Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе!

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је из 15. вијека, па се ово подручје слободно може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ!

Надгробни крст на гробљу у селу Роре; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

Путем натписа на старим стећцима и крстовима у Гламочу може се пратити историја и развој ћириличног писма у нашим крајевима, а једна недавно објављена студија и књига говори управо о томе. „Ћирилични споменици Гламочког поља“, аутора др Горана Комара и мр Синише Шолака, уз мноштво фотографија, на систематичан начин обрађује надгробне споменике и натписе на њима од 15. до 20. вијека.

Преглед натписа из 18. и почетка 19. вијека доноси сазнање о високом степену визуелне униформности натписа, као и о њиховом поједностављењу, које стреми реформи писма коју је систематизовао и објавио Вук Стефановић Караџић. Не мало изненађење ауторима је донијело сазнање о бројности споменика са натписима. Наиме, у гламочким гробљима 19. и 20. вијека готово сви споменици посједују натписе!

Ћирилицу су у 9. вијеку формулисали Ћирило и Методије, који су заједно са писмом јужним Словенима донијели и хришћанство. Прије ћирилице словенске државе служиле су се, како се вјерује, латинским и грчким писмом.

Натпис Јована Угриновића 1757. године у гробљу код села Главице: „1757 ; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

О ћирилици смо причали са једним од аутора књиге, др Гораном Комаром, историчарем и истраживачем из Херцег Новог. На почетку разговора замолили смо др Комара да нам каже који је најстарији надгробни натпис пронађен на подручју Гламоча и на ком писму је написан.

„Како се из наше Збирке јасно види, ћириличка баштина Гламоча се појављује у виду епитафа и повеља босанских владара. Ван ћириличког система у овим врстама споменика не постоји ни један други. Тако и у читавом простору централног Балкана. Дакле, сви натписи на средњовјековним споменицима су ћирилички. Они се у Гламочу презентују најстаријим натписом у Старом Селу којом отварамо ову Збирку и који је у једном важном детаљу претрпио другачије тумачење. Овај натпис припада 15. вијеку.“

Натпис на гробној плочи породице Милутина Маројевића из 15. вијека у литератури се помиње као „Натпис из Царевца“, а налази се на православном гробљу у Старом Селу у Гламочком пољу. Превод натписа на савремени српски језик гласи: „Ово је кућа Милутина Маројевића и његове жене Владисаве и њихове дјеце.

Двадесетих година 18. вијека српски језик и писмо били су под снажним утицајем руског језика и писма. Реформом писма коју је извршио Петар Велики у Русији је уведена грађанска ћирилица која је у свему интерпретација савремене латинице тог времена.

Натпис из Царевца, 15. вијек ; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

Натпис из Царевца, 15. вијек ; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

Веома значајан број натписа из гробаља Гламоча настало је током 18. вијека и они се по својим графијским и језичким одликама не разлику од читавог корпуса ћириличких натписа насталих на српском етничком простору. Највећи број натписа у Гламочу припада 19. и 20. вијеку и они су, такође, сви ћирилички.

Надгробни споменик са натписом, Старо село, 15. вијек; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

„Када говоримо о српским православним гробљима Гламоча, тада треба истаћи чињеницу да ова гробља посједују јако, јако висок проценат споменика са натписима. У Херцеговини (простору строг Хума) који се доживљава као колијевка ћириличке писмености, пронаћи ћете нижи проценат споменика са натписима. Видјећете, дакако, вјешто декорисане споменике, рад руку одличних мајстора, али овакав проценат споменика са натписима – не. А, могу вам рећи да они нипошто не заостају према укупном нивоу занатске и умјетничке обраде, ако и не надмашују остале регије које сам видио“, каже др. Комар.

Подручје Гламоча спада међу подручја БиХ која су најбогатија натписима насталим у периоду од 18. до 20. вијека. Ови натписи се одликују високим нивоом писмености, графијском и језичком уједначеношћу и униформошћу. Такође, важно је истаћи, показују јасан утицај црквене литературе, наводи др. Комар.

„Њихови писари су особе које су имале директан додир са Православном црквом. Осим тога, још је важније, бројни надгробни споменици свједоче присуство православних свештеника 18. и 19. вијека и то међу гламочким аутохтоним родовима и братствима. И на нивоу досадашњих сазнања, а надамо се да ћемо наша знања и убудуће увећавати, тај број је значајан и уочљива је њихова просторна дисперзија.“

Надгробни крст 18. вијека у гробљу села Камен; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

У својој књизи Комар и Шолак наводе да споменици Гламоча показују, као и остали читав корпус писаних ћириличних споменика Херцеговине и Босне, да је народ извршио поједностављење писма, а овај поступак Вук Стефановић Караџић је у 19. вијеку систематизовао, формализовао и објавио.

„Народ је сам поједностављивао своје ћириличко писмо и у високој мјери га ослобађао полугласничког система… У високом степену, ова су писма ослобођена полугласничког система и тиме поједностављена. Ћирилица је домаће, кућно балканско писмо, али иако су се њоме служили сви, српски народ је једини који је то писмо задржао и у временима притисака и у временима када то питање одабира писма није значило тежњу за државно-правним и народносним еманципацијама“, каже др Комар.

На подручју Гламоча око 100 гробаља

Број православних гробаља на подручју Гламоча је јако велик, око 100, са великим бројем масивних, изузетно високих надргробних крстова, а скоро сви они чувају ћириличне натписе. Прављење и постављање таквих масивних крстова у Гламочу трајало је све до краја Другог свјетског рата, па чак и касније – до краја треће четвртине 20. вијека.

На крају разговора за МОНДО питали смо др Комара колико је оправдан страх од нестанка ћирилице, ако знамо да је она присутна на нашим просторима више од десет вијекова?

Натпис Јове, сина бана Иваничића у централном гробљу у Гламочу: „Овдје почива слуга Божји Јово син бана Иваничића. Престави се љета Христовог 1804.“; Фото: Синиша Шолак/ књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“ Преузето са: Срби у БиХ

„Бојазан је посве оправдана. Један од разлога је на примјер губитак дијелова српског народа. То сте могли гледати кроз историју… Стотине хиљада Срба су прешли у Римокатолицизам и постали дио хрватског народа. Данас је озбиљан дио српског становништва Црне Горе трајно изгубљен за свој народ. Празни оптимизам политичких лидера ипак оставимо по страни. Они о тим историјским процесима не знају ништа.

Видите што је велики проблем код нас – многи који се баве питањем ћирилице су особе које дјелују на начин који није модеран. Хајде да погледамо мало тамо гдје је учињем конкретан резултат. Ка Требињу. У овом важном граду дјелује ћириличко удружење које остварује резултате и ћириличка мапа савременог Требиња, а онда ускоро, неминовно, и остатка источне Херцеговине ће се мијењати.

Разорни процеси које је донио 19. и не мање 20. вијек полако губе на замаху и све је већи број научника, не само међу Србима, који приземљују научне ставове и саображавају их реалности. Мени лично, колико год овај историјски тренутак био тежак за наш народ, важно је само једно: да своје научне ставове и опажања можемо изнијети у свијет. Да у свијету, у крилу научника који нису свезани и спрегнути балканским чвориштем, нађу признање и упориште. То ће, неминовно, донијети будућност…“

Синиша Станић

Целу галерију можете погледати на: Мондо и Срби у БиХ

Извори: Мондо, Срби у БиХ

Оставите одговор