Загонетке старог Египта

Прве велике културе настале су око 3000. године пре нове ере у долинама великих река на Блиском и Далеком истоку. На Блиском истоку најстарије културе и уметности створене су у долинама Тигра, Еуфрата и Нила. У плодној долини Нила створена је око 3200. године пре нове ере јединствена египатска држава са централизованом влашћу, хијероглифским писмом и развијеном уметношћу…
Пирамиде у Гизи, посматране са југозапада. Сликом доминирају од предњег плана до позадине пирамиде, Менкора, Кефрена и Кеопса.

Пирамиде у Гизи, посматране са југозапада. Сликом доминирају од предњег плана до позадине пирамиде, Менкора, Кефрена и Кеопса; фото Википедија

Уметност Египта била је скоро сва посвећена култу мртвих. Египћани су веровали у вечни живот душе и тела, тако да је старање о животу после смрти била основана брига живих и сврха уметности. Кад би мртво тело сложеним системом балзамовања претворили у мумију, стављали би га у гробницу већ опремљену погребним статуама, зидним сликама и рељефима, намештајем и златарским радовима.

Камен којим Египат обилује, његова чврстина и тежина, што грађевини осигурава трајност, условили су систем градње сличан мегалитским грађевинама, било да су у питању гробнице било храмови.

Како су саграђене египатске пирамиде

Нико тачно не зна колико су старе пирамиде. Загонетним су сматране још хиљаду година пре нове ере. Пирамиде су, у ствари, гробнице. Изградња тако огромних грађевина представљала је изванредан неимарски подвиг. Велики камени блокови слагани су један на други, стварајући праволинијску архитектуру, код гробница пирамидалну. Из раздељене пирамиде развила се пирамида са косим равним странама које се на врху стичу у једној тачки.

Математичким израчунавањем створен је код пирамида рационалан систем непрекинутих површина и линија. Масивне, монументалне и стабилне, оне су резултат уметничке синтезе. Најлепши грађевински комплекс таквих пирамида изграђен је у Старом царству у Гизи код Каира. То су пирамиде фараона Кеопса, Кефрена и Микерина.

Кеопсову пирамиду у Гизи саградио је фараон Кеопс из четврте династије (око 2900. године пре нове ере). Сматра се да је 100.000 људи пуних двадесет година градило Кеопсову пирамиду. Сваки камени блок висок је два метра. Неки су дуги и по пет метара! Блокови кречњака и гранита од којих је саграђена ова пирамида и који су вађени у каменоломима на југу, на другој обали Нила, допремани су чамцима низ реку.

То се могло радити једино у пролеће, када се Нил изливао, па је зато требало двадесет година и неких 500.000 пловидби да се донесе потребна количина камена. Чамци су истоваривани на простору за искрцавање који је био повезан калдрмисаним путем са местом где је зидана пирамида. Потом је група људи на саоницама, уз пут вукла блокове од којих је сваки тежио око две тоне. Затим су камене блокове уредно ређали, а онда би их друга група људи извлачила до места на коме се градила пирамида.

Процењено је да се Кеопсова пирамида састоји од 2,3 милиона камених блокова. Пошто је пирамида расла у висину, саграђена је огромна рампа за подизање грађевинског материјала на више нивое, тако да су помоћу ње групе људи довлачиле камене блокове. Сваки ред пирамиде направљен је од комада кречњака постављених један до другога. Малтер се више користио зато да се камени блокови поставе него да их повеже. У средину пирамиде угрђивани су необрађени комади камена, док су они са спољашње стране много пажљивије обрађивани. Површина пирамиде је од веома глатког кречњака са једва приметним спојевима. У унутрашњости пирамиде налазе се три просторије повезане ходницима.

Мастабе и храмови

Првобтна египатска гробница је мастаба, дугачка али релативно ниска грађевина, која има облик зарубљене пирамиде. Божанска природа фараона изражава се величином гробнице, нарочито њеним растом и величином. Тако је најстарија пирамида фараона Зосера у Сакари код Мемфиса раздељена или степеничаста пирамида, која се састоји из шест мастаба, изграђених једна на другој тако што је свака горња мања од претходне.

Хијероглифи, Азбука

ЗАГОНЕТКА: споменик (изложен у турском музеју у Цариграду) из старог Египта: горње писмо хијероглифи – доње азбука; фото Царса

Храмови, као куће богова грађени су у периоду Новог царства на десној обали Нила, у Карнаку, Луксору и Едифу. Уобичајен прилаз храму чинила су два реда сфинги и два обелиска испред самог улаза у храм. Великих димензија, са више покривених и непокривених просторија, египатски храм се, као и пирамида, одликује правим линијама: усправним носачима и водоравним гредама.

Инспирисан биљком и дрветом, египатски стуб у обради капитела показује лист палме, папируса и лотоса. Египатска скулптура и сликарство били су намењени храмовима и гробницама, али не као декорација, већ да изразе божанску природу фараона и да осигурају благостање његове душе.

Тајна сфинги

Велика сфинга стражари у египатској пустињи, око десет километара далеко од Каира, и чува три велике пирамиде у Гизи. Ово чудовиште с главом човека и телом лава који лети с пруженим шапама направљено је од камена. Тело је само грубо извајано, док је глава детаљно обрађена. Очи су тајанствене и имају поглед који још нико није умео да објасни. Гледају преко пустиње с неком тајанственом надмоћношћу. Фигура је висока преко 20 метара, а дуга 63 метра. Верује се да је сфинга стара најмање 5.000 година!

Али зашто је сфинга саграђена? Једино тумачење налазимо у малој капели, која се налази између шапа чудовишта. У њој су записи које су то оставила два древна египатска краља. Они објашњавају да сфинга представља један од облика бога сунца Хармакиса, и да је њен задатак да гробље око пирамида одбрани од сваког зла.

Велика сфинга у Гизи

Велика сфинга у Гизи

Осим велике сфинге у Гизи, у Египту има још сфинги. Њихове главе представљају ликове краљева. У светим египатским списима реч „сфинга“ значи „господар“. У примитивним религијама веровало се да краљ поседује снагу и лукавство различитих животиња. Ту моћ је стицао стављајући на главу њихову кожу. Зато су Египћани представљали своје краљеве и богове као полуживотиње-полуљуде.

Сфинга је из Египта прешла и у друге цивилизације, у Асирију и Грчку. У тим земљама сфинге су биле представљене с крилима. У Асирији су то обично били мушкарци, а у Грчкој су имале главу жене.

Грци су имали једну легенду о Сфинги. Сфинга је живела на једној стени и убијала је сваког путника који би прошао а није умео да реши загонетку коју би му она поставила: „Шта иде ујутру на четири ноге, у подне на две, а увече на три?“ Едип јој је одговорио да је то човек, јер као дете пузи на све четири, као одрастао иде на две ноге, а као старац хода помажући се штапом. То је био прави одговор, па се Сфинга у бесу бацила са сене и умрла.

Извор: Блиц

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.