Име лозу краси


Потпуно је извесно да они који носе презиме Санадер, Месић или Старчевић имају српско порекло. Иако су ово имена бивших хрватских лидера, етнолози Радомир Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, који се већ деценијама баве пореклом и презименима српских породица тврде како ова презимена потичу са територија настањених српским живљем.

Порекло

Тако преци Анте Старчевића, родоначелника хрватске идеје, потичу из околине планине Стари Влах у околини Ужица, док су Месићи забележени у манастиру Месић, у околини Вршца. Овај манастир основао је архиепископ Арсеније, наследник Светог Саве на трону асхиепископа Српске православне цркве.

Санадери су забележени као парохијани православног манастира Лепавина у западној Славонији направљеног још 1555. године.

Лоши зидари – Кривокуће

Један од бивших лидера БиХ Ејуп Ганић води порекло из фамилије Милића из Куча. Милићи, опет, воде порекло од једне гране Мрњавчевића, који су се после битке на Косову склонили у овај крај.

На презимена српског порекла Ракићи су наилазили у областима од јужне Албаније и северне Грчке, дуж целог хрватског приморја и острва, па до Аустрије, Мађарске и чак, Русије.

– У Бургенланду у Аустрији постоје две етничке групе „Штоји“ и „Влаји“ – кажу Ракићи. – И једни и други су покатоличени Срби. Познато је да су Хрвати одувек име „Влах“ користили као понижавајуће име за Србе. Дуго су чак и у званичним пописима имали ту одредницу. Наравно, у Крајини је чак 80 одсто становништва било српског порекла.

Тако у књизи „Српске породице и презимена“ Ракићи на веома интересантан начин иду трагом порекла појединих породица. Иако им се госпођа Соња Бисерко није лично обратила, истраживали су порекло њеног презимена и нашли га у селу Книнско Поље, у документима из доба Првог светског рата. Тамо, поред двадесетак српских домаћиснтава „живи и шест домаћинстава породице Бисерко, који славе Врачев дан“. Ракићи бележе да се они ту насељавају на позив Турака још 1522. године, кад и Рашковићи, чији су потомци Јован Рашковић и његова кћер Санда Рашковић Ивић. Па нека неко каже да се историја не понавља.

Српске породице и презимена

Како су српске породице добијале необична презимена види се на примеру презимена Варићак. Иако је оно веома заступљено у данашњој Хрватској, Варићаци су се прво презивали Маријановић и били су пореклом из околине Крагујевца, али су током велике сеобе 1690. године кренули преко Саве. Аустријске власти су их зауставиле и населиле на Кордун, у околини Коренице. Иначе, сама реч „варићак“ се односи на меру за жито, и среће се међу млинарима. У то време онај који нешто забрља није урадио „оно“ у чабар, већ у варићак. Све ове породице славе исту славу – Светог Ђорђа.

– Два брата су се посветила грађевинском занату, трећи је остао млинар, а четврти је вероватно био граничар – кажу Ракићи. – Тако су и њихови наследници понели необична презимена. Пошто је први био добар грађевинар прозвали су их Стокуће, што им је остало и породично наслеђе. Други се баш није „прославио“ па је постао Кривокућа, трећи је наставио породични занат и остао је Варићак, а четврти је сачувао презиме Марјановић.

Около Истанбула течни српски

Међу безброј интересантних примера, Ракићи наводе и да је велики руски писац Владимир Војинович пореклом Србин, али чак и велики гроф Рајевски, који је инспирисао Лава Толстоја за лик Вронског у „Ани Карењиној“.

– Главнокомандујући руске војске био је извесни Николај Алексејевич Миљутин, чије презиме је сигурно српског порекла – каже Ракић. – Управо он је послао Рајевског у Србију 1868. године, како би утврдио шта је Србији потребно у случају рата. Да ли је случајност да су управо њих двојица била задужена за овај посао, осим ако нису имали и заједничко порекло?

Као веома интересантно место до којег су наши преци стигли Ракићи издвајају јужну Италију, у околини Барија. Како објашњавају, тамо је српски живаљ био насељен после пада деспота Стефана Лазаревића.

– Тамо је крајем 19. века професор Ристо Ковачић, иначе члан Српског ученог друштва налазио иконе Светог Саве, али и других српских светаца у кућама – кажу Ракићи. – Иако су били већ вековима покатоличени, наши преци су чували своје заштитнике из неког претходног, заборављеног живота.

На граници са митом је и прича о Галипољским Србима. Наиме, они су насилно били насељени у околину Истанбула, на Галипоље, и ту су успели да очувају стари говор пуних 300 година. После Првог светског рата тражили су репатријацију, па им је удовољено тако што су враћени у Грчку, а потом у место Пехчево, уз границу Бугарске и Македоније. Тек су побугарени током Другог светског рата, а један од наших најпознатијих лингвиста Павле Ивић докторирао је анализирајући њихов необичан говор.

– Не поричемо ничије национално опредељење и подразумева се да свако има право избора којој нацији припада – закључују Ракићи. – Међутим, порекло је само једно и то је Божији избор. То се не мења.

Украјина

Имена неких области и држава и данас јасно говоре какво им је било првобитно порекло. Тако Ракићи напомињу да је настанак имена Украјине исти као и наше Крајине. Најзад, како тврде, и настанак руског националног бића везан је за град Кијев.

Црногорци

Етнолози разликују Стару Црну Гору до 1878. године и Берлинског конгреса од ове, данас постојеће. До тада је постојало само њено уже језгро, које су сачињавале четири нахије са седиштем у Цетињу и седам „Брда“ (великих племена). Тек од тада Црној Гори почиње да припада источна Херцеговина која обухвата Дробњаке, са седиштем у Жабљаку, Пиву, Бањане и Никшићки крај. До тада су житељи ових крајева били Срби, а не Црногорци, додуше уз велике симпатије и љубав према њима.

Риста

У старим српским крајевима ретко и тешко се изговарало слово „х“, па се у неким заклетвама наилази на речи „тако ми Риста“, што се, наравно, односи на Сина Божијег. Тако да носиоци овог имена, односно презимена које из њега извире знају да у ствари носе име по Исусу Христу.

Египћани

Поједини домаћи Роми су се на претходним пописима изјашњавали као Египћани, што, према Ракићима, није нелогично. Они су стигли код нас, повучени својим номадским животом, из Африке. И реч „копт“ је настала од речи „Египат“.

Зоран Николић

Извор: Вечерње новости

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.