На страни Срба у Великом рату борили су се неочекивани савезници

Током Првог светског рата склапана су нека савезништва која су дотад била незамислива обичном човеку.

Вијетнамци код Солуна 1916, Фото: Аријел Варжис/Приватна архива

Тако су наши преци ратовали раме уз раме са Вијетнамцима, који су стварно дошли да се уз Србе боре на Солунском фронту, а на истој страни тадашње „борбе добра и зла“, како су чланице Антанте називале рат са Централним силама, налазили су се и прави Индијанци.

Откуд Индијанци у Великом рату? Велике силе имале су поседе на већем броју континената, било да су у питању колоније (попут немачких у виду Камеруна, Танзаније и других, или француских као што су биле Гана, Кенија и остале), било доминиони који су признавали власт британске круне. Канада је била једна таква држава, уз Аустралију и Нови Зеланд, а у Канади је било и остало много домородаца. Уосталом, по неким проценама, Индијанаца из племена Кри и данас живи око 200.000 у овој северноамеричкој држави.

Индијанци из племена Кри сликали су се са прецима пре одласка на фронт, Фото Illustrated War Journal/Promo

Када је канадска влада, на позив Велике Британије да се укључи у рат, одлучила да пошаље своје трупе, многима који нису били белци речено је „да се не пријављују, ово је рат за нас белце“, па је тако тек 1915. допуштена и домородачка јединица. Њу је чинило 3.500 управо Кри индијанаца, који су послати на европски фронт, али тек након што су их испратили њихови преци. Тако су и настале породичне фотографије на којима се види како су, свако у својој униформи, окупљене и старе поглавице, тада већ деке, и млади Индијанци у модерним униформама. Претходне генерације испраћале су нове у рат, а они млађи би узимали завет да претке не обрукају.

А док су Индијанци махом учествовали на Западном фронту, Вијетнамци су се као део француских колонијалних снага борили заједно са Србима на Солунском фронту. У то време Вијетнам се није тако звао, већ Анам, па су Анамити „тираљери“ (лака пешадија) управо са нашим прецима чинили део савезничких снага који су покушавали да пробију аустроугарско-немачко-бугарски бедем од 1916. до 1918.

Укупно су 23 државе учествовале у Великом рату, дотад највећем у људској историји, али због бројних колонијалних или политичких разлога границе су се од тада прилично мењале, па је из садашње перспективе рат захватио више од 50 актуелних земаља.

Ратни вихор однео је 17 милиона живота, од којих седам милиона цивилних, а више од 20 милиона људи било је рањено. Те бројке, и поред неких „пријатељстава за вечност“, највећа су и опомена тог времена.

ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА – САБОРЦИ КОД СОЛУНА

Саборци код Солуна 1916. године, Фото: Википедија

Божићна честитка за 1916. направљена код Солуна спојила је у једну фотографију тадашње саборце: Грка, Британца, Србина, Италијана, Алжирца, Индијца и војника Краљевине Црне Горе (горњи ред), те Вијетнамца, Руса, Француза и Сенегалца (доњи ред).

НЕСТВАРНО – АМЕРИЧКИ МАРШ У РУСИЈИ

Владивосток 1916. године, Фото: Википедија

Заједничких, савезничких напора није било баш на сваком кутку ове планете, али тамо где их је било деловали су заиста нестварно тадашњем човеку. Тако су Британци, Американци и руски „дојучерашњи непријатељи“, Јапанци, марширали кроз Владивосток пружајући подршку белогардејцима не би ли царска Русија остала у рату.

Дарко Николић

Извор: Блиц

Оставите одговор