Стари град Војиновића у селу Рутоши на планини Оштрик

 

Познати прибојски археолог Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју, након прелиминарних истраживања које је обавио у атару села Рутоши, на самој размеђи општина Нова Варош и Прибој, тврди да је дошао до епохалног открића – остатака средњовековног града у којем је столовала знаменита српска лоза Војиновића.

Остаци старог града на планини Оштрик

За оно што је пронашао, једва видљиве остатке средњовековних зидина и бедема на планини Оштрик, који су одувек представљале непознаницу, Дерикоњић сматра да су остаци града у коме је столовала лоза Војиновића из 13. и 14. века, која је била у врло блиском сродству са Немањићима.

Дерикоњић каже да је реч о заиста значајном открићу и апелује на Министарство културе и друге надлежне институције да обезбеде средства за детаљније истраживање и обнову овог српског средњовековног града.

Према његовим речима, ово би засигурно представљао праву атракцију и најзначајнију туристичку понуду не само у нововарошком и прибојском крају, већ и у целој југозападној Србији.

Остаци старог града у којем је столовала знаменита српска лоза Војиновића

„Двори Војиновића у селу Рутоши, на планини Оштрик, пружали су сигурност и безбедност на овом делу караванског пута са истока ка Расу и Поморављу на једној и Дубровнику и Сарајеву на другој страни. Имали су добре природне услове за одбрану, али и економски опстанак у питомој долини овог краја, а у близини су им се налазили изворишта термалне воде у Прибојској Бањи и у то време највећи европски рудник самородног бакра у Јармовцу, сада предграђу Прибоја“, објашњава археолог.

На планини Оштрик, око сат хода од села Рутоши, на надморској висини од 1.238 метара, са остатка ове тврђаве која заузима око три хектара, овај град лозе Војиновића доминира Лимском и Увачком котлином.

Овде се у случају опасности склањала српска властела са војском, залихама хране, жита и стоком.

„Утврђење је имало и два камена базена за воду, а његови браниоци су могли једноставно да приме сигнале са Јагата, старог града код Прибоја и Ковина, старе утврде код Пријепоља, две најближе тврђаве, са којих се мотрило на долину реке Лим“, каже познати истраживач Полимља.

Подсећања ради, према историјским подацима Војиновићи су господарили Хумом и жупом Дабар, а оближњи манастир Свети Никола у Прибојској Бањи код Прибоја им је био породични маузолеј.

Манастир Светог Николе, Прибојска Бања

Војиновићи су ктиторске обавезе и бригу о овом манастиру, немањићкој задужбини из 12. века, преузели 1349. године, неколико деценија након његове прве обнове.
Записи на надгробним плочама, сачувани на поду ове светиње, сведоче да у манастиру Свети Никола почивају Челник Радан, Велики челник Димитрије и Велики кнез Војислав, као и мајка Николе Алтомановића, последњег изданка лозе Војиновића који је господарио простором од Конавла до Рудника.

Иначе, овај манастир је дуго био седиште и Дабарске епархије и познат је по томе што поседује најбогатију ризницу у Српској православној цркви.

Мештани села Рутоши причају да и данас у њиховим њивама из плодне земље ископавају камене остатке зидина, креча и сиге, али и других предмета којима се служила српска властела.

Они веле да би истраживање и обнова српског средњовековног града била не само историјски изузетно вредна, већ би то могло да буде и прворазредна туристичка атракција у овом крају са нетакнутом природом где је развој сеоског туризма у повоју.

Извор: Б92

Оставите одговор