Археолошки локалитет Кулина (Балајнац) и прича о благу

 

Кулина (Балајнац) представља археолошки локалитет који се налази у општини Мерошина, око 300 м западно од насеља Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја и уписан је у централни регистар 1983. године. Аустроугарски путописац, археолог и етнолог Феликс Каниц је обилазио и забележио овај локалитет.

Археолошки локалитет Кулина (Балајнац)

Археолошка истраживања почела су 1969. године, када су откривени остаци базилике и цистерна са степеништем и бунаром.

Локалитет се налази на узвишењу које се према две стране стрмо спушта. Ово утврђење је било димензија 120×75 м и спада у јустинијански и постјустинијански период. Откривени су бедем, угаоне куле и ров. Бедем је окруживао готово правилну четвороугаону површину од око 4200 м².

Од налаза откривених на локалитету Кулина посебно је значајан бронзани портрет за који се претпоставља да приказује Еуфемију (жену Јустина I) или Јустинијанову жену Теодору и датује се у 4. век. Налаз је случајно откривен у центру градског платоа и сматра се да је био део скулптуре на форуму. Глава је припадала шупљој ливеној статуи, која приказује младу жену, приближно природне висине, има масивно изливен украс на глави, капу и дијадему. Једна од блиских аналогија је бронзана ваза у облику женског попрсја из конзерваторске палате у Риму. Претпоставља се да је портрет направљен у неком од центара на Истоку.

ПРИЧА О БЛАГУ

У Нишком крају, на брду Градиште, десетак километара од Ниша, људи већ вековима покушавају да пронађу стару подземну византијску цркву испуњену благом (злато, круне, дијаманти…), али још нико успео до сада да је пронађе.
Сви знају тачну локацију, али је права мистерија тачно место где се подземна црква налази, где тачно треба копати. Теорија о подземној цркви пуној блага је веома популарна и позната широм Балканског полуострва.

Водеће дневне новине у Србији (Блиц, Политика, Вечерње новости…) својевремено су нашироко писале о највећој потрази за закопаним благом на Балкану у XX веку, о покушају из 1993. године да се пронађе подземна црква пуна блага на брду Градиште. Наводно, целу акцију је водио извесни Салваторе, човек са Сицилије, а у целу причу се умешала и држава, укључујући и војску и полицију, где су коришћена експлозивна средства, па чак и механизација, а прича се да је, на месту где се копало, био виђен и Жељко Разнатовић Аркан. Резултат потраге је остао тајна до дан данас.

Фото: playbuzz.com

Наводно, у Србији постоје људи који тврде да имају детаљне мапе где се ова црква са благом налази, ипак, нико још до сада није успео да је пронађе, или да одгонетне мистерију о закопаном византијском благу. Иначе, на локацији од свега неколико квадратних километара, где се претпоставља да се налази црква са благом, али и и друга закопана блага, постоје неколико занимљивих историјских и туристичких места и то рановизантијско утврђење Градиште, које је било део одбрамбеног система римског цара Јустинијана Првог (527-565.), а унутар утврђења се налазе и остаци цркве из тог периода. Неколико стотина метара од Градишта, налазе се остаци утврђења Железник из XIV века, као и Манастир Железник (XIV) са црквом Св. Николе.

Било како било, легенде о закопаном благу су постојале, постоје и постојаће, међутим, у свему томе, највећу штету трпе објекти од историјске важности, јер, у грамзивој потрази за закопаним благом, копачи злата немилосрдно наносе оштећења на њима.

У сваком случају добра шанса за туризам овог краја.

Извори: ЈужнаСрбија.инфоHistoryofnis

Оставите одговор