Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“

ПОДЕЛИТЕ
Представљамо вам фотографије које је направио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у чувеном и грандиозном пројекту који је покренуо Албер Кан (1860-1940), француски банкар и филантроп јеврејског поријекла. 

Мали пастири на путу до Авале, Околина Београда, 27. април 1913,(Фото: Огист Леон/ Auguste Léon); perunica.ru

Албер Кан је био посвећен идеалу универзалног мира и вјеровао је да “познавање страних култура подстиче поштовање и мир међу народима“. Рано је схватио да ће 20. вијек бити свједок убрзане мутације друштва и нестанка традиционалних начина живота.

Тада му се родила идеја о стварању Планетарног архива, у циљу стварања фото-инвентара о животу људи наше планете са почетка 20. вијека. За тај пројекат он је ангажовао фотографе и сниматеље са задатком да сниме све што има антропогеографски, антрополошки и етнографски садржај, како би забиљежили традицију и обичаје људи на које буду наилазили у својим мисијама. Остварењу тог подухвата допринијела су и два изума браће Лимијер: кинематограф (1895) и аутохром (1907).

Године 1907. браћа Лимијер у Француској су на тржиште донијела револуционарни изум: фотографије у боји. Банкар Албер Кан је  одушевљен овим изумом. Између 1909. и 1931. године, он финансира 13 фотографa и неколико филмских аутора и шаље их у педесет земаља свијета (углавном у Европу и Азију) како би техником “аутохромног освјетљења“ урадили фотографије у боји чиме би се, према његовој замисли, овјековјечиле људске традиционалне активности чији je фатални нестанак већ на видику.

Он је 1912. године записао: “Хтио бих да покренем стереоскопску фотографију, посебно филмску пројекцију, да бих сачувао, једном заувијек, животну свакодневицу, начине и облике људског дјеловања чије је судбинско нестајање тек питање времена“. Taко је настала обимна збирка аутохромних фотографија, односно првих фотографија у боји, које је наручио и архивирао овај филантроп.

Збирка тих фотографија названа је “Планетарни архив“ (Archives de la Planète), садржи огромну фото-документацију свијета, а чува се у Музеју Албера Кана у Болоњи (Musée départemental Albert-Kahn). Овај архив садржи око 720 000 аутохрома и 140 000 метара филмске траке, насталих између 1910. и 1930. године. Збирка нуди изузетан доживљај историје различитих култура, традиције и развоја друштва у првој половини 20. вијека.

Од 2016. године ова архива је доступна на интернету на: Les collections du musée départemental Albert-Kahn

Из ове величанствене збирке издвојили смо неколико фотографија које приказују начин живота Срба тог времена: 

 

Сања Бајић

Сродни чланци:

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века
Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”


Поделите

2 Responses

  1. miroslav каже:

    OVO MORA DA PREUZME NARODNI MUZEJ I AKADEMIJA NAUKA DA SE VIDI GDE SU ZIVELI SRBI PRE MANJE OD STLECA…A SAD????

    • Урбана Герила каже:

      А сад се и даље губе и у самој Шумадији… Ето, такав један коментар написан латиницом, то показује.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.