Како су црногорске породице насељавале Топлицу 1886. године

После Берлинског конгреса српска влада је припремала и 1879. године објавила Закон о насељењу странаца колониста у новоослобођеним крајевима Србије – углавном у округу топличком. 

По томе закону досељеници су добијали одређену површину земље према броју чланова породице, затим камен и шумску грађу за изградњу куће. Осим тога, у првој години насељавања држава је према могућностима помагала колонисте још и храном, семеном и пољопривредним алатом. Они су, такође, били ослобођени службе у сталном кадру и плаћању пореза за десет година од дана досељења.

Познато је да је највише колониста долазило у Топлицу из Црне Горе, међу којима и војвода Пеко Павловић са сердаром Јолом Пилетићем. (види: Сердар Јоле и војвода Пеко)

Овом приликом објављујемо два списка са укупно четрдесет две црногорске породице (и пет самаца), које су месеца априла и маја 1886. године прешле из Бугарске преко Неготина у Србију.

Из очуваних архивских докумената дознајемо да је прва група ових досељеника од укупно двадесет пет породица приспела из Бугарске у Неготин нешто пре 20. априла, а друга група од укупно двадесет два досељеника дошла је 5. маја 1886. године, о чему је у оба случаја Начелство округа крајинског известило председника Министарског савета Србије, тадашњег министра унутрашњих дела Милутина Гарашанина.

У вези с тим, Гарашанин је издао налог Министарству народне привреде, а ово опет окружном начелнику у Прокупљу Кнежевићу, да се црногорске породице пребегле из Бугарске населе у топличком округу.

Неколико дана доцније Кнежевић је известио Министарство унутрашњих дела и Министарство привреде да су ове породице насељене према државној граници у селима Реткоцер и Дубово, среза јабланичког.

Бранко Перуничић, Историјски записи, књига XVII, св. 4, Титоград (Подгорица) 1960.

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.