О црквеној лексици у Речнику САНУ

 

Грађа Речника САНУ показује да се црквена лексика, излазећи изван оквира црквеног језика, уклапа у лексички систем српског језика и представља значајну спону његова два велика језичка комплекса, световног и сакралног, црквеног, чак када су у питању базичне црквене речи, као што су Бог, Господ, Богородица, апостол, јеванђеље, исповест, исповедати/исповедити и др. Статус црквене лексике у Речнику САНУ, без обзира на порекло (црквенословенизми, србизми и позајмљенице, углавном грецизми), одређује се на основу актуелности њиховог значења и степена адаптације у савременом српском језику.

Речник САНУ

Тако црквенословенизми и србизми из писаних извора ранијих периода, чије је значење изгубило актуелност у савременом језику, али који су творбено-морфолошки адаптирани, најчешће имају статус застареле лексике, архаизама и историзама, па су нпр. речи типа: благочастив, благочашће маркиране као застареле, док су неадаптиране речи овог творбеног типа у ранијим томовима Речника маркиране као црквенословенизми: богослуженије, богохраними, благочастије, јер по својој структури припадају лексици ранијих епоха у развоју српског књижевног језика: славеносрпском, рускословенском или српскословенском. Сложенице са формантима благо-, мило-, богу- представљају актуелну лексику савременог српског језика, његовог општег лексикона или одређених функционалних стилова и стилске маркираности, што показују примери типа: благодарност, благонаклоност, благостање, благотворно, или представљају лексику из религијске сфере: богомученик, богонадахнут, богоподобник и сл.

Прво религијско значење лексеме бог 1. у једнобожачким религијама и по неким идеалистичким филозофским схватањима: врховно биће које је створило свет, које управља њиме, највиши духовни принцип, потврђено је примерима: У почетку створи Бог небо и земљу; Бог … је створио свијет и све што је у њему, он је … господар неба и земље, као и примерима народног назива: бого: Премудро замисли свемир вишњи Бого. У другим употребама значење речи бог реализовало се у различитим видовима непосредног обраћања богу у свакодневним животним ситуацијама, а не у виду култа, ни строгих церемонија којим се у црквеној сфери општи са божанством и постиже његова милост.

Тако се, осим примера молити се Богу, јављају бројни примери у којима се човек обраћа и моли Богу као блиској особи, као оцу, родитељу и старатељу: Мили Бого; Молити се добром Боги; Шта је Бога дала; Лозу нашу Бого благослови; затим изрази за исказивање дивљења, чуђења и сл.: бого моја, бого вољени, бого драги, као и бројни изрази који се употребљавају и свакодневном говору за исказивање различитих садржаја: благосиљања (нека те бог чува), заклињања (бога ти), преклињања (кумим те богом), заклетве (бога ми), клетве (бог те убио), уверавања (бога ми), као и за изражавање различитих осећања и расположења: надања и уздања у успех (боже помози), задовољства, олакшања (Хвала богу; Хвала господу богу) и многих других садржаја.

Смисао веровања у Бога, у његову личност, смисао поверења и жеље за личним односом са њим чува се у многим изразима са избледелим значењем: бог с нама, бог и душа, богом братимити / сестримити, богом кумити, благи боже, боже заклони / саклони, боже ме прости, боже ме сачувај, буди бог с нами, како је милом богу воља и др. Значење тражења истине у Богу и жеђи за знањем сачувало се у избледелом значењу у изразу: бог свети зна.

Бог се у народном поимању доживљава и као врховни судија пред којим се одговара за почињена дела, па се јављају примери у којима се реализује религиозна народна етика: Одговарати пред Богом; Бог ти је узео све твоје; Не даде Бого. Естетско значење овог симбола засновано је на свести о савршенству бога и његовог лика, а у речничкој грађи реализовано је у смислу врхунске умешности, савршенства у обављању неке делатности или овладавању неком вештином: Бетовен је бог музике; Он је просто бог; Ти си бог за то, као и у изведеницама: боголик и боголичан. Психолошко значење реализује се у виду свести о богу као симболу поверења и љубави: Ви сте … бог у нашој кући  и у сложеницама богољубац и богољубље. У употреби речи бог или у њеном творбеном гнезду реализује се и значење заповести и обавезе који су угодни Богу: богоборац, богомдан, богомољац, богоугодник, као и сложенице са негативним значењем:богогрдник, богопсовац, богомрзац, богохулан и др.

Избледело значење ове речи, са смислом одговорности и почињеног греха, као и њено симболичко значење потврђено је у Речнику бројним фразеологизмима и устаљеним изразима: бацати се на бога камењем, отићи богу на истину, на правди бога, на силу бога, не ваљати ни богу ни људима, не дати ни богу тамјана, видети свога бога, красти богу дане, питај бога и др.

Поистовећивање Бога Оца и Бога Сина у Речнику, као и у Енциклопедији православља, исказује се речју господ. И у црквеном и у световном језику лексема господ  употребљава се у значењу Бога или Исуса Христа. У световном језику, како се наводи у Речнику САНУ, реч господ се употребљава „у свечанијем, експресивном говору … често ради појачавања значења“, што је потврђено примерима: Господ нека учини што му је драго; Господ (Бог) Саваот; Господу се молити, или примером са екскламативном употребом: Хвала Господу Богу. Ово поистовећивање Бога и Исуса Христа у световном језику се одразило на дефинисање речи богомајка и богомати као „мајка божја“ односно мајка бога  (Исуса Христа), Богородица.

Црквена лексика уз другу лексику српске православне и световне духовности у Речнику САНУ, поред осталог, одражава општу слику народне религије и духовности која се развијала не само под утицајем цркве и православља него и под утицајем променљивих друштвено-историјских и културних прилика.

Др Стана Ристић, научни саветник и уредник речника САНУ

Извор: Политика

Оставите одговор