Гамзиград – остатак највелелепније палате прохујалих времена

Када је цар Галерије подигао палату Ромулијанa недалеко од Гамзиграда, села које се данас налази у источној Србији надомак Зајечара, владавина римских императора била је орочена на двадесет година. Тачно половину тог периода – дакле, читаву деценију – ово културно добро налази се на Унесковој листи заштићене светске баштине на коју је уврштено 2007. године. Од тада, ово археолошко налазиште, које осим палате чини и меморијални комплекс на оближњем брду Магура, годишње обиђе 30.000 посетилаца.

Простор Гамзиграда са западне стране; Фото Архива Републичког завода за заштиту споменика културе)

То за наш лист каже Брана Стојковић Павелка, архитекта-саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе и аутор номинационог досијеа за упис Гамзиград-Ромулијане на Унескову листу.

Све је, према њеним речима, почело крајем 3. и почетком 4. века, у периоду друге тетрархије Римског царства, којим је владао император Гај Валерије Галерије Максимијан, наследник Диоклецијана.

„Тетрархијски облик владавине предвиђао је да цар сиђе с престола после двадесет година и потом се повуче у мировину. Зато је Галерије планирао да подигне палату окружену утврђењем у крају из којег је потицао како би у њој провео остатак живота. Комплекс је назвао Ромулијана по својој мајци Ромули, која је била родом Дачанка”, објашњава Стојковић Павелка.

Гамзиград, Ромулијана

Из периода првих градитељских активности, додаје, потичу унутрашње утврђење комплекса, палата и мали храм. С почетка 4. века, Галерије постаје најмоћнија фигура у ондашњем Римском царству и започиње се са градњом знатно монументалнијег утврђења које обухвата већ изграђен простор, али и новоподигнути велики храм посвећен Јупитеру. Што се тиче меморијалних објеката на брду Магура, прецизно време њиховог настанка није могуће одредити, али се зна да је Галерије за своју мајку и себе подигао два маузолеја, поред којих су саграђени консекративни споменици у облику тумула.

„После Галеријеве смрти 311. године комплекс тихо пропада све до средине 5. века, кад је с продором хришћанства престона дворана палате преобликована у базилику, а дограђени су и нови објекти. Археолошки налази потврђују да је Ромулијана у том периоду била значајно сеоско насеље, а можда и боравиште неке угледне личности са двора. Средином 5. века дошло је до великих разарања, вероватно услед најезде Хуна. Ромулијана је потом обновљена, али никада у некадашњој лепоти”, наводи Стојковић Павелка.

Привлачио је овај локалитет, додуше, пажњу геолога, историчара, археолога и путописаца још у 19. веку. Они су, према речима наше саговорнице, Гамзиград већ тада описивали као остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена.

„Чувени аустријски путописац Феликс Каниц желео је својим цртежима из 1864. и 1869. да покаже како се ту налази ’једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи’. Систематска археолошка истраживања започета 1953. показала су да је Гамзиград био раскошна палата, један од најрепрезентативнијих и најсложенијих споменика римске дворске архитектуре. Доказ је уследио 1984, кад је откривен фрагмент лучног архитектонског елемента изнад врата с уклесаним натписом Felix Romuliana”, истиче Стојковић Павелка.

Тај налаз сврстао је Гамзиград у ред царских резиденција и споменике римске дворске архитектуре, којој припада и Диоклецијанова палата у Сплиту. У идућој деценији, археолози су почели да испитују оближње брдо Магура. Ископавања су показала да је врх тог узвишења од праисторијског доба био место највећег поштовања.

„Управо ту, цар Галерије и његова мајка Ромула сахрањени су и уврштени међу богове. На Магури, месту с кога се Ромулијана сагледава у целости, откривени су 1990. остаци монументалног тетрапилона – грађевине која је означавала раскршће. Нађена су и два тумула – кружна зида унутар којих је обављано спаљивање воштаних лутки – и два маузолеја. Откривени остаци, доказано је, у непосредној су просторној, историјској и функционалној вези са утврђеном палатом”, наводи Стојковић Павелка.

Чињеница да је Гамзиград једини очувани пример грађевинског комплекса ове врсте из доба друге тетрархије Римског царства била је један од основних Унескових критеријума због којих је доспео на листу заштићене светске баштине. Већ у првој години после уписа, због медијске пажње, број посетилаца овог културног добра се удвостручио.

„Такође, повећао се рејтинг културног добра приликом конкурисања за међународне донације, а при тражењу средстава из буџета, Гамзиград се налази на приоритетној позицији са Студеницом и Старим Расом са Сопоћанима”, наводи Стојковић Павелка.

Тако су, осим српског министарства културе, средства за истраживања, рестаурацију и конзерваторске радове донирале и владе Немачке и Норвешке, ИПА фондови и Амерички амбасадорски фонд. Захваљујући томе, у Гамзиграду су на располагању аудио-визуелни уређаји – холограми, тајмлајн и 3Д презентације – који посетиоцима пружају информације о налазишту.

Гамзиград и(ли) Ромулијана

Званичан назив културног добра је „Гамзиград-Ромулијана, Галеријева палата”, али се често користе или Гамзиград или Ромулијана, јер је у јавном говору избор назива доста слободан.

„Гамзиград је име под којим је археолошко налазиште проглашено за културно добро и категорисано од изузетног значаја за Републику Србију. Назив Ромулијана додат је након што је откривен натпис 1984. године. Проширен назив с додатком Галеријеве палате формулисан је приликом израде номинационог досијеа, како би међународној публици дао ближу одредницу”, објашњава Брана Стојковић Павелка.

Димитрије Буквић

извор: Политика

You may also like...

Оставите одговор