Крсташке пљачке Цариграда


Крсташка је војска 24. јуна 1203 године стигла пред Цариград. Историчар Вилардуен, запрепашћење крсташа када су угледали „царицу градова“ записао је речима: „..нису могли да замисле да у читавом свету постоји тако богат град..“ . Вилардуен наставља : „…12. априла 1204 године избио је у Цариграду пожар , трећи по реду откако су Французи стигли“.

Петар Пустињак показује крсташима пут за Јерусалим

Историчар Никита Хонијат је записао: „Венецијанци су знали право богатство Града и вредност предмета. Све опљачкано је слато у Венецију и коришћено за украшавање тргова, палата и богаћење ризница.“

За разлику од Венецијанаца, Французи и Фламанци испуњени су страшћу за уништавањем. Света Софија, крунидбена црква византијских царева и Саборни храм васељенских патријараха, била је место највећег светогрђа. Чак су и Сарацени милосрдни и благи у поређењу с овим људима који носе на раменима Христов крст.

„У Цариграду се до 1204 г. налазила највећа колекција моштију светитеља и светиња донетих из Свете земље, Сирије и Александрије. Крсташи су се отимали за њих. Већина покрадених реликвија је послата на Запад. Са делом моштију се трговало и у Цариграду.

Венецијански трговци продали су француском краљу Лују IX Христов трнов венац за 170 хиљада франака. Највећи број покрадених цариградских светиња сачуван је у Венецији, Ватикану (капела Sancta sanctorum), Амалфију, Лиону, Паризу… Крст царице Јелене су Ђеновљани послали у свој град, а део лобање Св. Јована Крститеља добио је француски град Амијен. У Париз је отпремљена Аристотелова „Метафизика“ која је убрзо изгорела.

Латини су до 1209 г. отпремили скоро све Православне Цариградске светиње и драгоцености у Европу. Када су Латини напустили Цариград после 57 година животарења, град је остао у рушевинама.

За Расен : Хаџи Милан Арсеновић

ПОДЕЛИТЕ

1 Response

  1. Урбана Герила каже:

    Највећа пљачка у историји човечанства и злочин који је коначно направио непремостив јаз између запада и православног истока Европе. Нама се обија о главу већ скоро две стотине година неспособност да схватимо супротстављеност две потпуно различите цивилизације. Наша утопистичка тежња супротној није премошћавање, већ рушење моста за собом.

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.