Кад су Срби препливали Саву да оставе поклон Аустроугарима

Само што је почело бомбардовање Београда, чиме је отпочео и крвави Први светски рат, петоро Срба (не петорица, било је ту и „слабијег пола“) побринуло се за један неочекивани поклон Аустроугарима.
Први светски рат

Српска војска на Дунаву у августу 1914.

Сви детаљи ове командос-акције нису баш познати, али неке важне смернице за кратку причу о „Знаш ли на кога си пош’о?“ – јесу.

Сцена: Београд, јул 1914. Мрачна сцена, загушљива од дима. Свуда и често експлозије. Падају гранате не само близу обале, већ и широм града. Оштећена „Грчка краљица“ у Кнезу, погођено енглеско посланство (амбасада), универзитет београдски такође, једна граната пробила кров Дом ученица средњих школа па експлозијом разорила више одељења приземља и првог спрата. И тако редом. И тако свуда.

Атмосфера: Прост народ се уплашио. Како и не би, бомбе падају. Било је и бежања. Да се из оскудних кућа и тотално небезбедних страћара, пре свега деца одведу што даље од домета аустроугарских топова са оне стране две реке. Али, идеја освајача „мало ћемо да их рушимо, а много ћемо да их заплашимо, па ћемо их лако прегазити, ако се већ дотад и сами не предају“, почела је да пада у воду јер је народ видео да огромна већина, заправо, не мрда. И, да чак и они најимућнији, остају на своме. Видео народ да су ту и даље и Ђорђе Вајферт, и Никола Спасић, и Шуменковић, и Браћа Бајићи, Павловићи… Угледна имена тог доба, па почео народ да се сећа да се страх побеђује тако што не бежиш од њега, већ се окренеш, суочиш, и схватиш да је тог часа нестао. Е, али једно је бити на своме. Требало је показати и онима „преко“, Аустроугарима, колико смо близу предаје.

Акција: Ноћ. Река – Сава. Са ове наше стране, старобеоградске, петоро решених да доставе поклон. Са оне друге стране, преко, („прек“ се и називало све што је преко Саве и Дунава), аустроугарски топови. Ту у близини, тачно прекопута српског савског пристаништа, али мало даље, иза непријатељске артиљерије – аустроугарска касарна. Четворица комита, специјалних снага наше војске, које су још и четницима називани, а ту је и комита-девојка. Софија Јовановић. Препливали су Саву под окриљем ноћи, прошли неопажено кроз аустоугарске артиљеријске јединице које су бомбардовањем Београда хтеле да изазову предају, а онда се та петорка домогла касарне освајача.

И, баш ту, иза првих непријатељских борбених линија, у срцу аустроугарске војне поставке према престоници Србије, баш у средини касарне, попели су се на највиши врх зграде, па на јарбол ставили поклон.

Био је то поклон који је садржао одговор на питање „Предајете ли се, Срби, већ једном?“.

Када је сванула зора, Аустроугари су усред своје касарне, на њеном најистакнутијем месту, видели огромну српску тробојку.

„Предајемо се… ал’ мало морген“, отприлике је гласила та акција.

Дарко Николић/Гвоздени пук

Извор: Глас Србије

You may also like...

2 Responses

  1. Виктор каже:

    Ово је прича о неким „другим“ Србима
    Такви на жалост више не постоје.
    Ови данашњи „Срби“ допуштају једном мечкару и циркуском кловну да их бестидно годинама лаже и пред носом краде државу. Да блати претке и читаву славну историју, а у лудачком заносу формира најидиотскију власт антисрба. Питам се, има ли Србија још увек неког Гаврила Принципа, који ће овом помахниталом идиоту и лудаку показати ко су Срби ?

    • Вељко каже:

      Све је више људи који постављају исто питање, на добро изаћи неће, вође за сада нема, али ови идиоти изгледа траже проблем јер сваког дана нам бацају рукавицу у лице, таман мислиш нема горег понижења од овог, међутим ето ти га опет нешто ново од увоза емиграната због „повећања“ наталитета до предаје Косова под изговором да ће ако не урадимо то следеће бити Врање, закон о органима и тако даље…. питам се шта данас следи?

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.