Обновљена Србија 1889: Спомен-медаља са погледом на Косово


Јуна месеца 1889. године у Србији су једновремено прослављене јубиларна петстотагодишњица битке на Косову и миропомазање краља Александра Обреновића. Та вишедневна светковина имала је два дела: први који се одвијао у Крушевцу 14. и 15. јуна и други 19. и 20. јуна у Краљеву, односно у манастиру Жичи, где је миропомазање обављено. Оба дела ове церемоније била су повод за израду пригодних спомен-медаља са одговарајућим иконографским програмом. Посебно место у иконографији две том приликом издате спомен-медаље, Видовданске споменице, и медаље Миропомазања Александра I Обреновића, заузима католикон жичког манастира, храм Христа Спаса, седиште српске архиепископије и крунидбена црква Немањића.
Видовданска споменица - Спомен медаља: Обновљена Србија 1389-1889

Видовданска споменица – Спомен медаља: Обновљена Србија 1389-1889; Народни музеј у Београду, Збирка новца Новог века, медаља и одликовања, инв. бр. 20_980

Видовданска спомен-медаља, пречника 41 mm, искована у бронзи, изведена је према нацрту Михаила Валтровића, архитекте, првог професора археологије београдског Универзитета и чувара Народног музеја.

Аверс медаље подељен је линијом хоризонта на две готово једнаке зоне. У доњој су на Косову Пољу представљене владарске инсигније, куполна круна са препендулијама, мач и преломљени скиптар. Над хоризонтом су се подигли облаци, а сунце залази. Горњим ободом тече натпис ПОМЕНУ ВИДОВА ДАНА, а у доњем одсечку медаље стоји година 1389.

Реверс медаље, такође је подељен у две зоне, али је за разлику од аверса доња зона знатно ужа, односно линија хоризонта је знатно ниже постављена. На реверсу медаље приказан је двоглави орао раширених крила, са српским грбом на плећима. Он у десној канџи држи мач, а у левој жезло и гусле. Небо у позадини је ведро, без облака, а Сунце сија над хоризонтом. У доњој зони реверса приказана је Жича, прецизније њена јужна фасада. Уз горњи обод реверса је натпис ОБНОВЉЕНА СРБИЈА, а на месту на којем на аверсу пише 1389, на реверсу је уписана 1889. година.

Та спомен-медаља продавана је, у корист Друштва Светог Саве, испред Лазарице 15. јуна након литургије и парастоса косовским јунацима којима су присуствовали краљ (Александар) у пратњи намесника, чланова владе, државног савета и народне скупштине, архијереји и старешине задужбина кнеза Лазара, кнегиње Милице и деспота Стефана. Истог дана у 5 часова поподне у Крушевцу је положен темељ споменика Косовским јунацима. У темељ споменика узидани су запис на пергаменту, кованице савременог новца, књига косовских песама и Видовданска споменица. 

У ликовном решењу за Видовданску споменицу, Валтровић се послужио једноставним језиком симбола снажних историјских реминесценија. Када је приликом отварања пете изложбе цртежа и акварела средњовековних споменика насталих током рада на терену, Драгутин Милутиновић, Валтровићев дугогодишњи  сарадник  и  пријатељ,  промишљао  могући  одлазак  на  тада  недоступну територију Косова, он је изразио веровање да би на том месту истраживача „опхрвала на мах наваљујућа оживљена успомена на прослављене велике владаре, опште поштоване архипастире, неумрле јунаке, заслужне државнике и високо цењене уметнике – све саме неуморне раднике, који заједничким трудом ствараху моћну и поштовану државу без икаквог промишљања, да сви граде онај велики маузолеум, у који се на судбоносан Видовдан, положило уморено средњовековно Српство на вечито одпочивање.“

Валтровић је ту поетски изречену Милутиновићеву мисао преточио у визуелни језик артикулисан кроз сломљене владарске инсигније, круну, мач и скиптар. Куполна круна изведена је по узору на круне које су носили српски краљеви од краја XIII века, а које су се могле видети и на портретима краља Стефана Првовенчаног и краља Радослава у портику жичке куле. Михаило Валтровић који је, будући поуздани познавалац српске средњовековне уметности, једновремено био ангажован да уради и нацрт за Орден светог кнеза Лазара, искористио је исту куполну круну за централни пекторални сегмент орданског ланца који надвисује орденски знак…

Извод из научног рада: Дубравка М. Прерадовић, Иконографски предлошци за представу Жиче на видовданској споменици и спомен медаљи миропомазања Александра Обреновића; Нумизматичар, бр. 32, Београд 2014.

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.