Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања

Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, разгледнице – „илустроване поштанске карте“ – представљају веома распрострањен визуелни материјал, и чине значајан део визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века.

Прва разгледница Београда из 1896. године

Настанак разгледница у нашој средини практично кореспондира с појавом филма, док им је велика претходница и основа у 19. веку била фотографија.

Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.

Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године

Раздобље 1895–1914. обухвата појаву и продукцију разгледница у првом периоду њиховог постојања у Краљевини Србији, односно време њиховог настанка, развоја и широког распростирања. Прва серија разгледница у Србији, у издању београдске књижаре Велимира Валожића, појавила се 1895. године, а ускоро су је пратиле бројне серије овог и других издавача.

Издавање илустрованих дописница, односно разгледница, почело је приватном иницијативом и није везано за одлуке званичних органа. Већ 1896. године, разгледнице су у целој Србији постале веома популарне, а следеће године донет је „Правилник за израду дописних карата од стране приватних лица”. У почетку је предња страна разгледнице била намењена и за илустрацију и за саопштење, а реверсна само за адресу, да би од 1906. године и слика заузела целу аверсну страну.

Између два рата

Данашњег посматрача помало изненади често коришћење француског језика између два рата, уместо толико популарног енглеског, али то је била уобичајена појава после Првог светског рата.

Новонастала Југославија под Карађорђевићема била је интересна сфера француског капитала и утицаја, а овај језик је дуго пре тога словио за дипломатски, пре него што је англосаксонски глобализам коначно освојио планету.

Старе разгледнице биле су дело најбољих фотографа, а после снимања уследио би део који је био познат као врло деликатан занатски посао, а то је додавање колорних површина. Снимку је требало пажљиво додати боју, и то, ако је икако могуће, верно као што је било у стварности.

Омиљени кадрови београдских варошких сниматеља била су здање Старог двора, Улица краља Милана, кадрови са Београдске тврђаве, Теразије, Улица кнеза Милоша, као и Железничка станица и зграда Поште поред ње. Плато испред станице звао се Вилзонов трг, али то није спречило савезнике да на њега баце смртоносни товар током ускршњег бомбардовања 1944. године, па су драгоцене фасаде жестоко оштећене и зграда је после добила други, соцреалистички облик.

Разгледнице омогућавају проучавање урбаног развоја града, праћење промена изгледа његових делова, уличних фронтова, претварања појединих амбијенталних целина друге половине 19. века у структуре савременог града, односно омогућавају проучавање историје архитектуре града.

Извори: Музеј Примењене УметностиИсторијски Музеј СрбијеБКТВ

Сродни текстови:
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Оставите одговор