Архиви открили како су комунисти и Тито продавали Косово


Заједничким подухватом наших и руских архивиста, пре неколико година је публикован „Зборник докумената о југословенско-совјетским односима 1945-1956“. У овом издању објављено је неколико стотина, нашим истраживачима углавном недоступних докумената, који откривају нову димензију сложених односа између две бивше земље. Публикована документа омогућавају и објективно сагледавање не само комплексних односа СФРЈ и СССР, већ и многа унутрашња питања у Југославији и планове Титовог режима, нарочито око судбине Косова, најболније тачке Србије.

Посебну пажњу у Зборнику привлачи стенограм разговора који су у Москви, 19. априла 1947. године, водили са Стаљином и Вјачеславом Молотовом, Едвард Кардељ, Станоје Симић и Владимир Поповић. Састанак је углавном био посвећен привредној сарадњи, али је Стаљин у једном тренутку показао интересовање за број Словенаца, Срба, Македонаца и Црногораца у Југославији. На дневни ред су дошли и Албанци:

Стаљин: – А како иде са Албанцима? Хоџа се нешто жалио на ваше политичке саветнике у њиховој армији, као да они слабе дисциплину, што ли?

Кардељ: – То је за нас ново. Нама о томе нису ништа говорили.

Стаљин: – Каквог су порекла Албанци?

Кардељ: – Они су потомци Илира.

Стаљин: – Сећам се да ми је Тито говорио да су они сродни са Баскима.

Кардељ: – Да, то је тачно.

Стаљин: – Тај народ изгледа да је доста заостао и примитиван.

Поповић: – Али су врло храбри и верни.

Стаљин: – Да, они могу бити верни као пси, то је одлика примитиваца. Код нас су тако верни били Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу.

Кардељ: – Код нас на територији Косова и Метохије има и дан-данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо са Албанцима, да им уступимо те територије.

Стаљин: – Врло добро, то је правилно. А како су се Албанци нашли на тој територији?

Кардељ: – За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.

Стаљин: – Како да тако примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?

Кардељ: – И околна племена су била примитивна, као на пример, црногорско.

Поповић: – Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима су живели Срби.

Стаљин: – Која је вера у Албанији највише заступљена?

Симић: – Највише има муслимана, па католика, а има нешто и православних.

Енвер Хоџа је у својим „сабраним делима“ објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији, „чим прије, пошто мало примири српске националисте“. Југословенски дипломата Јосип Ђерђа, који је од 1945. до 1948. године био амбасадор у Тирани и преводилац приликом разговара Тита и Хоџе, пред смрт 1990. године потврдио је да је тврдња првог човека Албаније била тачна.

По свему судећи, предаја Косова Албанији није се тих година десила захваљујући дефинитивном разлазу Тита и Стаљина, односно Југославије са Совјетским Савезом и земљама социјалистичког лагера, међу којима је тада била и Албанија.

 

Иван Миладиновић

извор: Новости

ПОДЕЛИТЕ

2 Responses

  1. Key and Peele каже:

    Jao ljudi, pravite spektakl kao da je ovo tek otkriveno. Bujanskom konferencijom vec KPJ je pokazala da je spremna da ustupi Kosmet.

    Medjutim, Tito je bio pragmatican i to je hteo da uradi samo ako uvuce Albaniju u SFRJ, tj. FNRJ.

    Posto Albanci nisu hteli tako nesto, a i posto su napravili pobunu te pokazali da nisu nimalo lojalni/zahvalni sto im je progledano kroz prste za saradnju sa Italijom, Tito je odustao od faktickog poklanjanja teritorije.

    Medjutim, potrebno je zaista mnogo ljudi uposliti u Arhive drzave i njenih sluzbi jer su Albanci dovodjeni iz Albanije u velikim brojevima. Pokojni deda-ujak, veoma blizak odredjenim ljudima iz samog vrha SFRJ i SRJ mi je pricao da je iz budzeta SFRj deo novca isao za otkup zemlje od Srba, u formi eksproprijacije, a onda darivan doseljenicima sa one strane Prokletija.

    Nazalost, umro je pa mi nije vise rekao. Ali, uz predan rad, to bi se moglo nekako proveriti i ili dokazati ili opovrgnuti.

  2. Sonja Lukic каже:

    Mi smo svi Ilirskog porekla , jer cenim po mojoj porodici koja je došla sa LUKOM ikonopiscem iz Debra (Grčka Makedonija. Naše stablo je pravio deda Živan Lukić , Dekan Pravnog fakulteta pre II Sv. rata , Sorbonski djak, Monarhista koji nije cio Dekan u Komunizmu , a bio je najobrazovaniji i najbolji pravnik sa počasnom doktorskom titulom iz Pariza. Svi Srbi(onda ta nacija nije postojala kao nijedna druga već su izbile Francuskom buržoaskom revolucijom , več je podela do tada bila verska) pravoslavne vere koji su se katoličili i turčili su se medkisobno mrzeli .
    Ta verska mržnja se prenosila sa kolena na koleno i danas je zastupljena što je odlika primitivnih ljudi.

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.