Вечни календар Захарија Орфелина

Захарије Орфелин, Вечни календар, Беч, 1783. Лево: бакрорез Стварање света

Захарије Стефановић Орфелин (1726 – 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. од оца Јована. Међу његова најзначајнија дела убраја се Славеносербски магазин штампан у Венецији 1768. То је први јужнословенски часопис. Мада је изашао само један број, његов значај је велики. 

Износи идеју грађанске просвећености да наука, књижевност и филозофија треба да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима. Године 1768. Захарије Орфелин први уводи српски књижевни језик – мешавину црквенословенског и народног језика, у којој су сe налазиле и многобројне руске речи. Тиме је практично основао славеносрпски језик. Орфелин је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генарације ђака. Аутор је првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је Житије Петра Великог (Венеција, 1772) у коме је видео узор просвећеног монарха, што је био философски идеал 18. века. Написао је и Вечни календар, у којем се уз календарске податке налази и обимно поглавље о астрономији.

Орфелинов Вечни календар штампан је у Бечу 1783. године у штампарији Јозефа Курцбека, који је имао искључиво право штампања ћирилских књига. То је био први календар у српској штампаној књижевности и једна од првих књига нововековне астрономије. На самом почетку „Вечног календара“ налази се и један од његових најзначајнијих бакрореза „Стварање света“. Поводом његових уметничких радова, пре свега у бакрорезу, изабран је седамдесетих година 18. века за члана Уметничке академије у Бечу.

О садржају књиге и намерама с којима је писана најбоље говори пуни наслов који гласи:
Вечни, то јест од почетка до краја света трајући календар који у себи садржи свецелослов и кратке, по рачунању источне цркве, годишње кругове и друге природне законе; уз то и физичке о небеским телима, и о воденим и ваздушним додатним расуђивањима; прибављеним из свештених и светских хронологија сада први пут на словенском језику на корист словеносербским народима.

Списак небеснијих знакова:
Овен,Телец, Близнеци, Рак, Лев, Дева, Веси, Скорпјон, Стрелец, Козерог, Водолеј и Риби. Вечни календар Захарија Орфелина, стр. 130, 131.

Састављена у виду енциклопедије, књига садржи углавном астрономска и природонаучна поглавља, која обилују подацима о основним временским циклусима, свемиру, планинама, земљотресима и животињама. Вечни календар Захарија Орфелина написан је на 366 страница и садржи 9 цртежа из астрономије на крају књиге. Садржи углавном астрономске и природњачке научне појмове, као и историјске догађаје од настанка света који су хронолошки изложени.

Поглавља из астрономије носе називе: О Свету (свемиру), О Месецу и планетама, О кометама, О помрачењу Сунца, О помрачењу Месеца. Ту се налазе подаци о временским циклусима, таблице са подацима о Сунцу и Месецу (за рачунање датума Ускрса по Великом индикту), таблице о дужини трајања дана и ноћи, таблице Месечевих мена и друге. На једној страни је објаснио који месец има 30 дана а који 31 дан, и како на руци можемо то да одредимо; у последњој табели приказао је кристале снежних пахуља које „голим оком“ човек не види. То је било врло интересантно за људе у 18. веку који су то први пут видели.

Библијска хронологија Септуагинте: од почетка стварања свијета до хришћанске ере има 5508 година (Захарије Орфелин, Вечни календар, Беч, 1783, стр. 288-289). Септуагинта (позната и под именом „Превод седамдесеторице“) верзија је хебрејског Старог Завјета, која је ради потреба александријске библиотеке преведена на грчки средином 3. вијека старе ере. У њој је наведена хронологија са 5508 година од почетка стварања свијета до хришћанске ере* (*тумачење Петка Николића)

Вечни календар имао је три издања. Сачувани примерци налазе се у Библиотеци Српске академије наука и уметности, Народној библиотеци, Унивезитетској библиотеци и Библиотеци Матице српске. 

Овде можете погледати дигитализованo издањe Вечног календара, као и остала дигитализована дела Захарија Орфелина: digital.bms.rs

Извори: РТС; Википедија; “Календари у Виртуелној библиотеци Математичког факултета“, рад аутора Надежде Пејовић и Жарка Мијајловића изложен на 10. конференцији ‘Нове технологије и стандарди: дигитализација националне баштине’, 22-23. септембар 2011, Математички факултет у Београду

Приредила: Сања Бајић

6 Responses

  1. Председник ,,Српског књижевног клуба“ из Бања Луке госпођа Горана Николић прилагодила је савременом српском језику ,,Вечни календар“ Захарије Стефановића Орфелина који је у издању овог клуба штампан у Бањој Луци септембра 2017. године.

    http://srpskiknjizevniklub.org/vecni-kalendar-zaharija-stefanovic-orfelin/

    • civokmed каже:

      Умесно би било читати оригинал, јер је то древни русски језик, не треба превод на данашњи реформисани и однарођени сербски језик, где су чак и речи сербске проглашаване за туђице само зато што личе на копију виђену у другим језицима (латински, јермански (тојче), па франссијски, па чак и инглишки који је настао почетком 18 века.

  2. civokmed каже:

    папи-РУС (пронађен у „древном“ Египту, код Копта, а правилно је код Русса, јер је данашњи Египат био део русске империје Русс-Орде). Етимологија је чудо!

  3. Очигледно не разумеш иронију. Ми смо се потрудили да садржај Вечног календара прилагодимо савременом језику да буде доступан свима без разлике да ли се школују за инжињере или за теологе. Штета је што цела књижевност није прилагођена савременом језику, а они који уче, разумеју и знају старосрпски, старословенски, црквенословенски или руски имају на располагању оригинале.

Оставите одговор