Пећински цртеж коња у Бадњу, један од најстаријих налаза уметности на подручју БиХ

Палеолитско налазиште Бадањ је смјештено ниже села Боројевића код Стоца. Поткапина се налази у стијени, 45 м изнад ријеке Брегаве. Кањон ријеке Брегаве је на том дијелу дуг 18 км и око 100 м дубок у еоценском вапненцу, између Видова поља и Неретве. Усјек је у вријеме Римљана кориштен као важна саобраћајница између Нароне и Дилунта (Вид-Столац). Археолошким путем је ово налазиште датирано у касни период млађег палеолита – касног епиграветијена, тј. 13000 до 12000 година п.н.е. Налазиште је откривено 1976. године. Уз поткапину је нађена гравура, и то је први налаз ове врсте на источној обали Јадрана.

Археолошко налазиште Бадањ

Бадањ је врло богато палеолитско и вишеслојно пећинско налазиште. Археолошки локалитет Бадањ је поткапина или припећак уз плиће удубљење у стијени која се стрмо спушта на десну обалу Брегаве. Археолошки је релевантан простор који се налази испод стијене на којем се периодично одвијао живот палеолитског хомо сапиенса. Испод скинутог површинског слоја утврђена су два хронолошки одвојена слоја насељавања у палеолиту. У горњем слоју 0,8 – 0,9 м дубоком истражено је 20 културних и геолошких слојева из двије фазе насељавања, који припадају касном палеолиту – епиграветијену. Испод се налази стерилни слој сипара, испод којег је још недовољно истражен врло оскудан материјал који вјероватно припада добу средњег палеолита. У индустрији кремених алатки, која је углавном епиграветијенска са типолошким континуитетом у свим слојевима, присутвом бројних промјена могу се дефинисати двије фазе, које су истовјетне са фазама на ширем подручју тога доба на јужнојадранској обали и јонској приобалној зони у Италији.

Улаз у пећину Бадањ

Фауна простора показује значајне промјене током споменутог периода. Доминантно је заступљен јелен, у ранијој фази су били релативно распрострањени коза и козорог, а у каснијој преовладавају дивља свиња, а нешто касније и срна. Ова чињеница указује на различитост климе у периоду, која је утицала и на горе назначене културне промјене. Међутим, анализа количине нађених костију показује да су на Бадњу живјеле или мале групе ловаца, или заједнице само у кратким временским периодима, или и на једно и на друго. Према бројним налазима костију младунчади јелена (до мјесец дана старости у периоду кад немају рогове) и малобројности артефаката од јелењег рога, извјесно је да су овдје људске заједнице обитавале периодично, највише у периоду од марта до јуна.

У бадањској пећини живио је палеолитски хомо сапиенс (реконструкција).

Археолошки налази, Бадањ

Дистрибуцијом артефаката и животињских остатака дошло се до скицирања опште слике активности у насељу. У дну абрија се налазило огњиште око којег се одвијала скоро сва активност становника: осим припремања хране, овдје се препарирала кожа, израђивале коштане и камене алатке и перле од јелењег зуба. Јело се уз огњиште, али и на ширем простору абрија, гдје су се комадале животиње, и правиле сложеније алатке. Према анализи фауне и палеогеографској реконструкцији, бројност скупине која је овдје могла задовољити животне потребе била је 10-15 особа. Наиме, годишње се, према процјени остатака на Бадњу, могло прехранити око 14 до 17 особа. Како наглашавају истраживачи “Ако су ове реконструкцје тачне, онда овај локалитет представља само мали дио система људских насеља у овом региону из периода касног палеолита” (Whallon 1989., 20), тј. у временском распону од 14000 до 10000 година п.н.е. У близини Бадња налазе се још двије поткапине, Црвена пећина и Дреновачка пећина.

Налазиште је откривено 1976. Ископавања је вршио сукцесивно Ђуро Баслер до 1979.године.1986. и 1987. вршена су археолошка истраживања у оквиру заједничког пројекта Земаљског музеја и University of Michigan Museum of anthropology. Гравура се налази у пећини у Бадњу, а сав покретни археолошки материјал се налази у Праисторијском одсјеку Археолошког одјељења Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву.

Бадањ – гравура

Посебно је важно откриће гравираног цртежа у стијени бадањског налазишта и он представља један од најстаријих споменика умјетности у Босни и Херцеговини. Цртеж је дијелом оштећен. Урезан је у косо положену површину великог углачаног блока камена који је одломљен од масива пећине. Површина му је око 30 степени нагнута од запада према истоку. Цртеж се налази у југозападном углу стијене и представља, вјероватно, фигуру коња гледаног са десног бока нападнутог стрелицама. Сачувана је само задња половина тијела, са бедрима типичним за коња и дијелом трупа, док је остатак цртежа уништен. Дубина реза је 5 мм. Гравура коња у Бадњу није била анатомски савршено репродукована фигура, што и није било важно за тадашњег човјека. За њега је било важније оно што је тим требало бити речено. Теме су обично биле ловачког садржаја. Основа теме ове умјетности било је визуално овладавање животињама, симболика надмоћи над природом и свијет магије.

Претпоставља се да је до оштећења гравуре настало још у палеолитско доба. Наиме, камен је откривен тек при извожењу земље из пећине (при сакупљању ђубрива за околне њиве). До тада је камен био прекривен слојем земље у којем су нађени остаци из млађих периода којима је пећина била затрпана током времена.

Бадањска гравура садржи приказ животиње и знакове што је типично за регион медитеранске умјетности палеолитског човјека. Гравуре сличне овој налазе се у знатном броју на Сицилији, у Калабрији и у Апулији. Ниво мора је у то вријеме био за 100 до 150 метара нижи од садашњег, што је омогућавало људима комуникацију континенталним путем. Слична дјела могли бисмо очекивати и у приморским мјестима Црне Горе, Албаније и Грчке.

 

Палеолитско налазиште Бадањ у Боројевићима, археолошко подручје / Комисија за очување националних споменика БиХ

 

Оставите одговор