Астрономско тумачење најпознатијег мотива са стећака – човјека са подигнутом руком

Има ли човјек с подигнутом руком, можда, астрономско тумачење? Управо то тврди Миро Илић, требињски астроном и археолог аматер, који је основао и води Требињско астрономско удружење. Прошле године, наш интернет магазин је писао о Илићевој оргиналној хипотези о загонетним зидовима изнад требињског насеља Полице. Подсјећамо да он тврди да ти зидови представљају древну астрономску опсерваторију, јединствену у Европи. Пошто је та хипотеза побудила интересовање локалне јавности, као и у региону, замолили смо Мира Илића да читаоцима “Моје Херцеговине” представи и нову хипотезу о стећцима. Наравно, почели смо од тога о чему се, заправо, ради?

– Ради се о астрономском тумачењу најпознатијег фигуралног мотива са стећака. Познато је да је стећак назив за средњoвјековне надгробне споменике који леже расути по Босни и Херцеговини и пограничним крајевима. Око 60.000 њих се налази у границама БиХ, претежно у источној Херцеговини, а остатак од 10.000 се налази у Србији, Црној Гори и Хрватској. Појавили су се у 11. вијеку, а достигли врхунац у 14. и 15. вијеку. Престали су се израђивати почетком турске окупације. Њихове најзначајније карактеристике су декоративни мотиви. Спирале, аркаде, розете, листови лозе и грожђа, сунца и полумјесеца су међу мотивима који се најчешће појављују. Фигурални мотиви укључују поворке јелена, играње кола, лова. Најпознатији фигурални мотив је из источне Херцеговине и представља човјека са подигнутом десном руком. Неки археолози који проучавају стећке сматрају да је подигнута рука знак заклетве или вјерности.

Свима нам је добро позната политичка (зло)употреба те руке са стећака. Какво сте јој астрономско значење нашли?

– Потребно је да прво сагледамо временску скалу астрономског догађаја за који тврдим да је приказан овим мотивом. Наиме, астрономијом се аматерски бавим 35 година и прочитао сам доста домаће и стране литературе тог садржаја. Тако сам нашао информације о записима кинеских астронома – астролога који говоре да су у рано јутро пред свитање 4. јула 1054. године дворски астрономи уочили сјајну звијезду у сазвијежђу Бика. Они су ту врсту звијезде звали ”Гостујућа звијезда” јер није била забиљежена на њиховим картама звијезда.

– Данас знамо да је та сјајна звијезда заправо била експлозија Супернове звијезде. Супернова представља завршну катаклизмичну фазу еволуције масивних звијезда. Приликом таквих експлозија, у којим се звијезда готово читава разнесе, ослободи се огромна количина енергије, а сјај такве експлозије превазиђе укупни сјај галаксије у којој се звијезда налази. Галаксије садрже стотине милијарди звијезда. Данас се види остатак те експодирајуће звијезде. То је ”Маглина Рак” удаљена 6.500 свјетлосних година у чијем је средишту њен остатак, брзоротирајућа звијезда пулсар.

Како то повезујете са мотивом на стећку?

– Неки наши археолози сматрају да фигурални мотив човјека уздигнуте руке, из Источне Херцеговине, представља сазвијежђе Ориона (људски лик) и Сунца (круг), на дан љетног солстиција или љетне дугодневнице. Сазвијежђе Ориона се изједначава са старосрпским богом Перуном или његовим сином Јарилом. Моје мишљење је другачије и научно оправданије од претходног става археолога.

По чему је ваше мишљење другачије?

– Слажем се да је сазвијежђе Ориона представљено људском фигуром. Ово сазвијежђе су таквим видјели и древни Вавилонци, Египћани и антички Грци. Сматрам да човјек са уздигнутом руком на стећку представља сазвијежђе Орион и положај Супернове звијезде из 1054. године у сазвијежђу Бика (круг), који је изнад сазвијежђа Орион. Убијеђен сам да мотив круга не представља положај Сунца у љетном солстицију, који је у то вријеме био 16. јуна 1054. а на положају на небеској сфери око 14 степени источније од данашњег положаја на дан 21. јуна. Јер, наши преци тада нису познавали астрономију као ми данас. Они никако нису могли знати у којем сазвијежђу и близу којих звијезда се Сунце при дневној свјетлости тачно налазило на дан почетка љета!

А гдје је 1054. године био положај љетног солстиција у односу на Супернову?

– Од положаја Супернове, на небеској сфери, тачка љетног солстиција је тада била удаљена око 19 степени источније. У случају да круг представља тадашњи положај Сунца на први дан љета, на стећцима би Сунце требало бити уклесано далеко са десне стране уздигнуте руке, односно лијево од нас гледано, а не између руке и главе.

Дакле, круг не представља Сунце, него Супернову из 1054.-е године, о којој су први запис урадили Кинези, који су ову појаву дуго пратили. Круг представља приближни положај Супернове на ноћном небу. У данима највећег сјаја, Супернова је била пет пута сјајнија од највећег привидног сјаја планете Венере и 20-ак дана лако видљива и по дану. На ноћном небу то је био изузетно сјајан и уочљив објект, који је морао оставити јак утисак и урезати се дубоко у памћење и предање наших предака за пар наредних стољећа.

Нејасно је како Ви знате за изглед неба тог јутра 4. јула 1054. године?

– Имам програм планетаријума на рачунару који показује изглед неба 8.000 година унатраг и 10.000 година унапријед. Анализирајући астрономски програм, интересантно је споменути да је тог раног јутра 4. јула 1054. године Мјесец мале фазе, прије младог, био удаљен око 16 степени западније од Супернове. Наредног јутра, 5. јуна 1054. Године, Мјесец је био удаљен од сјајне Супернове само 3 степена западно. Положај Супернове је веома близу еклиптике, стазе по којој се привидно крећу планете и Мјесец. Тако је у наредна 3 мјесеца, колико је Супернова била видљива голим оком (полако губећи у сјају), Мјесец 3 пута прошао веома близу ње.

На овом цртежу који сте приложили, виде се ликови полумјесеца са звијездом. Имате ли и за тај мотив неко астрономско тумачење?

– Данас на многим стећцима налазимо комбинацију лика полумјесеца мале фазе и звијезде. Сматрам да је то само умањени приказ догађаја Супернове али без тачног положаја на небу, без сазвијежђа Орион, односно човјека са руком. Без просторне перспективе на небу. Овакво астрономско тумачење овог најпознатијег фигуралног мотива са стећака, потврђује да је тако забиљежен један изузетно риједак космички догађај у времену, што је јединствени историјски запис у читавом свијету! Сви остали симболи и фигуре на стећцима само су декоративни елементи или мотиви из живота.

Осим у Кини, да ли је и у Европи те 1054. године посматрана појава ове сјајне Супернове?

– Управо ту долазимо до огромног значаја које овакво астрономско тумачење даје овом фигуралном мотиву. Наиме, у Европи те године није било записа о овој феноменално сјајној звијезди, што је заиста несхватљиво. Али ево, изгледа да су наши преци тај догађај овјековјечили у камену на својим надгробним споменицима! Да нас, на тај начин, за дуга времена подсјећају на себе и своје минуле животе.

Извор: Моја Херцеговина

You may also like...

4 Responses

  1. Zlatko Petrović каже:

    Trebao je da objavi ime naučnika koji tada nije znao da se radi o eksploziji super nove pa je pretpostavio da se radi o suncu. Taj naučnik je Petko Viduša
    Nikolić .

  2. Zlatko Petrović каже:

    Petko Viduša Nikolić je ipak dokazao da je njegovo tumačenje da se radi o suncu ispravno. Jer nema logike da su stotinama godina očevici pamtili i usmeno prenosili gde se u svemiru desila super nova tj.gde se pojavila svetlost vidljiva tek možda 48h po dnevnom svetlu.

    • Alex Knezevic каже:

      Веће је чудо била та експлозија звезде коју су вероватно видели и по дану, него сунце које су виђали сваки дан исто, Уз то, како да не памте нешто што је очигледно клесано у камену много пута?

  3. Alex Knezevic каже:

    Што се звезде и месеца тиче то је много старије од те 1054.-те године. Сматра се да је то звезда Даница у месечевом српу што је релативно честа појава на небу и сматра се Илирским-Словенским мотивом, јер је и дан данас грб градова или крајева насељених Словенима или оних за које се зна да су били насељени Словенима у прошлости. Постоји и један сребрњак цара Хадријана са овим мотивом.

Оставите одговор

%d bloggers like this: