Славна Битка код Билеће из 1388. године

Ово је још једна од многобројних прича како је малобројна али храбра српска војска, овога пута састављена од Херцеговаца, потукла многобројнију турску војску 27. августа 1388. године.

Битка код Билеће 1388.

Крајем 14. вијека Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успјели су да се пробију и у наше крајеве. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да их сачека код Билеће.

Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.

Црква Светог Архангела Михаила у Мекој Груди гдје се причестила војска Влатка Вуковића

Сљедећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је Лала Шахин.

Српски витези, са вјером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље. Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе.

Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске. Лала Шахин се једва спасао бјекством. Наша војска имала је тек незнатне губитке.

Осјетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у Босну су престали на неко вријеме.

Непуних годину дана касније, велика отоманска војска се сукобила у Косовском боју са комбинованом српском војском, чије лево крило су чинили одреди краља Босне Твртка I (1353—1377, 1377—1392) предвођени Влатком Вуковићем, који су допринијели побједи над османлијама. Ради тога честитке за побједу стижу краљу Твртку I Котроманићу. Сам Твртко 1. јула 1389. г. пише Трогиранима о својој великој побједи над Турцима. Пише и Фирентинцима, а они му одговарају да су за побједу већ сазнали. Из свега се да закључити да је у пријеподневним часовима тог 28. јуна извојевана побједа Срба над Турцима. Глас о побједи је одаслан. У току само једне једине ноћи стиже у Париз. Како? (Недвојбено је доказано да су са цркве Нотр Дам у Паризу, 29. јуна звона објавила ту побједу).

О утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:

„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад.“

Гроб Влатка Вуковића у Бољунима код Стоца

Нажалост, у Билећи не постоји, а морало би, грандиозно обиљежје у знак сјећања на ову славну битку. Ни код цркве Светог Архангела Михаила не постоји обиљежје, а ни знак на путу гдје се скреће за цркву.

Да ово имају други народи, у знак сјећања направили би велику свечаност поводом обиљежавања овог догађаја.

ЗАШТО ЈЕ ОВА БИТКА МАЛО ПОЗНАТА У СРПСКОМ НАРОДУ?

Као што смо писали у ранијим текстовима на нашем порталу, историја је од свих наука најподложнија утицају политике. Ми Срби дозволили смо да, зарад “братства и јединства наших народа и народности”, занемаримо и прећуткујемо славне догађаје из наше историје.

Као да смо се због “мира у кући” стидјели, па смо наше славне битке занемарили, да не бисмо друге понизили.

Нажалост, због инсталираних лажних теорија и шовинистичких и квази-национално религијских пропаганди везаних за поријекло народа Босне и Херцеговине, а прожетих преко политике и религијског опрeдјељења, „прањем мозга“, ова битка се, с једне стране, настоји скрити као нешто лоше и стидно, готово штетно и срамно, док истовремено друга страна то прикривање користи за наметање своје демагогије и митологизирање ове битке као историјски у митски догађај.

Чак покушавају и да је присвоје – да су је „они“ водили и извојевали славну побједу. Покушавају и Влатка Вуковића да присвоје. Као, био је и он богумил, а „они“ измислили да од њих потичу.

Богумили као што знамо нису признавали ништа материјално, па тако ни крст. А видјели сте слику Влатковог гроба.

Стварни значај ове битке за Босну и Херцеговину, а прије свега за Херцеговину и њен српски народ је немјерљив. Захваљујући овој бици, нашим прецима и војводи Влатку Вуковићу српска краљевина у Босни и Херцеговини је још непуних 100 година задржала своју слободу и независност.

Зато морамо да јој дамо значај који јој припада. Да је се увијек сјећамо и никада не дозволимо да ова славна битка остане заборављена, као што је била до сада.

ЛИТУРГИЈА ПРЕД БОЈ

Извор: Требиње лајв

 

Оставите одговор