Вршачке кругове правио прачовек

Археолози аматери покушавају да реше мистерију на пољима вршачких села Ватин и Влајковац. То би значило да је на нашем тлу, 1.500 година пре чувеног Стоунхенџа, направљен први календар.

Археолози аматери очекују мишљење званичних научника / Фото: Удружење „Феликс Милекер“

На пољанама недалеко од Ватина и Влајковца, села код Вршца, налазе се мистериозни концентрични кругови, за које се не зна поуздано када су и како настали, као ни то која им је била намена. Многи би помислили да је то дело ванземаљаца, јер својим изгледом заиста подсећају на сцене из научнофантастичних филмова, али су археолози аматери из вршачког Удружења љубитеља старина „Феликс Милекер“ пронашли многобројне трагове који указују на то да их је створио праисторијски човек, још око 4.500 година пре нове ере. 

Видљиви из сателита кругови се, гледајући са земље, не могу уочити, јер се ради о благим узвишењима, али зато снимци из ваздуха остављају без даха. Додатно интригира и чињеница да су оба локалитета видљива из сателита, тј. да се могу наћи преко „гугл-мапе“. Кругови код Ватина су у потпуности очувани, јер се налазе на мочварном и неплодном тлу Великог рита, па ратари ту нису залазили, док су влајковачки управо због тога окрњени.

„Феликсовци“ су средином 2016, постављањем видео-снимка на друштвеним мрежама, први пут указали широј јавности на постојање тих кругова. С обзиром на то да званична наука још није дала суд о тој сензацији, јер поменути локалитети нису проглашени за археолошка налазишта, сами су се укључили у решавање мистерије.

– Имајући у виду да у централној Европи, уз ток Дунава и Елбе, постоји више од 120 идентичних формација, тзв. рондела и ронделоида (кругова правилног и неправилног облика), за које се зна да су настали још у неолиту, дошли смо до закључка да и вршачки кругови припадају том периоду – образлаже нам Тамаш Фодор из овог удружења.

Специфичност рондела су четири правилна концентрична круга, која, идући од већег ка мањем, формирају благо узвишење, као и постојање тзв. капије на истоку – све што вршачки кругови имају. Иако су типични за ленђерску културу, а не винчанску, којој ми припадамо, Фодор каже да не треба искључити могућност да су и Винчанци на овај начин пратили кретање Сунца и планета, за шта су рондели, у ствари, и служили.

фото: Новости

– Посматрањем Сунца из центра ових кругова, древне цивилизације су одређивале које је доба године и тако знале када треба да сеју или жању културе које су обрађивали. Кругови су им служили као календар – објашњава саговорник „Новости“. 

Предмети из неолита: У прилог претпоставци да се ради о неолитским творевинама говоре и предмети који су пронађени у близини кругова. За њих су у Градском музеју Вршац утврдили да припадају винчанској култури неолита. Такође, на источној страни самих кругова код Ватина налазе се темељи мањег објекта, из ког су се, највероватније, посматрале планете. У близини се налазе и римски шанчеви, као и многобројне хумке из разних периода, што говори да је то место увек било погодно за живот.

Како би открили на који начин су вршачки кругови функционисали, „феликсовци“ су, на предлог двојице археоастронома из Румуније, универзитетског професора Марка Фринкуа и Леонарда Дорогостајског, из средишта кругова посматрали излазак сунца у односу на Вршачке планине, које се уздижу као неко острво усред Панонске низије. Дошли су до сензационалног открића.

– На зимску краткодневицу, 21. децембра, из Ватина смо снимили да сунце излази у самом подножју планина, с крајње леве стране, и да се симболично пење уз обод брда све до Гудуричког врха, највишег у Војводини – објашњава Фодор. – Гледано из влајковачких кругова, који се налазе са друге стране планине, под углом од 90 степени, сунце такође излази у подножју највишег врха, који је, посматрајући из те перспективе, брдо на ком се налази Вршачка кула. То нам указује да је Ватин могао да служи као зимско, а Влајковац као летње светилиште.

Ако се испостави да је све то тачно, то би значило да су праисторијски људи на нашем тлу, чак 1.500 година пре чувеног Стоунхенџа, направили прве календаре. У свету би од тога направили сензацију и туристичку атракцију, баш као што су то учинили Немци. Чувени су њихови кругови у Госеку, међутим, они су двоструко мањи од наших. Пречник им је свега 75 метара, док су кругови код Ватина пречника 150, а код Влајковца преко 300 метара.

Потенцијали су велики, али док стручњаци не смогну снаге и не нађу средства да ураде детаљна истраживања, можемо само да се бавимо претпоставкама.

Аутор: Јелена Ј. Баљак
Извор: Новости; Магацин

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.