Закопане тајне Марине куле код Куршумлије

На ушћу Косанице у Топлицу, лево од пута Куршумлија – Приштина, налази се брдо у народу познато као Марина кула. Легенда каже да је ту некада постојао дворац у коме је живела лепа крчмарица Мара. Заправо, ради се о једном изузетном археолошком локалитету, који је нажалост до данашњих дана остао непроучен.

Локални мештани и данас причају о моћним зидинама изгубљеног града које су се протезале дуж читавог брда, неки од њих памте чак и остатке фресака на зидовима, али и да је на врху брда постојала кула, а да су се у подножју налазиле куће, чији се остаци могу и данас видети на појединим местима.

Археолошким рекогносцирањима закључено је да се ради о утврђењу, које захвата седло између најнижег виса и следећег вишег брда, као и да се остаци бедема простиру читавом заравни.

На терену су видљиви остаци зидова, поприлично урушених скоро до темеља, који су делом растурани и од стране мештана да би се камен као грађевински материјал употребио за градњу нових кућа.

По читавом узвишењу могу се видети гомиле разбацаног камена, обрађених тесаника, фрагменти античких опека и црепова, доста креча и комада малтера.

Очувани зидови грађени су притесаним каменом, који је везиван у добром кречном малтеру, зидови су ширине 0,60 м.

Овај веома занимљив археолошки локалитет по свему судећи, протеже се и на просторе у пондожју самог брда, вероватно до обала река, и до места које је у народу познато као “црна тачка” где се могуће налазе остаци цркве.

Мештани такође говоре да су на том месту приликом орања и других пољопривредних радова наилазили на разне археолошке предмете, остатке људских костију, налазили су чак и керамичке цеви.

Са видиковца Марине куле пуца поглед на Куршумлију и околину.

Сада је то град и пут Ниш – Приштина који пролази поред Куршумлије. Некада у римско доба то је био Виа милитарис (војни пут којим су пролазиле римске легије), а касније, у средњем веку трговачки пут.

Доминатан положај Марине куле крије тајне које тек треба утврде археолози ископавањем овог локалитета који још увек није истражен а буди машту када и шта се на овом узвишењу налазило.

(Аутор: Милан Савић, студент 4. године Одељења за археологију, Филозофског факултета, Универзитета у Београду)

Извор: Новоститоп

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.