Витешки ред Змаја и деспот Стефан Лазаревић

ПОДЕЛИТЕ
Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба против шизматика и јеретика. Како су присталице Џона Виклифа биле сувише малобројне, а Јан Хус још није отпочео ширење свог учења, једини шизматици против којих је борба била могућа били су православни хришћани. Ипак као први на списку чланова реда налази се српски деспот Стефан Лазаревић што отвара питања о мотивима његовог приступања, али и о томе какав је заправо стварни смисао имало оснивање и деловање Змајевог реда у ширим политичком околностима прва половине 15. века.
Ред Змаја

Симбол витешког реда Змаја био је змај са крстом на својим леђима, репом обавијеним око сопственог врата, а част да се носи такво обележје на својој витешкој опреми и застави био је, и остао, симбол највећег могућег господства (достојанства).; фото: Манасија

Након битке код Никопоља у којој је као османски вазал учествовао и кнез Стефан Лазаревић дошло је до промена у угарској политици на њеним јужним границама. Наиме, до тада изразито офанзивна са смелим замислима и понета крсташким ентузијазмом она је након катастрофалног пораза код Никопоља почела да тражи савезнике на својим границама и да постаје све дефанзивнија. Крајем 1403. или почетком 1404. године дошло је до помирења између угарског краља и српског деспота. Угарски краљ постао је сизерен српског деспота а Стефан Лазаревић је добио и Мачву са Београдом. Тиме он није постао само Жигмундов вазал већ и угарски магнат који је у том својству био обавезан да учествује раду Сабора. Вероватно је тада увршћен и међу бароне угарског краљевства па је добио право да нoси титулу magnificus. У то време напети политички односи у Угарској довели су до груписања магната у међусобно супростављене скупине. 

Група магната окупљених око палатина Угарске Николе II Горјанског (1403—1433) била је чврсто повезана родбинским везама и заједничким политичким интересима и подржавала је краља Жигмунда на положају угарског краља. Из ове групе настао је Змајев ред. Горјански је пре 1389. године био ожењен кћерком кнеза Лазара, Теодором, па је посредовао у измирењу кнеза Лазара са Угарском пред Косовску битку.

Теодора вероватно није дуго живела јер се већ 1403. године Горјански појављује као супруг Ане, ћерке грофа Хермана Цељског, која је била сестра краљице Барбаре. Цељски су тако добили изузетан положај јер је Херман био истовремено таст и угарског краља и угарског палатина а 1408. године чланови Змајевог реда истовремено су постали и отац и син Цељски, Херман и Фридрих. Осим родбинских веза будуће чланове Змајевог реда везивали су и истоветни политички интереси усмерени ка задржавању највећих положаја у Угарској у оквирима властитих породица.

У другој половини 14. века основан је велики број витешких редова. За разлику од ранијих времена када су они били оснивани као монашки витешки редови а под утицајем крсташких ратова, редови из друге половине 14. сa почетка 15. века били су елитистичке организације најугледније властеле која се на тај начин окупљала да би заштитила властите политичке интересе.

Главни интерес краља Жигмунда била је одбрана Угарске. Једна од мера учвршћивања одбране било је и формирање Реда, заправо политичког савеза, угарских и страних магната који су имали поседе на границама Угарске ка Немачкој, преко Србије и Ердеља до Галиције.

Чланови Змајевог реда су потписивали оснивачку повељу оним редом који је истовремено одражавао унутрашњу хијерархијску структуру реда али и значај појединих области за одбрану Угарске. Зато се на првом месту налазио деспот Стефан Лазаревић, потом грофови Цељски, јер је Херман Цељски био бан Хрватске и Славоније, затим ердељске војводе, мачвански бан, тамишки жупан, северински бан, крбавски грофови и други магнати који су држали територије ка јужним и југоисточним границама Угарске. Већ 1409. у ред је примљен и Хрвоје Вукчић Хрватинић, а 1431. и влашки претендент Влад II Цепеш, који је вероватно због чланства у реду и прозван Дракул.

https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Dragon#/media/File:KHM_Wien_A_49_-_Ceremonial_sword_of_the_Order_of_the_Dragon,_c._1433.jpg

Церемонијални мач Реда Змаја из 1433, Музеј уметности у Бечу; фото: Википедија

Солидарност чланова реда требало је да буде основни механизам његовог деловања. Већ 1409. ово начело је опробано и у пракси када је Вук Лазаревић напао деспота Стефана уз помоћ Турака. Стефану Лазаревићу су тада у помоћ притекли краљ Жигмунд са члановима Реда, Филипом де Сколарисом и Јованом Маратијем. Иако није донео никакве практичне резултате показао је начин функционисања Жигмундовог одбрамбреног система. Делатност Реда се може пратити само кроз делатност појединих чланова јер протоколи Реда, ако су и постојали, нису сачувани. Саветодавна помоћ и учествовање у јавним свечаностима биле су једне од основних обавеза према владару, а деспот Стефан их је доследно извршавао. Он је пратио краља Жигмунда на преговорима са пољским краљем Владиславом (1412) и литванским војводом Витолдом (1423. у Кежмарку). Стефанови витезови су такође учествовали у витешким турнирима па је познато да је један од њих 1412. године добио победнички венац. Неки други деспотови одласци у Угарску не могу се са извесношћу повезати са деловањем Змајевог реда, али се претпоставља да су и они имали сличан карактер.

Деспот Стефан ревносно је испуњавао и обавезу да пружа војну помоћ угарском краљу, па је 1421. године један одред српске војске учествовао у неуспелом крсташком походу против хусита. Чланство у Реду доносило је и неке привилегије, попут права да се известан број личности произведе у витезове Реда, а познато је да је деспот Стефан ово право и користио. Сматра се да је деспот Стефан користио и обележја Реда у виду хералдичких симбола, али како је изгледао његов грб и да ли су у њега били укључени симболи Реда није познато.

Чланови Реда су такође имали и одређен начин понашања, одевања и обавезу давања милостиње. Поред симбола змаја који се носио око врата, чланови реда носили су плави плашт од сомота са златном инсурекцијом пламеног крста у коме је била исписана девиза реда. Симболи реда налазили су се и на другим одличјима витешког сталежа, на пример мачевима. 

Миодраг Пурковић сматра да је у вези са правилима понашања чланова Реда и наглашено деспотово милосрђе. Једини предмети са ознакама Реда пронађени на територији Српске деспотовине су делови оплате каљаве пећи из Београда на којој је приказан змај. Иако је број налаза скроман, а деловање Реда тешко докучиво због малобројних извора, несумњив је његов велики значај у политици деспота Стефана и српској историји с почетка 15. века.

Литература

М. Антоновић, Деспот Стефан Лазаревић и Змајев ред, Историјски гласник 1—2 (1990—1992), 15—23.
М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд 1978.

Извор: Историјска библиотека+

Деспот Стефан Лазаревић

Ја сам онај што научи мрак да сија.- Натпис на мачу деспота Стефана Лазаревића

Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Иван Горјански и Имре Перењи као секретар, канцелар.

Извод из Житија деспота Стефана – О позицији деспота Стефана у витешком реду:

… кад је утврдио право пријатељство са западним (владарима), кад је у град по имену Будим ишао, где су се сабрали западни краљеви и друга господа код краља угарског, (који је требало да иде) у Констанцу и Рим на крунисање, деспот Стефан је изнад свих и пред свима најсветлији био и више од других видео се као месец међу звездама, и из далека свако га је (могао) опазити; сви његови савети (беху) чврсто на (свом) месту…

…Овај (деспот Стефан) имаше право да и благородним краљевима и славним витезовима додељује (витешка) одличја, тако да су се они поносили, (сматрајући да су изнад) краљевих (витезова), говорећи: „Мени деспот даде витешки чин.”

Константин Филозоф

Сродни чланци:

Предање о Косовском боју и археолошке чињенице
Српска историја под велом харемских тајни
Београд за време деспота Стефана Лазаревића – 3Д анимација
“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње
Кавад – Култура одевања у средњовековној Србији
Смедеревска школа
Натпис погинулим ратницима с каменог стуба на Косову (деспот Стефан 6897.)
Барок пре барока српског песника Миливоја из 1420. године
Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена
Кир Стефан Србин – први познати српски композитор (15. век)

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.


Поделите

4 Responses

  1. Žarki Urošević каже:

    БАВИО САМ СЕ ДУГО ОВОМ ТЕМОМ И ЗАВРШИО КРУГ ТРАГОВА ЗА ИСТИНОМ.. НАЖАЛОСТ ИМА НЕЧАСНИХ У НАШЕМ НАРОДУ КОЈИ ЧЕСТО ПРИСВОЈЕ ТУЂ РАД , БАР ДА ГА ПРЕНЕСУ КАКО ТРЕБА ОНИ САМО ИСПИШУ КРАДЕНЕ ДЕЛОВЕ.. И ОСТАНУ БЕЗ ИСТИНЕ ЈЕДАН ОД ТАКВИХ ЈЕ ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ ИЗ РАЧЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ , НИШТА НИЈЕ ЗНАО О ТОМЕ ПОКРАДЕ ДЕЛОВЕ МОЈИХ ТЕКСТОВА СНИМАО РАЗГОВОРЕ ТАЈНО И ОДШТАМПА ПОЛОВИЧНУ ДЕЛО „ВИТЕШКИ РЕД ЗМАЈЕВА “ ШТО ЈЕ ПРЕПИСАО И ШТО СЕ СЕТИО ИМА ТАЧНИХ ПОДАТАКА АЛИ КНЈИГУ ЈЕ ОБЈАВИО ЦИП ДВЕ ГОДИНЕ ПОСЛЕ МОЈЕ , КАЖЕ ДА САМ ЗНАО И ОВО БИХ НАПИСАО ..ШТАМПАЛИ „МИРОСЛАВА“ ЗАХВАЛЈУЈУЋИ АНТОНИЈУ ИСАКОВИЋУ И ТАНАСИЈУ МЛАДЕНОВИЋУ У РУМУНИЈИ ПОСТАНЕ ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА А ВИШЕ ОД ГИМНАЗИЈЕ НИЈЕ ЗАВРШИО.. ПОЧЕО УЧИТЕЛЈСКУ ТАДА НИЈЕ ИМАО ИТД .. ЈА ИМАМ БЛАГОСЛОВ ПОКОЈНОГ ВЛАДИКЕ САВЕ ШУМАДИЈСКОГ.. ТРАЖИО ЈЕ ПРВО ДА МУ КОПИРАМ ОДАКЛЕ САМ УЗИМАО ПОДАТКЕ НИСАМ ИМАО ПАРЕ ДАО САМ СПИСАК ОД 70. КНЈИГА И ЗАПИСА.. УПРОПАСТИО СВОЈИМ ЛАЖИМА ДЕО ВЕЛИКЕ СРБСКЕ ИСТОРИЈЕ.. ЧАК ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ТАКОЗВАНИМ МОШТИМА У КОПОРИНУ КОД МЕСТА ГДЕ ЈЕ ОН И КОСТИ НЕКОГ МОНАХА ГЛАВА ОД ЈЕДНОГ НОГЕ ОД ДРУГОГ РУКЕ ОД ТРЕЋЕГ.. И ДЕСПОТ ИСПАДЕ ПИКАВАЦ КАО И ОН 167цм ИЛИ ТУ НЕГДЕ… ЗНАМ ГДЕ ЈЕ ПРАВИ ГРОБ И ДАНАС АЛИ ЧЕКАМ ВРЕМЕ СРБИ СУ СЛЕПИ КОД ОЧИЈУ…
    Витешки ред Змаја и деспот Стефан Лазаревић
    BY ДАЛИБОР ДРЕКИЋ · PUBLISHED 17. АВГУСТА 2017. · UPDATED 16. АВГУСТА 2017.
    Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба против шизматика и јеретика. Како су присталице Џона Виклифа биле сувише малобројне, а Јан Хус још није отпочео ширење свог учења, једини шизматици против којих је борба била могућа били су православни хришћани. Ипак као први на списку чланова реда налази се српски деспот Стефан Лазаревић што отвара питања о мотивима његовог приступања, али и о томе какав је заправо стварни смисао имало оснивање и деловање Змајевог реда у ширим политичком околностима прва половине 15. века.Симбол витешког реда Змаја био је змај са крстом на својим леђима, репом обавијеним око сопственог врата, а част да се носи такво обележје на својој витешкој опреми и застави био је, и остао, симбол највећег могућег господства (достојанства).Застава деспота Стефана Лазаревића; фото: МанасијаНакон битке код Никопоља у којој је као османски вазал учествовао и кнез Стефан Лазаревић дошло је до промена у угарској политици на њ еним јужним границама. Наиме, до тада изразито офанзивна са смелим замислима и понета крсташким ентузијазмом она је након катастрофалног пораза код Никопоља почела да тражи савезнике на својим границама и да постаје све дефанзивнија. Крајем 1403. или почетком 1404. године дошло је до помирења између угарског краља и српског деспота. Угарски краљ постао је сизерен српског деспота а Стефан Лазаревић је добио и Мачву са Београдом. Тиме он није постао само Жигмундов вазал већ и угарски магнат који је у том својству био обавезан да учествује раду Сабора. Вероватно је тада увршћен и међу бароне угарског краљевства па је добио право да нoси титулу magnificus. У то време напети политички односи у Угарској довели су до груписања магната у међусобно супростављене скупине. Прстен из Дебрца носи ознаку витешког Реда змаја / Орао мајсторски урезан у минијатурну копчу / Цртеж прстена са представом светих ратника; фото: Новости
    Група магната окупљених око палатина Угарске Николе II Горјанског (1403—1433) била је чврсто повезана родбинским везама и заједничким политичким интересима и подржавала је краља Жигмунда на положају угарског краља. Из ове групе настао је Змајев ред. Горјански је пре 1389. године био ожењен кћерком кнеза Лазара, Теодором, па је посредовао у измирењу кнеза Лазара са Угарском пред Косовску битку. Теодора вероватно није дуго живела јер се већ 1403. године Горјански појављује као супруг Ане, ћерке грофа Хермана Цељског, која је била сестра краљице Барбаре. Цељски су тако добили изузетан положај јер је Херман био истовремено таст и угарског краља и угарског палатина а 1408. године чланови Змајевог реда истовремено су постали и отац и син Цељски, Херман и Фридрих. Осим родбинских веза будуће чланове Змајевог реда везивали су и истоветни политички интереси усмерени ка задржавању највећих положаја у Угарској у оквирима властитих породица.Оснивачки статут Реда Змаја У другој половини 14. века основан је велики број витешких редова. За разлику од ранијих времена када су они били оснивани као монашки витешки редови а под утицајем крсташких ратова, редови из друге половине 14. сa почетка 15. века били су елитистичке организације најугледније властеле која се на тај начин окупљала да би заштитила властите политичке интересе. Главни интерес краља Жигмунда била је одбрана Угарске. Једна од мера учвршћивања одбране било је и формирање Реда, заправо политичког савеза, угарских и страних магната који су имали поседе на границама Угарске ка Немачкој, преко Србије и Ердеља до Галиције. Чланови Змајевог реда су потписивали оснивачку повељу оним редом који је истовремено одражавао унутрашњу хијерархијску структуру реда али и значај појединих области за одбрану Угарске. Зато се на првом месту налазио деспот Стефан Лазаревић, потом грофови Цељски, јер је Херман Цељски био бан Хрватске и Славоније, затим ердељске војводе, мачвански бан, тамишки жупан, северински бан, крбавски грофови и други магнати који су држали теритoрије ка јужним и југоисточним границама Угарске. Већ 1409. у ред је примљен и Хрвоје Вукчић Хрватинић, а 1431. и влашки претендент Влад II Цепеш, који је вероватно због чланства у реду и прозван Дракул.Церемонијални мач Реда Змаја, Музеј уметности у Бечу
    Солидарност чланова реда требало је да буде основни механизам његовог деловања. Већ 1409. ово начело је опробано и у пракси када је Вук Лазаревић напао деспота Стефана уз помоћ Турака. Стефану Лазаревићу су тада у помоћ притекли краљ Жигмунд са члановима Реда, Филипом де Сколарисом и Јованом Маратијем. Иако није донео никакве практичне резултате показао је начин функционисања Жигмундовог одбрамбреног система. Делатност Реда се може пратити само кроз делатност појединих чланова јер протоколи Реда, ако су и постојали, нису сачувани. Саветодавна помоћ и учествовање у јавним свечаностима биле су једне од основних обавеза према владару, а деспот Стефан их је доследно извршавао. Он је пратио краља Жигмунда на преговорима са пољским краљем Владиславом (1412) и литванским војводом Витолдом (1423. у Кежмарку). Стефанови витезови су такође учествовали у витешким турнирима па је познато да је један од њих 1412. године добио победнички венац. Неки други деспотови одласци у Угарску не могу се са извесношћу повезати са деловањем Змајевог реда, али се претпоставља да су и они имали сличан карактер. Деспот Стефан ревносно је испуњавао и обавезу да пружа војну помоћ угарском краљу, па је 1421. године један одред српске војске учествовао у неуспелом крсташком походу против хусита. Чланство у Реду доносило је и неке привилегије, попут права да се известан број личности произведе у витезове Реда, а познато је да је деспот Стефан ово право и користио. Сматра се да је деспот Стефан користио и обележја Реда у виду хералдичких симбола, али како је изгледао његов грб и да ли су у њега били укључени симболи Реда није познато.Парадно седло Реда Змаја, Национални музеј у Будимпешти; фото: Манасија Чланови Реда су такође имали и одређен начин понашања, одевања и обавезу давања милостиње. Поред симбола змаја који се носио око врата, чланови реда носили су плави плашт од сомота са златном инсурекцијом пламеног крста у коме је била исписана девиза реда. Симболи реда налазили су се и на другим одличјима витешког сталежа, на пример мачевима. Миодраг Пурковић сматра да је у вези са правилима понашања чланова Реда и наглашено деспотово милосрђе. Једини предмети са ознакама Реда пронађени на територији Српске деспотовине су делови оплате каљаве пећи из Београда на којој је приказан змај. Иако је број налаза скроман, а деловање Реда тешко докучиво због малобројних извора, несумњив је његов велики значај у политици деспота Стефана и српској историји с почетка 15. века.
    Литература
    М. Антоновић, Деспот Стефан Лазаревић и Змајев ред, Историјски гласник 1—2 (1990—1992), 15—23.
    М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд 1978.
    Извор: Историјска библиотека
    Ја сам онај што научи мрак да сија.
    – Натпис на мачу деспота Стефана Лазаревића
    Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Иван Горјански и Имре Перењи као секретар, канцелар.Извод из Житија деспота Стефана – О позицији деспота Стефана у витешком реду:… кад је утврдио право пријатељство са западним (владарима), кад је у град по имену Будим ишао, где су се сабрали западни краљеви и друга господа код краља угарског, (који је требало да иде) у Констанцу и Рим на крунисање, деспот Стефан је изнад свих и пред свима најсветлији био и више од других видео се као месец међу звездама, и из далека свако га је (могао) опазити; сви његови савети (беху) чврсто на (свом) месту……Овај (деспот Стефан) имаше право да и благородним краљевима и славним витезовима додељује (витешка) одличја, тако да су се они поносили, (сматрајући да су изнад) краљевих (витезова), говорећи: „Мени деспот даде витешки чин.”Константин Филозоф
    Извор: Манасија

  2. Žarki Urošević каже:

    БАВИО САМ СЕ ДУГО ОВОМ ТЕМОМ И ЗАВРШИО КРУГ ТРАГОВА ЗА ИСТИНОМ.. НАЖАЛОСТ ИМА НЕЧАСНИХ У НАШЕМ НАРОДУ КОЈИ ЧЕСТО ПРИСВОЈЕ ТУЂ РАД , БАР ДА ГА ПРЕНЕСУ КАКО ТРЕБА ОНИ САМО ИСПИШУ КРАДЕНЕ ДЕЛОВЕ.. И ОСТАНУ БЕЗ ИСТИНЕ ЈЕДАН ОД ТАКВИХ ЈЕ ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ ИЗ РАЧЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ , НИШТА НИЈЕ ЗНАО О ТОМЕ ПОКРАДЕ ДЕЛОВЕ МОЈИХ ТЕКСТОВА СНИМАО РАЗГОВОРЕ ТАЈНО И ОДШТАМПА ПОЛОВИЧНУ ДЕЛО „ВИТЕШКИ РЕД ЗМАЈЕВА “ ШТО ЈЕ ПРЕПИСАО И ШТО СЕ СЕТИО ИМА ТАЧНИХ ПОДАТАКА АЛИ КНЈИГУ ЈЕ ОБЈАВИО ЦИП ДВЕ ГОДИНЕ ПОСЛЕ МОЈЕ , КАЖЕ ДА САМ ЗНАО И ОВО БИХ НАПИСАО ..ШТАМПАЛИ „МИРОСЛАВА“ ЗАХВАЛЈУЈУЋИ АНТОНИЈУ ИСАКОВИЋУ И ТАНАСИЈУ МЛАДЕНОВИЋУ У РУМУНИЈИ ПОСТАНЕ ПОЧАСНИ ДОКТОР НАУКА А ВИШЕ ОД ГИМНАЗИЈЕ НИЈЕ ЗАВРШИО.. ПОЧЕО УЧИТЕЛЈСКУ ТАДА НИЈЕ ИМАО ИТД .. ЈА ИМАМ БЛАГОСЛОВ ПОКОЈНОГ ВЛАДИКЕ САВЕ ШУМАДИЈСКОГ.. ТРАЖИО ЈЕ ПРВО ДА МУ КОПИРАМ ОДАКЛЕ САМ УЗИМАО ПОДАТКЕ НИСАМ ИМАО ПАРЕ ДАО САМ СПИСАК ОД 70. КНЈИГА И ЗАПИСА.. УПРОПАСТИО СВОЈИМ ЛАЖИМА ДЕО ВЕЛИКЕ СРБСКЕ ИСТОРИЈЕ.. ЧАК ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ТАКОЗВАНИМ МОШТИМА У КОПОРИНУ КОД МЕСТА ГДЕ ЈЕ ОН И КОСТИ НЕКОГ МОНАХА ГЛАВА ОД ЈЕДНОГ НОГЕ ОД ДРУГОГ РУКЕ ОД ТРЕЋЕГ.. И ДЕСПОТ ИСПАДЕ ПИКАВАЦ КАО И ОН 167цм ИЛИ ТУ НЕГДЕ… ЗНАМ ГДЕ ЈЕ ПРАВИ ГРОБ И ДАНАС АЛИ ЧЕКАМ ВРЕМЕ СРБИ СУ СЛЕПИ КОД ОЧИЈУ…ZA NJEGA SU MI REKLI SVEŠTENICI TO PINE TADA SAM OD OCA MILA PRVI PUT ČUO PA ON KADA JE DOŠAO VLADIKA UMESTO DA SE POZDRAVI KAKO DOLIKUJE ON PRED SVIMA NAMA REČE VLADIKI SAVI , JA SAM ŽIVOJIN ANDREJIĆ ZVANI PINE INAČE ATEISTA.. VLADIKA GA POGLEDA POZDRAVI SE GRAĐANSKI BEZ BLAGOSLOVA I REČE DRAGO MIJE , DA ZNAM SKIM IMAM POSLA TO SVI POPOVI I SAD PREPRIČAVAJU KADA GA NEKO POMENE..ZA RAD CELE ISTINE NEZNABOŽAC O SVETITELJU I DELU NE ZNA I NE RAZUME NIŠTA..

  3. Poštovani g.Uroševiću, veoma me zanima ova tema, ali me zbunjujete Vašim komentarom. Kažete da ste Vi proučavali ovu materiju, pisali, i da je g.Andrejić pokrao Vaš materijal. Niste naveli vašu knjigu, da li ste je napisali, koji je naslov? molim Vas navedite, Srdačan pozdrav.

  4. Srđан каже:

    Поштовани г. Урошевићу,

    јако сам заинтересован за ову тему, али и њене дубље историјске корене и значај. Имам утисак да неки део приче измиче. Ред је основан 1408. а на појасу Бранка Младеновића, севастократора Цара Душана стоји змај неких 70 година раније. Да ли можда имате више информација о овој теми.

    Бранков појас

    Бранков појас, који се чува у лондонском Британском музеју, потиче из средине XIV века, византијске је израде и настао је у радионицама Цариграда или Солуна[5]. Направљен је од свиле, димензија 195 са 7,5 центиметара и сачињава га 18 оквира у којима су приказана три мотива:

    кацига са лавом на челенци и натписом Бранко
    змај
    соко

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.