Михајло Пупин је окупљао наше добровољце у Америци

Српска голгота у Првом светском рату имала је одјека међу нашим исељеницима у Америци, па су у јулу 1914. године организовали Српску народну одбрану, коју је лично водио наш научник др Михајло Пупин. Наш чувени научник организовао је да се у 83 места насељена Србима упишу добровољци за српску војску и одбрану отаџбине.

Пупин у Охају са члановима Соколског друштва које је дало велики број добровољаца

То је, уједно, био и одговор на позив аустроугарског амбасадора у САД Константина Думбе свим исељеницима који су родом са територије монархије да се пријаве у конзулате ради евидентирања. Циљу тог евидентирања је било упућивање „под војну заставу“, уз претњу онима који се не одазову запленом имања и прогоном њихових породица.

Слање добровољаца из Америке у Србију, како за „Новости“ открива професор др Владимир Гречић, стручњак за америчку емиграцију, одвијало се илегално. Прва група од 254 добровољаца је из Њујорка ка отаџбини кренула у јануару 1915, а до октобра исте године је послато укупно 1.900 добровољаца.

– Међу организаторима прикупљања добровољаца у Америци, на једној страни је био Милан Прибићевић, изасланик Краљевине Србије у САД и шеф Војне мисије, а на другој вође СНО, на челу са др Михајлом Пупином. Прибићевић је заговарао југословенство, и мобилизацију не само Срба већ и Хрвата, а Пупин је био за мобилизацију само америчких Срба – говори Гречић.

Амерички Срби, добровољци на Солунском фронту

Наш саговорник каже да се Пупин обратио свом другу из студентских дана и сабрату из масонске ложе, америчком председнику Вудроу Вилсону: „Молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!“

Русија
У споразуму са српском владом, у лето 1915. из Русије је отпочело организовано пребацивање добровољаца у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 војника.

Српски војници на прузи код града Мурманска

Одобрење америчке администрације је стигло у марту 1917. године, после чега се приступило планирању регрутације и транспортовања добровољаца. Добровољачка акција је имала велики публицитет у америчкој јавности, а Михајло Пупин је поручивао америчким Србима: „Браћо, зову вас ратници, не да их замените, већ да станете поред њих на бојишту, на места погинулих другова.“

Српски добровољци су се окупили у Чикагу 28. јануара 1918, а затим су пребачени у војни логор „Форт Луис“ у Канзасу. Кратку војничку обуку пролазе у српским добровољачким камповима у Новом Брунзвику и Новој Шкотској. Српска влада је формирала депое у Марсељу, Авру и Бордоу ради организованог прикупљања добровољаца, а на пут ка Европи Срби из Герија су кренули 21. фебруара 1918.

– Из САД је у француску базу у Бизерти, у Тунису, пристигло 5.026 добровољаца. Ту су пролазили војну обуку након које су били распоређивани у јединице српске војске и упућивани у Солун. Другим путевима је дошло још око 1.000 америчких Срба. Због тога што су их патриотски ангажовали вође Српске народне одбране и почасни председник Михајло Пупин, амерички Срби су за ове добровољце говорили да су – Пупинова народна војска – каже професор Гречић.

Михајло Пупин – Паја Јовановић, 1903.

На другој страни света, Срби који су живели на подручју Аустроугарске нашли су се присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи су се предавали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из бечке монархије емигрирало у Руско царство, а многи су постали добровољци руске и српске војске.

Италијански одред

Прикупљање добровољаца у Италији је ишло много теже, јер су италијанске власти спречавале ту активност и забраниле формирање добровољачке јадранске легије. Зазирући од уједињења југословенских народа, италијанска влада је тек пред пробој Солунског фронта дозволила групи од 234 официра и 80 војника да крену за Солун.

Када се рат завршио, краљ Александар Карађорђевић је Србима добровољцима из расејања који су дошли на Солунски фронт и победили обећао да ће их даривати кућама и имањем у отаџбини.

Савез Сједињених Срва „Слога“

Према Уредби о добровољцима донетој у децембру 1919, сиромашним добровољцима-борцима додељено је по пет хектара земље у местима где је планирана колонизација од стране Министарства за аграрну реформу. У периоду од 1920. до 1941. године, у колонизацији, само у Банат су се слиле 10.933 породица, а од тога 6.238 породица српских добровољаца из Првог светског рата из Херцеговине, Лике, Босне, Далмације, Црне Горе, Баније и Кордуна. Исто толико људи је насељено у Бачкој и Срему.

Међутим, сам процес колонизације био је непотпуно организован тако да су добровољци често препуштани сами себи.

– Међу добровољцима из Америке, али и из других земаља, осећала се горчина, јер награда коју су добили као добровољци у српској војсци често је после рата њима и њиховим породицама личила на казну. Поред тога, они су били оспоравани од свих оних којима је њихова колонизација сметала. И доживели су ратни пораз и личну трагедију – тврди историчар Милан Мицић.

Добровољци су били жртве политичког насиља НДХ, мађарских окупационих власти, Немаца у време окупације Југославије и на крају комуниста. Савез ратних добровољаца је забрањен 1947. године, а нетрагом је нестала архива о 43.136 ратних добровољаца, као и ратне заставе добровољачких јединица.

Извор: Новости (Аутор: Марко Лопушина), преузето са: Магацин

Лобиста и пре рата

И у годинама пре избајања Великог рата, са великом политичком зрелошћу Пупин је писао о амбицијама Аустроугарске монархије и упозоравао. Александра Нинковић Ташић, потпредседница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, за Јутарњи програм РТС-а каже да су његови чланци били веома запажени: „Када је Гаврило Принцип извршио атентат, прва особа која се огласила о том питању, био је Михајло Пупин. Невероватно је са којом зрелошћу и потребом да заштити српски народ, он говори.“

Михајло Пупин у Наси

Са таквим ставом и мисијом Пупин је стекао велики број непријатеља. О томе сведочи и тзв. „Досије Пупин“, који ФБИ чува у својој архиви. Извештаји говоре о кретању, активностима и потешкоћама које је Пупин имао.

„Био је неустрашив и храбар. Заиста, када видите да је један Константин Думба, амбасадор Аустроугарске, слао редовну документацију институцијама америчке државе, а она се данас чува у тој архиви ФБИ-ја, видите да је то што је Михајло Пупин радио било опасно и по живот“, објашњава Александра Нинковић.

Један од Пупиновх чланака у Њујорк тајмсу (Власништво Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“)

Упркос свему, Пупин је наставио да лобира, да прикупља помоћ од Американаца и да и сам, као богат човек, помаже Србији.

„Када је Србија хтела да тражи кредит за наоружање, није имала довољно снаге да заложи себе да би добила тај новац, наступио је Пупин, као једна од најбогатијих личности Америке, и рекао: „Ја ћу да заложим све што имам да се помогне Србији.“ Када су га упозорили да ће највероватније све изгубити, рекао је: „Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја“, додаје Нинковић Ташић.

Речима „Учини то, брате мој, и покажи да си челик Србин, а Бог ће ти стоструко надокнадити“, инспирисао је и покретао чак и сиромашне Србе досељенике да и они помогну свом народу.

Документ из досијеа Пупин – архива ФБИ-ја, (власништво Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“)

Пупинови ватрени говори утицали су и на 20.000 америчких добровољаца које је послао да се боре за Србију.

„Михајло Пупин је у својој организацији послао двадесет пет најбољих студената Универзитета ‘Колумбија’ на Солунски фронт. Наравно, не на прву линију фронта да се боре, већ на другу, да брину о рањеницима, али и о ратној сирочади. Није их послао саме, многи професори су кренули са њима. Послао је и потпуно опремљене мобилне болнице, хуманитарну помоћ, лекове, медицинске елементе о којима Србија није тада могла ни да сања.“

У исто време Пупин је чинио и много тога за Америку, због чега је био посебно омиљен у највишим круговима. То га је штитило од бројних непријатеља.

„Учествовао је у стварању великих институција – као што је Наса, а требало је да нађу решење за многа научна питања у рату. Био је члан тајне комисије и добио посебну похвалу америчког председника за своје учешће, управо у откривању ултразвучних сигнала и сонара подморница. То је определило Америку да 1917. уђе у рат.“

Захваљујући његовом пријатељству са тадашњим америчким председником Вудроом Вилсоном, 1918. се, у част Србије, на Белој кући вијорила српска застава. То пријатељство, као и Пупинов углед, утицали су и на исцртавање граница у корист Краљевине Југославије на мировној конференцији у Паризу 1919.

„Банат, Блед, делови Истре, многи делови који спадају у државне границе других земаља, не би се ту налазили да није било доприноса Михајла Пупина“, закључује Александра Нинковић Ташић.

До краја живота Пупин је наставио да помаже свој народ. Улагао је у институције, удружења, организовао фондове за таленте. Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку.

Извор: Споји

Оставите одговор