Весна: именом реци – пролеће

Код Словена су од давнина за почетак овог годишњег доба везани многи народни обичаји, магијске радње, разна веровања и слично, У словенској митологији помиње се Весна, богиња пролећа и младости. Осим имена богиње пролећа, реч весна у старословенском језику означавала је и пролеће као годишње доба. Она се и данас јавља у неким савременим словенским језицима (руски, украјински, пољски) као назив за доба године. У нашем језику је нема, али се понекад користи у песничким изразима. У народном говору за јагорчевину, једног од првих весника пролећа, употребљава се и назив веснача који води порекло од старословенске речи весна.

Весна се јавља и као женско лично име. Настало је у новије време, највише под утицајем поезије. Веца и Веки су најчешћа имена одмила настала од њега. За ово лепо словенско име народ употребљава и друге надимке као што су Века, Веса, Вела… Весница је деминутив од Весна који се понекад јавља и као лично име. Чеси и Словаци за њега користе имена одмила Веснушка, Веснинка, Веска… Словаци имају и презиме настало по пролећу. Оно је изведено од придева јарни који значи пролећни. Ово презиме постоји и у хрватској средини. Срећемо га у Доњој Дубрави и Которима код Прелога и Мурском Средишћу код Чаковца.

Бригита = Весна = Рабија

Весна

Називи пролећа, од разних народа и у разним језицима, такође воде порекло од староиндијске речи вас, а нордијска реч вор и персијска бехар значе пролеће. „Обнављање земље пролећем“ догађа се сваке године. Долазак новог пролећа изражен је и у скандинавском личном имену Ворни (вор – пролеће, ни – ново, па се његово значење преводи као „ново пролеће“). Ова реч присутна је и у сложеном имену Ворбрит. Она је придодата женском Брит, скраћеници од древног германског имена Бригита. Оба ова имена спадају у групу новијих скандинавских  женских имена. Скандинавци имају и презимена која су настала по пролећу. Именица вор, без икаквих додатака истовремено се јавља и као скандинавско презиме – Вор. Присутна је и у сложеним нордијским презименима Ворберг – пролећни брег, Ворби – пролећни Град, Ворстром – пролећна река…

Персијска реч бехар, осим што значи пролеће, означава и цвет воћке. Налазимо је у нашем језику и углавном има ово друго значење. Без икаквих додатака истовремено се јавља као персијско и име и презиме. Ово презиме носио је и познати ирански поета Мухамед Бехар који је имао надимак Малек Шуарје што значи „краљ песника“. Додавањем наставака на именицу бехар настала су персијска презимена Бехарјан, Бехарзаде и Бехарпур.

У исламском свету постоји женско име Рабија. Арапског је порекла и значи пролеће. Присутно је у готово свим арапским срединама. Преко ислама су се имена Бехар и Рабија раширила по читавом муслиманском свету. Јављају се и код муслимана јужнословенског порекла у Босни и Херцеговини и међу Албанцима – муслиманима на Косову и Метохији. Женско име Бехар у нашој средини изговара се као Бехара. Од имена Раби изведена су два имена одмила – Раба и Рапка. Осим њих ређе се сусреће и надимак Бија. Код Албанаца – муслимана јављају се имена Рабија и Рабиша, као варијанте имена Рабија.

Албанци имају и своја изворна имена која подсећају на пролеће. Оба су женска и оба сложенице. Именица пранвера значи пролеће и узета је за лично име Пранвера. У буквалном преводу на наш језик значи „близу лета“. Име Мајлинда састављено је од две речи: мај – мај и линда – рођена, дакле: „она која је рођена у месецу мају“. Мајлинда је новије албанско женско име, а Маја је његова уобичајена скраћеница.

Код Јевреја се, опет, јављају и мушка и женска лична имена у којима је садржана реч пролеће. Авив је мушко име и у преводу на српски значи „пролећни“. Оба су веома популарна код Јевреја, поготово код млађих генерација, међутим, нема их и код других народа, попут многих јеврејских мушких и женских календарских имена (Адам, Давид, Ана, Ева…).

Ленд = Таваси = Чун

Пролеће је присутно и у називима јеврејских градова, брда, река… На најлепше годишње доба подсећа и име некадашње израелске престонице Тел Авива. Име овог града чине две хебрејске речи: тел – брег, узвишење и авив – пролећни. Према томе, у преводу на наш језик Тел Авив значи „пролећни брег“. Овај град је важан привредни и културни центар Израела. Основан је 1909. године.

Фото: Pixabay

Занимљиво је да се пролеће не јавља у немачким, енглеским и мађарским личним именима, али је зато присутно у њиховим презименима. У немачком језику за пролеће постоје два назива – фрилинг и ленц. Реч фрилинг користи се у свакодневном говору, док се израз ленц углавном употребљава у песничком изражавању. Обе ове речи истовремено се јављају и као немачка презимена – Фрилинг и Ленц. Ленц је чешће, а имају га, на пример, и савремени немачки књижевници Зигфрид и Херман Ленц. Осим код Немаца, презиме Фрилинг заступљено је и међу немачким Јеврејима који живе у Америци.

Енглеска реч спринг, која значи пролеће, чини сама за себе енглеско презиме Спринг, а налази се и у сложеним енглеским презименима Спрингфорд (пролећна тврђава), Српингфилд (пролећно поље) и Спрингејт (пролећна капија). Од мађарске речи тавас (пролеће) изведен је придев таваси (пролећни) али постоји и презиме Таваси.

У Кини се пролећу поклања велика пажња. За њега су везани многи народни обичаји, веровања, лична имена. Два најважнија пролећна обичаја у Кини су: чун њу (пролећни празник краве) и чин мин (празник чистоће и јасности). И код Кинеза постоји пролеће као лично име – Чун. Може бити и мушко и женско, мада је женско чешће. Поред њега, постоји још и Чун Хуа – женско лично име – значи: пролећно цвеће. Врло је омиљено у народу.

Трифун Павловић

You may also like...

2 Responses

  1. Akrus Acras каже:

    Mа, РАСЕН, дивни сте ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.