Царско-краљевски кофераши у окупираном Београду: Коста Херман и Иван Ковачић

Kоста Хeрман је умарширао са победоносном аустроугарском војском у Сарајево (1878.) са непуних двадесет осам, а побегао је из Београда (1918.) са том истом ‒ само тада не више казненом војском ‒ са шездесет осам година.

У тих четрдесет Херманових коферашких година стала је аустроугарска управа у БиХ и Србији, а са њом и никад довршена епоха цивилизовања и модернизације балканских народа.  Други кофераш, вараждински гимназијски наставник мајор Иван Ковачић био је управитељ свих институција науке и културе у Београду од 1916. до 1918. године.

Јуриш на сарајевски замак (1878)

Један је од ретких официра поражене Монархије који су кривично одговарали након Првог светског рата. Без грађанске части и официрских чинова тамновао је у загребачком затвору годину дана (1919.) због крађе 140 сандука испуњених предметима из државног инвентара Краљевине Србије.

Функционер у Сарајеву под аустроугарском окупацијом

Константин Коста Херман (1850-1921)

Константин Ф. Херман (1850‒1921) био је хрватизовани Баварац, рођен у Бјеловару. Дуго је веома посвећено градио успешну каријеру аустроугарског чиновника у БиХ. Бавио се најширим спектром јавних и државних послова, обављао је послове секретара у просветном одељењу Земаљске владе и повереника сарајевске градске управе.

Као први дугогодишњи управитељ Земаљског музеја учествовао је у организацији међународних конгреса археолога и антрополога који су одржани у Сарајеву 1894/95. године. Био је уредник музејског „Гласника“ и илустроване књижевне ревије „Нада“. Именован је 1904. године за управитеља политичко-административног одељења Земаљске владе, а у заслужену пензију одлази фебруара 1910. године.

Функционер у Београду под аустроугарском окупацијом

Избијањем Првог светског рата, Коста Херман се као резервни официр реактивира у војној служби Монархије. Захваљујући одличном знању словенских језика, долази у Београд крајем 1915. г. и у њему остаје до последњих дана рата. Успостављањем Војног генералног гувернмана 1. јануара 1916, Коста постаје помоћник гувернера за културно-просветна питања. Верујемо да је један од првих корака Хермана на новој дужности у Србији био и враћање српске културне баштине из Косовске Митровице у Београд, фебруара 1916. Наиме, за време ратног затишја, 1915. године, српско Министарство просвете и црквених дела организовало је евакуацију збирки и фондова Народног и Етнографског музеја, Народне библиотеке и Универзитета.

Десет железничких вагона са музејским предметима и књигама кренуло је на пут железницом до Скопља. Због близине новог фронта отвореног уласком Бугарске у рат, октобра 1915, Министарство просвете и црквених дела доноси одлуку да се у правцу повлачења српске војске државне збирке из Скопља пребаце у Косовску Митровицу. Међутим, већ почетком децембра 1915. аустроугарска Трећа армија окупира северозападни део Косова и Метохије и проналази скривена културна добра.

Култура и језик у окупираном Београду

Из архивске грађе сазнајемо да су се, Хермановом заслугом, музејски и библиотечки сандуци, којих је било више од три стотине након повратка из Косовске Митровице, налазили у згради Дома Врачарске штедионице, на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша. Гувернман је у септембру 1916. донео одлуку да се један део музејских предмета представи тадашњим житељима Београда.

Народни музеј у Београду, 1914.

Та изложба, као и друге културне манифестације за време окупације, била је организована за аустроугарско војно и цивилно грађанство Београда, града у коме се писало искључиво на латиници и говорио хрватски, немачки и мађарски језик. За преглед и попис фундуса српске баштине Гувернман је одредио сликара Уроша Предића, историчара уметности др Божу Николајевића, германисту Владимира Малину ‒ професора Прве београдске гимназије, професора Техничког факултета Светозара Зорића ‒ ујака Надежде Петровић, др Симу Тројановића, управника Етнографског музеја и музејског препаратора Анту Мудровчића. Мудровчић, Тројановић, Зорић и Николајевић лично су били задужени за преглед, попис, распакивање и намештање поставке Народног музеја.

Сви наведени учесници су констатовали да су сандуци из Косовске Митровице стигли веома оштећени и да су насилно отварани. Нарочито је био оштећен и опљачкан сандук у коме се налазила нумизматичка збирка и збирка медаља. Ипак, мајор Иван Ковачић и подофицир Јозеф Енгел (конзерватор бечке Централне комисије за споменике), који су били одређени за контролу како музејских предмета тако и пописивача, пребацили су кривицу за пљачку на српску војску.

Јован Д. Митровић – археолог, кустос Народног музеја у Београду

Извор: РТС

Оставите одговор