Адмирал Стеван Мандарић – најпознатији српски официр у Америци

Најпознатији српски официр у Америци, адмирал Стеван Мандарић био је ратни херој и освајач Јапана, задужен за чување мира у Палестини, командовао је бомбардовањем Северне Кореје и учествовао у највећем поларном истраживању свих времена – операцији „Дипфриз“ на Антарктику. За своје заслуге добио је две медаље „Ер медал“. Једна од њих била је за потапање непријатељског брода. Поред тога, добитник је и ордена „Дистингвишд флајинг крос“.

Стеван Мандарић

Свакако најпознатији српски официр у Америци био је адмирал Стеван Мандарић. Овај потомак наших исељеника рођен је 1911. у Фениксу. Његов отац Самојло Мандарић дошао је из Врепца у Лики, а мајка Софија рођена је у Славонији.

Још у средњој школи Стеван је постао посвећен војсци као „хај скул кадет“. Са 14 година, тврдећи да има 18, прикључио се Националној гарди. Истовремено је радио у новинама у Фрезноу као репортер. Три године касније постао је наредник у Националној гарди. Био је један од ретких Срба који су завршили Поморску академију у Анаполису, у држави Мериленд.

Када је калифорнијски конгресмен Барбур поставио 18-годишњег Стевана Мандарића у америчку Поморску академију 1929. године, нико није могао замислити шта ће све тог младића чекати у три деценије дугој поморској каријери.

Стеван је почео предратну службу 1934. године на разарачу и крстарици којима је пловио до Јужне Америке и Гренланда. Мало пре него што су Јапанци напали Перл Харбор, Мандарић се квалификовао за место бродског пилота. Летео је на авиону ВФ-72 и био у саставу ескадриле ловаца на великом носачу USS Wasp.

Доживео је Други светски рат, чување мира у Палестини, Корејски рат и операцију „Дипфриз“ на Антарктику.

Године 1942, као већ искусан пилот, у Сан Дијегу је обучавао и организовао пилоте за битку на Гвадалканалу. Учествовао је и у једној од најкрвавијих битака на Гилберт острвима 1943, у кокпиту „хелкета“, бомбардујући непријатеља. Касније је командовао групом авиона носача у акцији бомбардовања Маршалских Острва.

За време рата Стеван Мандарић је обучио више од 1.000 пилота у базама у Сијетлу, Окленду, Сан Дијегу, а на Хавајима је тренирао више од 1.000 резервних пилота.

Новембра 1944. био је командант групе авиона CAG-94 која се састојала од ескадрила ловаца, бомбардера и торпеда. Када је рат у Европи завршен, борбе на Пацифику још су трајале, а Стеван Мандарић је скоро сваког дана водио бомбардовање јапанских острва Хокаида, Шикокуа и Хоншуа.

За своје заслуге добио је две медаље „Ер медал“. Једна од њих била је за потапање непријатељског брода. Поред тога, добитник је и ордена „Дистингвишд флајинг крос“.

Када су непријатељства обустављена, средином августа 1945, Мандарић је био у саставу мисија које су достављале намирнице ратним заробљеницима у Јапану.

После рата тренирао је пилоте у Пенсаколи, на Флориди. Само три године касније био је у Палестини, у оквиру мировне мисије УН. Мало после тога, 1950, командовао је бомбардовањем Северне Кореје.

Ратна фаза у официрској каријери Стевана Мандарића окончана је средином педесетих, када је прихватио понуду да буде командант посаде на броду истраживача Антарктика адмирала Ричарда Бирда. Овај поларни истраживач био је Мандарићев херој из детињства. Одлазак на Јужни пол са адмиралом Бирдом био је највећи изазов у каријери Стевана Мандарића.

Та операција, која је носила назив „Дипфриз“, била је највеће поларно истраживање свих времена. Скоро 2.000 Американаца, седам бродова, авиони, хеликоптери, трактори и тоне намирница морали су бити превезени на броду ледоломцу „Глејшер“, тешком 8.625 тона. Циљ је био да се изгради америчка поларна станица за научне студије на леду Антарктика.

Мандарић је наставио истраживања – 1959. био је на норвешком броду „Поларбјорн“, који је требало да превезе јужноафрички тим у базу на Антарктику. Овај знатно мањи брод имао је проблеме са сантама леда у океану. Пут је трајао месец дана, а двоје људи из посаде изгубило је живот. Оба ова путовања на Јужни пол била су важна због нових научних података из области географије.

Пензионисао се у чину контраадмирала 1959. По повратку кући, Мандарић је први пут отпутовао у Југославију. Припремио је серију чланака о Антарктику, који су преведени и објављени у „Илустрованој политици“. Као пензионер живео је с породицом у америчкој престоници, у којој је основао српску Цркву Свети Лука. Преселио се у Онтарио, где је преминуо 2001. године.

извор; Новости

Оставите одговор