Славна Битка код Билеће из 1388. године

ПОДЕЛИТЕ
Ово је још једна од многобројних прича како је малобројна али храбра српска војска, овога пута састављена од Херцеговаца, потукла многобројнију турску војску 27. августа 1388. године.
Требиње са Билећке улице

Требиње са Билећке улице

Крајем 14. вијека Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успјели су да се пробију и у наше крајеве. Први непосредни додир Османлија са Босном десио се 1386. године, када је мањи број османских чета допро до долине Неретве. Опасност није била велика, јер су дошли пред крај јесени и у незнатном броју, када су Османлије већ окончавали своја ратна дејства. Знатно озбиљнији османски напад се догодио двије године касније. 

Већ почетком августа 1388. године у Босни се осјећа опасност од османске инвазије. Дубровчани упућују посланика Ђурђу Стацимировићу, зету српског кнеза Лазара, који га упозорава о надолазећој османској сили, а босанским великашима савјетују да се склоне код њих у Дубровник или Стон. Удар је био вјероватно предвиђен и на Дубровчане, међутим они су се извукли вјештим преговарањем.

Османлије су се на граници појавиле већ 20. августа, али босанска војска није подузимала никакве маневре, те их је пустила да продру све до Билеће. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да Турке сачека код Билеће.

Војвода Влатко Вуковић Косача (? – 1392), био је господар Хума, један од најбољих војсковођа краља Твртка Првог, један од родоначелника властелинске породице Косача који су издигли титулу херцега од Светог Саве и назвали своју област Херцеговина

Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.

Сљедећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је Лала Шахин, а одреде краљевине Босне предводили су Влатко Вуковић и Радич Санковић. 

Српски витези, са вјером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље. Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе.

Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске. Лала Шахин се једва спасао бјекством. Наша војска имала је тек незнатне губитке.

Осјетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у Босну су престали на неко вријеме.

О утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:

„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад.“

Превод: (Овде (Асе) лежи добри јунак и човјек Влатко Вуковић. Пише Семорад.)

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vlatko_Vukovi%C4%87&variant=sh-cyrl#/media/Datoteka:Mramorje_2012_4.JPG

Некропола Бољуни, где се налази гроб Влатка Вуковића.: фото: Википедија

„Још у Твртково време уђе у Босну турски војсковођа Шаин с осамнаест хиљада војника, те стаде палити земљу, у чију одбрану усташе тада војводе или војсковође Тврткови, Влатко Вуковић и Радић Санковић. Први пут се сукобише на Рудинама, а затим у Билећи, где турске снаге буду разбијене, поражене и сасечене, док Босанци, којих бејаше око седам хиљада, претрпеше тек незнатне губитке. Тај пораз поучи Турке да убудуће буду опрезнији и да не упадају тако лако у то краљевство или коју год другу земљу подложну краљу Твртку.“ (Мавро Орбин, Краљевство Словена)

Нажалост, у Билећи не постоји, а морало би, грандиозно обиљежје у знак сјећања на ову славну битку. Ни код цркве Светог Архангела Михаила не постоји обиљежје, а ни знак на путу гдје се скреће за цркву.

Црква у Мекој Груди; фото: bileca.rs

Црква у Мекој Груди где се причестила војска Влатка Вуковића; фото: bileca.rs

Да ово имају други народи, у знак сјећања направили би велику свечаност поводом обиљежавања овог догађаја.

Косовски бој: Непуних годину дана касније, велика отоманска војска се сукобила у Косовском боју са комбинованом српском војском, чије лево крило су чинили одреди краља Босне Твртка I предвођени Влатком Вуковићем, који су допринијели побједи над османлијама. Влатко је са собом понео и један топ који је добио од свог суседа Дубровачког кнеза, пошто се налазио у добрим односима са Дубровачком Републиком. Честитке за побједу стижу краљу Твртку I Котроманићу. Сам Твртко 1. јула 1389. г. пише Трогиранима о својој великој побједи над Турцима. Пише и Фирентинцима, а они му одговарају да су за побједу већ сазнали. Из свега се да закључити да је у пријеподневним часовима тог 28. јуна извојевана побједа Срба над Турцима. Глас о побједи је одаслан. У току само једне једине ноћи стиже у Париз. Како? (Недвојбено је доказано да су са цркве Нотр Дам у Паризу, 29. јуна звона објавила ту побједу).

ЗАШТО ЈЕ ОВА БИТКА МАЛО ПОЗНАТА У СРПСКОМ НАРОДУ?

Историја је од свих наука најподложнија утицају политике. Ми Срби дозволили смо да, зарад “братства и јединства наших народа и народности”, занемаримо и прећуткујемо славне догађаје из наше историје.

Као да смо се због “мира у кући” стидјели, па смо наше славне битке занемарили, да не бисмо друге понизили.

Нажалост, због инсталираних лажних теорија и шовинистичких и квази-национално религијских пропаганди везаних за поријекло народа Босне и Херцеговине, а прожетих преко политике и религијског опредјељења, „прањем мозга“, ова битка се, с једне стране, настоји скрити као нешто лоше и стидно, готово штетно и срамно, док истовремено друга страна то прикривање користи за наметање своје демагогије и митологизирање ове битке као историјски у митски догађај.

Чак покушавају и да је присвоје – да су је „они“ водили и извојевали славну побједу. Покушавају и Влатка Вуковића да присвоје. Као, био је и он богумил, а „они“ измислили да од њих потичу.

Богумили као што знамо нису признавали ништа материјално, па тако ни крст. А видјели сте слику Влатковог гроба.

Стварни значај ове битке за Босну и Херцеговину, а прије свега за Херцеговину и њен српски народ је немјерљив. Захваљујући овој бици, нашим прецима и војводи Влатку Вуковићу српска краљевина у Босни и Херцеговини је још непуних 100 година задржала своју слободу и независност.

Зато морамо да јој дамо значај који јој припада. Да је се увијек сјећамо и никада не дозволимо да ова славна битка остане заборављена, као што је била до сада.

ЛИТУРГИЈА ПРЕД БОЈ

 

Славна Битка код Билеће из 1388. године

 

Извор: Требиње лајв, Википедија, Племенито, Bsnae

Сродни чланци:

Српска историја под велом харемских тајни
Измештено и потопљено благо манастира Добрићево у Херцеговини
Висућ град код Дрвара
Најстарији српски записи о Косовском боју
Добојска тврђава Градина

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.


Поделите

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.