Седам америчких генерала српског порекла


У америчкој армији било је више од 60.000 војника и 2.000 официра српског порекла. Генерали Џон Бештић, Мел Војводић, Крис Дивић и Едвард Ед Ратковић, генерал Команде Војске САД у Пентагону за Европу (1972). Генерал Рудолф Остовић са 35 година био је најмлађи амерички генерал и саветник Колина Пауела, а адмирал Ђорђе Карамарковић командант Шесте флоте. Адмирал Стеван Мандарић био је ратни херој и освајач Јапана. Тереза Ђурић ушла је у анале америчке војске – 2008. постала је бригадни генерал.

Тереза Ђурић је остварила успешну каријеру; фото: Новости

Најпознатији српски официр у Америци био је адмирал Стеван Мандарић, потомак наших исељеника из Лике и Славоније. Са 14 година прикључио се Националној гарди, где је три године касније постао наредник. Предратну службу почео је на разарачу и крстарици, а потом летео на авиону ВФ-72. Учествовао је у бици на Гилберт острвима 1943, а затим командовао групом авиона носача у акцији бомбардовања Маршалских Острва. Новембра 1944. био је командант групе авиона CAG-94, а затим водио бомбардовање јапанских острва Хокаида, Шикокуа и Хоншуа.

За заслуге у Другом светском рату добио је две медаље „Ер медал и орден „Дистингвишд флајинг крос“. После рата био је у Палестини, у оквиру мировне мисије УН, а потом је командовао бомбардовањем Северне Кореје. Средином педесетих постао је командант посаде на броду истраживача Антарктика адмирала Ричарда Бирда, у операцији „Дипфриз“,  највећем поларном истраживању свих времена. Пензионисао се у чину контраадмирала 1959. после чега је први пут отпутовао у Југославију. Припремио је серију чланака о Антарктику, који су објављени у „Илустрованој политици“. Као пензионер је у америчкој престоници основао српску Цркву Свети Лука. Преминуо је 2001. године.

Генерал Џон Бештић је рођен у Фаргу 1915. године. После Универзитета Минесота, дипломирао је на Војној академији САД и завршио Генералштабну школу. Радио је као пилот и војни обавештајац Ратне авијације (1941). Ратовао је од Нове Гвинеје, преко Филипина, до Јапана. После рата био је командант у Команди стратешке авијације и ширио мрежу комуникација на читав свет. Године 1958. прекомандован је у заменика начелника Штаба електорнских комуникација. У јулу 1967. године постао је командант Air Force за систем командовања. Добитник је Легије части за ратне заслуге и још десетак медаља и ордења.

Генерал Карамарковић је рођен у Рочестеру 1928. Служио је у Њу Џерзију, Њујорку, Калифорнији, Северној Каролини, на Атлантику и Тихом океану и у Вирџинији. Пензионисан је као начелник Управе за безбедност војних транспорта у Вирџинији. Годину дана млађи генерал Мел Војводић из Тексаса дипломирао је на Војној академији (1950). Завршио је Официрску школу у Алабами и Ратну националну академију у Вашингтону. Служио је у војним базама у Невади, Џорџији и Алабами. Као пилот Војске САД, до 1983. учествовао је у тајним операцијама изнад СССР-а, Јужне Кореје, Кине и Северног Вијетнама. Био је генерал-мајор Војног ваздухопловства САД и ЦИА. Носилац је ордена Легије части и Летачког крста.

Тереза Ђурић има само 54 године и чин бригадног генерала. Пензионисана је 2013. године с функције заменика директора Канцеларије подсекретара за одбрану САД. Завршила је четири престижна факултета за одбрану и безбедност и програм за више руководиоце у сектору националне и међународне безбедности на Харварду. Радила је у Команди ратног ваздухопловства САД као директор Одсека за тајне операције. Била је на служби на Хавајима, у Вијетнаму и Ираку. Генерал је постала 2008.

Генерал Крис Дивић је 1934. годиште. Дипломирао је на Универзитету Канзас и завршио обуку за војног пилота у бази AiR Force у Тексасу. Именован је за команданта Војне базе Lackland (1977), за команданта 47. летачке групе за обуку у бази Лаугхлин и за начелника Штаба за обуку у бази Рандолф.

Рудолф Остовић је са 35 година био најмлађи генерал Војске САД. Завршио је Војни ратни колеџ и Командно-штабни колеџ морнарице САД. Дипломирао је националну безбедност на John F. Kennedy School of Government, на Универзитету Харвард. Ратовао је у Вијетнаму. Био је начелник Команде за стратешке планове и војне односе на Пацифику (1988), начелник Штаба војне доктрине, командант Ваздухопловног центра „Форт Ракер“ у Алабами (1989-1991) и заменик начелника Генералштаба у Пентагону. Као пензионер, био је саветник државног секретара за одбрану Колина Пауела.

Генерал Гари Батинић је рођен 1953. у Минесоти. Завршио је Ваздухопловни колеџ (1985), националну безбедност на Харварду и међународне односе на Универзитету „Џорџ Вашингтон“. Радио је ка инструктор војних пилота (1978-1987) и командант ексадрона у Јути. Начелник је у Пентагону за мобилизацију ваздухопловних снага у резервном саставу од 70.000 људи. Добитник је Легије части за војне заслуге, медаље са четири храстова листа и бронзане медаље за борбу против тероризма.

извор: Новости (Марко Лопушина)

ПОДЕЛИТЕ

2 Responses

  1. Како их није срамота да буду војници државе којој не припадају!!! Можда су и учествовали у бомбардовању Србије 1999. године. Савремени јаничари.

  2. Војин Пантић каже:

    Zaboravili ste Giselle Wilz koja je komandant u Bosni i Hercegovini.Prezime Wilz je prevedeno na nemački jezik prezime Ljutić. Inače Giselle je rodom iz Montane USA

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.