Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа.

Сирогојно

Мирно стадо

Бирајући место за нову кућу, будући власници настојали су да уоче повољне и неповољне знаке, које им упућују оностране силе. Веровали су да су срећна места на којима могу да живе и животиње. Да би то установили, довијали су се како су знали. Понекад би на одабраном месту заградили овце и остављали их да преноће. Тамо где је стадо полегало и мирно спавало, по дубоко укорењеном веровању, било је погодно место за подизање новог дома.

Шта се крије испод камења

У Мачви и у Шумадији узели би четири камена и ставили их на места где би требало да буду четири кућна угла. Наредног дана би завирили испод њих. Ако би под сваким каменом пронашли животињу или инсекта, сматрали су место срећним и отпочињали би зидање. Уколико не би ништа нашли, преместили би камење. Поступак би понављали све док се не би појавио повољан знак, а ако га не би било, одустајали би од градње на том земљишту.

Жртва за темељ куће

Зидање куће било је праћено одговарајућим жртвама. Како су грађевински радови одмицали, жртве су приношене прво на темељу, потом на прагу, на огњишту, на крову. Најраспрострањеније је жртвовање на темељу куће. Претпоставља се да су тиме градитељи хтели да умилостиве бића чију су наклоност испитивали и приликом избора места. Обично су клали јагње, овна или петла и његовом крвљу прскали темеље, а у неким крајевима узиђивали су животињску главу.

Четири овна на четири угла

У Црној Гори жртвовали би четири овна на четири угла. Данас се, уместо животиње, у темељ чешће узиђује флаша с вином, житом или новцем. Иако се у песми Зидање Скадра на Бојани помињу и људске жртве, људи су жртвовани само симболично. Жртва се сводила на узиђивање сенке која се сматрала еквивалентном душе. Зато су се сељаци чували да им сенка не падне на темељ. Уместо неке животиње, данас се у темељ уграђују флаша с вином, жито или новац. На месту предвиђеном за градњу људи би остављали чашу или флашу пуну вина, ракије, пшенице или брашна. Понегде су је стављали на земљу, негде закопавали или је обесили о пободен штап. Сутрадан би долазили да виде шта се догодило. Ако би све остало недирнуто, место се сматрало погодним. Уколико би нешто недостајало, претпостављали су да је оно халовито и да ту не треба зидати.

Мерење сенке

Мајке су посебно морале да пазе децу да не приђу близу док се копа темељ. А мајстори су прибављали жртву тако што би измерили нечију сенку свиленим концем, па би конац узидали у темељ. Тај човек би, по веровању, ускоро умро, а његова душа би преузимала бригу о новој кући, поставши кућни дух таласон.

Извор: Lisa.rs (Припремио: Ненад Благојевић)

Повезани текстови:
Како да декоришете кућу у словенском стилу
Црногорско огњиште: на изворишту кућне и животне свјетлости
Лознички стaри обичaји грaдње куће
Kвадратура круга: Гора на камену
Собрашице – старе дрвене сенице за одмор 

7 Responses

  1. Урбана Герила каже:

    Задуго је постојала и још увек постоји у нашој науци та црта поништавања хришћанског наслеђа. Комунистима је из неког разлога, од религије највише сметало православље. Устремљено су се пренаглашавани обичаји спрам стварног предања, а онда међу њима баш они који највише паганског имају у себи. Тако испаде да су Срби вазда пагани били, и после 15 векова хришћанства, мучеништва за веру и предање.
    Рекло би се да ова стварно занимљива тема одабира места за кућу и насеље свакако заслужује разматрање, али можда мало озбиљније од ових наклапања са некаквог ,,Њу Ејџ за скоројевиће- смути па проспи“ порталчића. Одскаче од досадашњег квалитета ваших чланака. Свако добро, до сад вам је успевало да одржите ниво, верујем да ће и убудуће.

    • Хвала вам на подршци. Само једна напомена да се овде не бавимо научно-теолошким размимоилажењима, нити нам је то у сфери интересовања. Све написано у овом тексту јесу садржаји прикупљени из нашег народа. Звали то како год, то јесте део тредиције овога народа, као што је то и слава, задушнице и многи други обичаји којима у хришћанству нећете наћи утемељење. То је овај народ у својој свеукупности. Савки други поглед на њега јесте узак колосек, свеједно да ли је научни, идеолошки или теолошки. А такви уски колосеци су нас већ прескупо коштали. Кога интересује научни поглед на свет – може да нађе много страница са таквим становиштем. Исто тако када је у питању религиозни поглед на свет или идеолошки. Ми овде преносимо све шта сматрамо битним – од прехришћанског, хришћанског, идеолошког, научног, уметничког… не водећи рачуна ни о каквим догматским, научним или идеолошким ограничењима.

      • Урбана Герила каже:

        Наравно, управо на то сам и скренуо пажњу…

      • Цврц каже:

        ‘Ајде не пришајте свашта… Слава и Задушнице и те како имају утемељења у Хришћанству. Код паганских Словена НИЈЕ постојала јединствена религија, разликовала се у много чему од племена до племена, па чак и од села до села, као и данас што се народни, кажем народни а не Црквени, обичаји разликују буквално од села до села, и та различитост народних обичаја јесте наслеђе те различитости. Тако да ако су се негде и спроводили овакви обичаји, сигурно се не могу прогласити опште српским правилом, а нарочито због тога што материјални докази живота и обичаја из времена паганизма не постоје и све што се сматра да „знамо“ о Словенима је конструкција модерних времена. Ако већ постоје научни погледи на словенски паганизам зашто онда преносите писаније са сајта који се зове Lepa&srecna и још хоћете да вас људи схвате озбиљно? ‘Ајте молим вас…

        • Материјални докази су уништавани овде. У Грчкој на пример нису. Зато размислите, по чему себе сматрате паметнијим или већим православцем од једног Грка. А, такође, где се налази ваша традиција данас у односу на Грчку. Лако је понављати стално исте догматске фразе. Само се упоредите са Грком коме не смета његова традиција и схвата шта значи вера, а шта традиција и биће вам све јасно.

          • Урбана Герила каже:

            Поштовани Далиборе, обе критике се односе на квалитет и порекло чланка, а не на идеологију или религиозно усмерење. Нико нема ништа против да се изучава предхришћанско наслеђе Срба, штавише! Проблем је управо у ненаучном и шарлатанском приступу какав је у горњем чланку (о порталу са кога је, нема потребе да кажем ништа). Указивање на тако нешто може бити само добронамерно. Узак колосек, како кажете, јесте намера да се просте чињенице прикажу у жељеном светлу, наводећи на опет жељене закључке. Баш да не би било по теолошко-научним размимоилажењима, ваља оставити по страни ставове (као нпр да ли су слава или задушнице паганског или хришћанског порекла- проста чињеница је да има сличних обичаја у обе религије), има различитих претпоставки које су све занимљиве и вредне разматрања, али не треба претендовати на оповргавање и претпостављање једних другима. Наравно, Ви као домаћин и уредник задржавате право одлуке, зато нема потребе да коментари остављају лош утисак.
            Уз поздрав и подршку, за крај једно питање: да ли Вас занима неки вид расправе (наравно у смислу пристојног дијалога) на одређене теме? Питам, да не би уносио непријатност критичким коментарима, довољно ми је и да се повремено освежим и разгалим овом богатом понудом Вашег трудољубља.

          • Хвала вам изнетом сасвим разложном мишљењу. Сасвим се слажем са вама да не треба улазити у такве оцене. Ово што смо пренели може се лако проверити у литератури, јер ништа ново у овом тексту није речено, што већ не постоји код Чајкановића или Сретена Петровића на пример. Иако ми не бежимо од хипотеза и претпоставки и такође их сматрамо интересантним садржајем за страницу, увек се трудимо да аутор или извор буду поуздани и озбиљни. Наравно да постоји могућност грешака, али настојимо да их сведемо на најмању могућу меру. Оно чега се клонимо, а и убудуће ћемо јесте улажење у расправе, јер сматрамо да то није наша улога, него улога научника или теолога. Расправе читалаца допуштамо, наравно, док год су конструктивне и пристојне. А ми само бранимо своје право да профилишемо страницу онако како мислимо да треба. Где год видимо да нам се то право оспорава, реагујемо. Јер, много је страница са различитим садржајима и свако може да изабере оне које му нуде адекватне садржаје. На избор наших садржаја не допуштамо никакав утицај изван уредничког тима Расена. То се не односи на вас, јер је задовољство са вама се дописивати, него ма бројне коментаре на које наилазимо на свим мрежама на којима се Расен дели. Хвала вам још једном на подршци.

Оставите одговор