Јован Јовановић Змај: Рузмарин

                                        РУЗМАРИН

                                        Mлада мома неговала
                                        Зелен рузмарин,
                                        Што ’но га јој поклонио
                                        Газда – Лазин син.

                                        Свако јутро устајала
                                        Раном зорицом,
                                        Свој рузмарин залевала
                                        Бистром водицом.

                                        Зборила му: „Ал’ си красан,
                                        Рузмарине мој!
                                        На срце ми, у душу ми
                                        Пада мирис твој.“

                                        А рузмарин усуди се,
                                        Шапће — учи је:
                                       „У сватови ја миришем
                                        Мало друкчије.
                                        То ти не знаш, луда млада,
                                        Сад ти рекох, знај!
                                        Ако мислиш да те варам’,
                                        А ти покушај.

                                        Оно момче давно чека,
                                        На то навија;
                                        Мене шаље да му будем
                                        Проводаџија“.

                                        Дивна ј’ мома, кад је румен
                                        Стида облије.

                                        А рузмарин замириса
                                        Најсватовскије.

                                        Јован Јовановић Змај, “Јавор“, 1887.

Оставите одговор