Тајна четири жупске венере

Четири пронађене фигурине у Жупи александровачкој

Жупа александровачка је веома стара област која је миленијумима имала свој географски, историјски, етнички, етнографски и културни идентитет. О томе потврде налазимо у материјалним остацима праисторијских, античких и средњовековних култура, као и у писаним изворима богате историје овог краја. У свим историјским епохама истицала се особеношћу као поднебље погодно за интензиван живот. Својим природним благодетима, изузетним географским положајем и жупном климом, Жупа је омогућавала идеалне услове за континуирано насељавање ове области од праисторије до данас.

ВИНЧАНСКА КУЛТУРА

У Завичајном музеју Жупе чувају се четири скулптуре од теракоте које представљају остварења првих праисторијских земљорадника, који кроз њих рефлектују смисао постанка и опстанка на овом простору. Монументалност која их одликује је усамљена појава и представља непроцењиво културно благо, пред којим су се поклонили и највећи: Британски музеј, Дански двор, Музеј Тера амата у Ници и многи други.

Завичајни музеј Жупе смештен је у центру вароши у Кући попа Марка. У 380 квадрата стале су богате археолошка, етнографска и историјска поставка са око 3.000 предмета. Ту је и фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са близу 1.500 књига. Историчар Иван Брборић наводи да осим епохе неолита у археолошкој поставци постоји и неколико вредних експоната из каснијих периода, бронзана секира и римски ратнички појас са локалитета Ивковића куће.

Пред науком је велика загонетка коју и даље чувају „Жупске сфинге“: Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa, Madame de Vitkovo и Madame de Venčac.

Оне су најзначајнији експонати од обиља пронађеног материјала са локалитета Витковачко поље, које се налази на 4 км источно од Александровца. Овај археолошки материјал припада периоду неолита, прецизније Винчанској култури која је на простору Балкана егзистирала од 5500 – 4000 год. пре нове ере.

Витково представља локалитет који је дао највећи број фигурина и статуета у Србији пропорционално степену истражености локалитета. Али осим фигурина пронађен је и велики број керамичких посуда: тањири, пехари, жртвеници, просопоморфни поклопци и минијатурни судови од пречишћене, добро печене и углачане глине. Такође је заступљена кремена и камена индустрија. Велики број камених секира и ножића говоре о њиховој активној производњи и употреби.

Lady of Aleksandrovac

„Lady of Aleksandrovac“, како су је званинично именовали на Светској изложби у Ници, а у народу познатија као „Миладија“, најпопуларнији је налаз који имамо – прича за „Новости“ мр Јелена Тодоровић Гавриловић, директорка Завичајног музеја Жупе, где се чува драгоцена „четворка“. – Фигурине и неолитски налази из наше музејске збирке сведоче да се народ и у преисторији на жупским просторима бавио пољопривредом. Неколико хиљада година касније, наша земља је још плодна, а данас је препознатљива по вину.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

СИМБОЛ БЕРБЕ

„Lady of Aleksandrovac“ има шестоугаоно лице, крупне очи у облику латиничног слова В, увојке, раширене подбочене руке са шакама на боковима. Баш таква, била је симбол Првог сајма вина у Александровцу, а један је од симбола „Жупске бербе“, која траје пола века и сваког септембра окупи око 40.000 посетилаца. Жупски винари су добили право да на винске етикете ставе ознаку „врхунско вино“.

Извори: Завичајни музеј Жупе, Вечерње новости

 

Оставите одговор