је „еталон“ искован у свемиру „прљав“. Игла из Лесковца тако је постала еталон Американцима.

Откривање формуле вечитог гвожђа свакако би било историјски искорак у технологији – говори Стојић, уз ограду да је он искључиво археолог. – Метал који може непрестано да се рециклира и прерађује сан је човечанства. Какви су тачно били планови наше државе са овим материјалом, не могу да кажем. Знам само да је гвожђе и даље водећа технолошка сировина на планети.

Хисар

Гвоздени стуб из Кутуб Минар џамије у Индији има сличну формулу као Туровићева игла; фото: Новости

Непроцењиво благо

Крајем прошлог века радио сам истраживања брњичке културе, тачније некропола, гробница, пронађених крај Медвеђе, у селу Врапце, када сам отишао у Лесковац да у тамошњем музеју требујем неке ствари – сећа се др Милорад Стојић. – Потпуно случајно, ту се затекао и Шћепан Туровић, који је носио у врећи остатке керамике ископане на Хисару за коју ми професионалци нисмо знали да постоји. Тако су кренула и пробна ископавања.

Угледни научник наводи да су на Хисару пронашли слојеве који сведоче о постојању цивилизације на овим просторима од 13. века пре нове ере па све до остатака наших средњовековних манастира. Тако богатог налазишта, каже, нема код нас, а само из праисторије пронађено је чак 7.000 артефаката, укључујући бронзане игле, остатке калупа за ливење гвожђа…

Не знају како да је датирају

Туровићева игла данас се чува у сефу Народног музеја у Лесковцу. Није, међутим, изложена у оквиру нове сталне поставке због несагласности око датирања.

– Из београдског Археолошког института добили смо мишљење да овај предмет јесте од чистог гвожђа, са малим примесама других метала, како је и раније утврђено, али да никако не може да се датира у 13. век пре нове ере. С обзиром на околности налаза, они, засад, не могу са сигурношћу да тврде којем времену приписати Туровићеву иглу – каже археолог Смиља Јовић, виши кустос Музеја у Лесковцу. (И. М.)

Извор: Новости

ПОДЕЛИТЕ

1 Response

  1. Zvezdan каже:

    Ljubomora i sujeta je jaca od igle, nazalost…

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.