Тајанствени кругови на Романији

Гласине кажу да је некада на Гласинцу постојао велики град који је нестао. Наука је у прошлим деценијама многе чињенице о Гласинцу и Романији разоткрила, међутим, човјек све што више зна, све је више свјестан скромности његовог знања.

Ко су били ти људи који су хиљадама година прије живјели на Гласинцу и Романији? Одакле су дошли? Како су изгледали? У шта су вјеровали? Чиме су се хранили? Како су изгледале њихове куће, светилишта, одјећа? Како су се сахрањивали? Гдје су нестали?

То су нека од питања на које је наука дала само дјелимичне одговоре, а на нама је да даље истражујемо и покушамо допунити садашње знање.

Помак у истраживањима Гласинца се десио најновијим истраживањима на Црквини код села Бјелосављевићи.

Црквина на Гласинцу код села Бјелосављевићи, на којој су рађена археолошка истраживања

Шта је открило истраживање на Црквини?

Топоними црквина, црквица, црквиште, град, градац, градина асоцирају на мјесто гдје је некада постојала црква или град, нека грађевина у другом случају.

Када је црква у питању познато је да ти топоними чувају традицију о некадашњем постојању цркве. Истраживања у Бјелосављевићима су открила да је на том локалитету заиста била црква из средњег вијека. Ископани су темељи квадратне основе, пронађени су остаци креча и боје којом су зидови били исликани. Све то су подупријели и дубровачки записи о цркви на Гласинцу, међутим њена тачна локација се није знала до нових истраживања.

Сада треба поставити питање шта је са осталим мјестима која се називају црквиштима или црквинама? Да ли су и на њима остаци цркава?

Одговор је не. Велики број илирских градина, за које још увијек није тачно утврђено да ли су биле светилишта носе топоним црквина и у томе је највећа разлика. Црква на Гласинцу је дио српске, словенске културе и нама много значи, али и остале црквине су битне за цијело човјечанство.

Градина код села Павичићи

Кругови које видимо на гугл мапама

Очекивали сте кругове ванземаљске активности, а све што сте добили јесте прича о неким досадним Илирима и црквинама?

Људска машта је чудо и у стању је да исприча предивне приче од којих ће вам се длаке на рукама накостријешити, пажња усмјерити, а машта покушати дочарати ријечи које управо чујете или читате.

Кругови које ми данас видимо помоћу гугл мапа су вијековима били инспирација за причање многих прича и од туда дође и прича о неком изгубљеном граду са почетка овога текста. Као и приче о Проклетој Јерини, која је изгледа живјела у скоро сваком утврђеном граду у Босни и Србији, тако и ове илирске градине постадоше црквине, али не баш све.

Ови кругови су обични насипи камена, углавном правилног кружног облика и највише их има на подручју Гласинца. Ако томе додамо некрополе – громиле, видјећемо да је овдје био сконцентрисан живот у давним временима и у науци позната Гласиначка култура.

Могуће је да су Илири у овим круговима вршили своје религијске обреде, можда су полагали и жртву боговима и могуће је да су ова мјеста светилишта, али цркве какве ми данас познајемо, сигурно нису.

Поглед са Црквине код села Бјелосављевићи

Нема цркве на Горњем Прибњу код Пала

Слично легендама о несталом граду, Проклетој Јерини, тако постоји и легенда да је на брду Горњи Прибањ постојала црква из 1240. године. Наводно, то је црква Св. Петра, коју су срушили Турци након освајања Босне између 1463. и 1530. године, а од камена сазидали Бегову џамију на Башчаршији.

Ту легенду демантује чињеница да је на Црквеном бријегу градина која димензијама, начином градње и положајем личи на друге градине Сарајевско – романијског платоа.

Камени насип, поредан у правилни круг, без икаквог везива је градина из илирског времена. На том мјесту не постоје остаци везива, видљиви остаци обрађивања камена, као ни било какви остаци из Средњег вијека који су пронађени код Бјелосављевића.

Наведене тврдње би требало да потврди наука и без озбиљнијих археолошких истраживања то је немогуће учинити. Међутим, оно што је видљиво на терену по свему припада праисторијском периоду и од великог је значаја за науку.

Остаци илирске куће и насеља на Горњем Прибњу

На западној страни Црквине су видљиви остаци илирског насеља и куће које су оронуле. Најближа илирска некропола се налази неколико стотина метара низ Миљацку према Довлићима и по свему судећи је припадала овом племену.

Овај значајан историјски локалитет до сада није озбиљније истраживан, а нажалост због људског утицаја све више и више постаје тешко уочљив.

Извор: Пале лајв

You may also like...

Оставите одговор