Печат кнеза Лазара и значај средњовековног града Рудника


Крајем октобра 2015. у остацима средњовековног града Рудника пронађена је метална плочица на којој је угравиран шлем са бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Ову вест су пренела сва средства информисања, а печат је недуго затим био изложен у САНУ, у оквиру изложбе „Средњовековни Рудник „Музеја рудничко-таковског краја. Нови артефакти са четири локалитета, доказали су оно на шта су указивали бројни историјски извори и претходно спорадични археолошки налази: у средњем веку град Рудник био је један од најпознатијих рударских и трговачких средишта српске државе.
Кнез Лазар, Рудник

Типар кнеза Лазара; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Откриће печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Печат је урезан „у негативу“, као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.

– Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије – каже доцент др Дејан Радичевић који с кустосом Aном Цицовић руководи истраживањима.

Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.

– Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље – каже др Радичевић.

– Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.

Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.

– Спектрометријска анализа је дала невероватан резулатат, да је реч о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи – каже др Радичевић.

– Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума. Суштински, то је оловно-калајна бронза којој су остали легирајући елементи дали посебне особине.

Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.

– За другим делом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње – каже др Радичевић.

– Печат који смо пронашли подсећа на „велики типар“ којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.

Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.

– Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. кад је победио великаша Николу Aлтомановића у сукобу око Рудника – каже др Радичевић.

– Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овде је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњовековне Србије.

Трговачка метропола

Средњовековни трг Рудник био је цивилно насеље с густом концентрацијом солидно грађених објеката великих димензија, међу којима више православних и католичких цркава за приморске трговце. Град је био седиште трговачких компанија и администрације, са царином, дипломатским представништвом, резиденцијама, већницом, гостионицама и свратиштима за путнике.

Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће кнежевог печата. Наиме, одмах после Косовског боја 1389. угарски краљ Жигмунд покренуо је поход на „шизматичку“ Србију, а први циљ му је било освајање „Рудничке планине“ и њених богатстава.

Међутим, наишао је на жесток отпор и морао је да се повуче. Затим је 1390. безуспешно опседао Острвицу, главну рудничку тврђаву.

– Угарски упад је кратко трајао због неочекивано упорног отпора Срба, које је највероватније предводио великаш Никола Зојић – објашњава др Радичевић. –

Зојић није учествовао у Косовском боју јер је остављен да брани северну границу, што значи да су Срби били свесни опасности од Угарске.

Угари су искалили бес на цивилном насељу Руднику.

– Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у последњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена – каже др Радичевић.

– Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове преко необичне скривнице је подигнута нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.

Aна Цицовић каже да ће од четвртка печат бити изложен у Музеју Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Борис Субашић

Извор: Новости

(Уводни део: Уредништво Расена)

Повезани чланци:

На Руднику се бакар вадио пре 6,5 миленијума
Истраживања Рудника – како је настао најбогатији Лазаров град
На Руднику откривен вински подрум из средњег века

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.