Седам америчких генерала српског порекла

У америчкој армији било је више од 60.000 војника и 2.000 официра српског порекла. Генерали Џон Бештић, Мел Војводић, Крис Дивић и Едвард Ед Ратковић, генерал Команде Војске САД у Пентагону за Европу (1972). Генерал Рудолф Остовић са 35 година био је најмлађи амерички генерал и саветник Колина Пауела, а адмирал Ђорђе Карамарковић командант Шесте флоте. Адмирал Стеван Мандарић био је ратни херој и освајач Јапана. Тереза Ђурић ушла је у анале америчке војске – 2008. постала је бригадни генерал.

Тереза Ђурић је остварила успешну каријеру; фото: Новости

Најпознатији српски официр у Америци био је адмирал Стеван Мандарић, потомак наших исељеника из Лике и Славоније. Са 14 година прикључио се Националној гарди, где је три године касније постао наредник. Предратну службу почео је на разарачу и крстарици, а потом летео на авиону ВФ-72. Учествовао је у бици на Гилберт острвима 1943, а затим командовао групом авиона носача у акцији бомбардовања Маршалских Острва. Новембра 1944. био је командант групе авиона CAG-94, а затим водио бомбардовање јапанских острва Хокаида, Шикокуа и Хоншуа. За заслуге у Другом светском рату добио је две медаље „Ер медал и орден „Дистингвишд флајинг крос“. После рата био је у Палестини, у оквиру мировне мисије УН, а потом је командовао бомбардовањем Северне Кореје. Средином педесетих постао је командант посаде на броду истраживача Антарктика адмирала Ричарда Бирда, у операцији „Дипфриз“,  највећем поларном истраживању свих времена. Пензионисао се у чину контраадмирала 1959. после чега је први пут отпутовао у Југославију. Припремио је серију чланака о Антарктику, који су објављени у „Илустрованој политици“. Као пензионер је у америчкој престоници основао српску Цркву Свети Лука. Преминуо је 2001. године.

Генерал Џон Бештић је рођен у Фаргу 1915. године. После Универзитета Минесота, дипломирао је на Војној академији САД и завршио Генералштабну школу. Радио је као пилот и војни обавештајац Ратне авијације (1941). Ратовао је од Нове Гвинеје, преко Филипина, до Јапана. После рата био је командант у Команди стратешке авијације и ширио мрежу комуникација на читав свет. Године 1958. прекомандован је у заменика начелника Штаба електорнских комуникација. У јулу 1967. године постао је командант Air Force за систем командовања. Добитник је Легије части за ратне заслуге и још десетак медаља и ордења.

Генерал Карамарковић је рођен у Рочестеру 1928. Служио је у Њу Џерзију, Њујорку, Калифорнији, Северној Каролини, на Атлантику и Тихом океану и у Вирџинији. Пензионисан је као начелник Управе за безбедност војних транспорта у Вирџинији. Годину дана млађи генерал Мел Војводић из Тексаса дипломирао је на Војној академији (1950). Завршио је Официрску школу у Алабами и Ратну националну академију у Вашингтону. Служио је у војним базама у Невади, Џорџији и Алабами. Као пилот Војске САД, до 1983. учествовао је у тајним операцијама изнад СССР-а, Јужне Кореје, Кине и Северног Вијетнама. Био је генерал-мајор Војног ваздухопловства САД и ЦИА. Носилац је ордена Легије части и Летачког крста.

Тереза Ђурић има само 54 године и чин бригадног генерала. Пензионисана је 2013. године с функције заменика директора Канцеларије подсекретара за одбрану САД. Завршила је четири престижна факултета за одбрану и безбедност и програм за више руководиоце у сектору националне и међународне безбедности на Харварду. Радила је у Команди ратног ваздухопловства САД као директор Одсека за тајне операције. Била је на служби на Хавајима, у Вијетнаму и Ираку. Генерал је постала 2008.

Генерал Крис Дивић је 1934. годиште. Дипломирао је на Универзитету Канзас и завршио обуку за војног пилота у бази AiR Force у Тексасу. Именован је за команданта Војне базе Lackland (1977), за команданта 47. летачке групе за обуку у бази Лаугхлин и за начелника Штаба за обуку у бази Рандолф.

Рудолф Остовић је са 35 година био најмлађи генерал Војске САД. Завршио је Војни ратни колеџ и Командно-штабни колеџ морнарице САД. Дипломирао је националну безбедност на John F. Kennedy School of Government, на Универзитету Харвард. Ратовао је у Вијетнаму. Био је начелник Команде за стратешке планове и војне односе на Пацифику (1988), начелник Штаба војне доктрине, командант Ваздухопловног центра „Форт Ракер“ у Алабами (1989-1991) и заменик начелника Генералштаба у Пентагону. Као пензионер, био је саветник државног секретара за одбрану Колина Пауела.

Генерал Гари Батинић је рођен 1953. у Минесоти. Завршио је Ваздухопловни колеџ (1985), националну безбедност на Харварду и међународне односе на Универзитету „Џорџ Вашингтон“. Радио је ка инструктор војних пилота (1978-1987) и командант ексадрона у Јути. Начелник је у Пентагону за мобилизацију ваздухопловних снага у резервном саставу од 70.000 људи. Добитник је Легије части за војне заслуге, медаље са четири храстова листа и бронзане медаље за борбу против тероризма.

извор: Новости (Марко Лопушина)

You may also like...

1 Response

  1. Како их није срамота да буду војници државе којој не припадају!!! Можда су и учествовали у бомбардовању Србије 1999. године. Савремени јаничари.

Оставите одговор

%d bloggers like this: