Његошеви преци били – Богутовићи!

 

Монографија Живка Андријашевића о чувеној црногорској династији открива мало познате истине о њеном пореклу. Потичу од босанске властеле, а родоначелник био Херак Херакович

Споменик Петру II Петровићу Његошу у Андрићграду, Фото: Википедија

O династији Петровић-Његош и њеним владарима написани су бројни научни прилози, чланци, књиге, али тек недавно се појавила научна монографија у којој су владарске биографије свих седам Петровића-Његоша. До појаве „Династије Петровић-Његош“ историчара Живка Андријашевића, у издању „Народне књиге“ и „Миба букса“, коришћена је публикација „Двовековна влада славне куће Петровића-Његоша“ објављена давне 1896. године.

„Династија Петровић-Његош“ је књига о историји Црне Горе, али и животима Данила Првог Петровића Његош (1696-1735), па Саве Петровића Његоша (1735-1782), Василија Петровића (1750-1766), Петра Првог Петровића Његоша (Свети Петар Цетињски), (1782-1830), Петра Другог Петровића Његоша (1830-1851), књаза Данила Петровића (1851-1860) до Николе Првог Петровића (књаз 1860-1910, краљ 1910-1918).

– Према породичној традицији, Петровићи-Његоши су пореклом из околине Зенице – наводи аутор. – Из Босне су се њихови преци преселили испод планине Његош, а одатле су у другој половини 15. века дошли под Његуше, село подно Ловћена. Митрополит Петар каже да су преци Петровића-Његоша напустили Босну у време султана Бајазита, а и краљ Никола је тврдио да су његови преци дошли из Босне након пропасти српског царства. Тада су се многе босанске породице, сазнавши да постоји османски напад, склониле на територију Дубровачке републике.

Оно што се може доказати историјским изворима, јесте да су преци Петровића-Његоша већ почетком 1399. живели на простору између планина Његош и Јеловице, као и да је Ђурађ Богутовић први познати предак славне породице. Према документу који је пронашао историчар књижевности Ристо Ковијанић, Богутовић је припадао средње имућној босанској властели. Историчари тврде да је његов унук Херак Херакович, родоначелник Петровића-Његоша. Од њега је настало братство Хераковићи (Ераковићи), које се касније поделило на Петровиће и Поповиће, а родоначелником гране Петровића сматра се Петар Калуђеров.

– Политичким и државничким деловањем на челу Црне Горе, које је трајало 221 годину, Петровићи-Његоши су нововековна балканска династија са најдужим периодом владања – истиче Андријашевић. – Њихова владавина почиње крајем 17. века, када се јављају први знаци политичке независности Црне Горе у односу на Османско царство, а окончава се 1918. с нестанком независне црногорске државе. Са овом династијом, Црна Гора ће извојевати политичку независност и 1878. добити званично међународно признање, вишеструко се територијално проширити, изградити државни идентитет, формирати институције државне власти, просвете и културе. Стварање независне црногорске државе може се сматрати владарском мисијом династије Петровић-Његош.

Следећи становиште да ову књигу треба да чине историографски портрети владара Петровић-Његош, аутор је направио селекцију знања и чињеница које о њима постоје у научној литератури. Посебно се бавио политичком преписком црногорских владара, из које се могу спознати назори владара, његове идеје и особине државничке личности.

– Политички списи митрополита Василија и Петра Другог Петровића остали су готово неискоришћени, а ја сам на основу њих приказао карактер њихове владарске личности.

Задатак младих историчара

– Документација о спољној политици Црне Горе у време краља Николе Првог Петровића, углавном се налази у страним архивима, где је већи број његових необјављених писама – истиче Андријашевић. – Објављивање ових докумената као и рад на монографији о последњем владару династије Петровић-Његош задатак је црногорске историографије у будућем времену.

Драгана Матовић

Извор: Вечерње новости

Оставите одговор