Крсташке пљачке Цариграда

Крсташка је војска 24. јуна 1203 године стигла пред Цариград. Историчар Вилардуен, запрепашћење крсташа када су угледали „царицу градова“ записао је речима: „..нису могли да замисле да у читавом свету постоји тако богат град..“ . Вилардуен наставља : „…12. априла 1204 године избио је у Цариграду пожар , трећи по реду откако су Французи стигли“.

Петар Пустињак показује крсташима пут за Јерусалим

Историчар Никита Хонијат је записао: „Венецијанци су знали право богатство Града и вредност предмета. Све опљачкано је слато у Венецију и коришћено за украшавање тргова, палата и богаћење ризница.“

Ромејски Цариград

За разлику од Венецијанаца, Французи и Фламанци испуњени су страшћу за уништавањем. Света Софија, крунидбена црква византијских царева и Саборни храм васељенских патријараха, била је место највећег светогрђа. Чак су и Сарацени милосрдни и благи у поређењу с овим људима који носе на раменима Христов крст.

Пад Цариграда – Рукопис Бертрадона де ла Брокијера

„У Цариграду се до 1204 г. налазила највећа колекција моштију светитеља и светиња донетих из Свете земље, Сирије и Александрије. Крсташи су се отимали за њих. Већина покрадених реликвија је послата на Запад. Са делом моштију се трговало и у Цариграду.

Венецијански трговци продали су француском краљу Лују IX Христов трнов венац за 170 хиљада франака. Највећи број покрадених цариградских светиња сачуван је у Венецији, Ватикану (капела Sancta sanctorum), Амалфију, Лиону, Паризу… Крст царице Јелене су Ђеновљани послали у свој град, а део лобање Св. Јована Крститеља добио је француски град Амијен. У Париз је отпремљена Аристотелова „Метафизика“ која је убрзо изгорела.

Латини су до 1209 г. отпремили скоро све Православне Цариградске светиње и драгоцености у Европу. Када су Латини напустили Цариград после 57 година животарења, град је остао у рушевинама.

За Расен : Хаџи Милан Арсеновић

1 Response

  1. Урбана Герила каже:

    Највећа пљачка у историји човечанства и злочин који је коначно направио непремостив јаз између запада и православног истока Европе. Нама се обија о главу већ скоро две стотине година неспособност да схватимо супротстављеност две потпуно различите цивилизације. Наша утопистичка тежња супротној није премошћавање, већ рушење моста за собом.

Оставите одговор