Печат кнеза Лазара и значај средњовековног града Рудника

Крајем октобра 2015. у остацима средњовековног града Рудника пронађена је метална плочица на којој је угравиран шлем са бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Ову вест су пренела сва средства информисања, а печат је недуго затим био изложен у САНУ, у оквиру изложбе „Средњовековни Рудник „Музеја рудничко-таковског краја. Нови артефакти са четири локалитета, доказали су оно на шта су указивали бројни историјски извори и претходно спорадични археолошки налази: у средњем веку град Рудник био је један од најпознатијих рударских и трговачких средишта српске државе.

Печат Кнеза Лазара Хребељановића; Фото: Википедија Михаило Јовановић()

Откриће печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Печат је урезан „у негативу“, као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.

Рудник; фото: Музеј рудничко таковског краја

– Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије – каже доцент др Дејан Радичевић који с кустосом Aном Цицовић руководи истраживањима.

Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.

– Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље – каже др Радичевић.

– Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.

Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.

– Спектрометријска анализа је дала невероватан резулатат, да је реч о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи – каже др Радичевић.

– Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума. Суштински, то је оловно-калајна бронза којој су остали легирајући елементи дали посебне особине.

Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.

– За другим делом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње – каже др Радичевић.

– Печат који смо пронашли подсећа на „велики типар“ којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.

Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.

– Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. кад је победио великаша Николу Aлтомановића у сукобу око Рудника – каже др Радичевић.

Острвица (758м) – оштра вулканска купа, стрмих страна, удаљена 6 км од Рудника. На врху Острвице налазе се остаци средњевековног града; Фото: gornjimilanovac.rs

– Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овде је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњовековне Србије.

ТРГОВAЧКA МЕТРОПОЛA

Средњовековни трг Рудник био је цивилно насеље с густом концентрацијом солидно грађених објеката великих димензија, међу којима више православних и католичких цркава за приморске трговце. Град је био седиште трговачких компанија и администрације, са царином, дипломатским представништвом, резиденцијама, већницом, гостионицама и свратиштима за путнике.

Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће кнежевог печата. Наиме, одмах после Косовског боја 1389. угарски краљ Жигмунд покренуо је поход на „шизматичку“ Србију, а први циљ му је било освајање „Рудничке планине“ и њених богатстава.

Међутим, наишао је на жесток отпор и морао је да се повуче. Затим је 1390. безуспешно опседао Острвицу, главну рудничку тврђаву.

Рудник; фото: Туристичка орг. општине Горњи Милановац

– Угарски упад је кратко трајао због неочекивано упорног отпора Срба, које је највероватније предводио великаш Никола Зојић – објашњава др Радичевић. –

Зојић није учествовао у Косовском боју јер је остављен да брани северну границу, што значи да су Срби били свесни опасности од Угарске.

Угари су искалили бес на цивилном насељу Руднику.

– Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у последњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена – каже др Радичевић.

– Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове преко необичне скривнице је подигнута нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.

Aна Цицовић каже да ће од четвртка печат бити изложен у Музеју Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Извор: Новости – Борис Субашић; Увод: Редакција Расена

Оставите одговор