Шта су доручковали средњовековни Срби?

Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама наши преци од пре 6-7 векова (значи негде у добба Косовске битке) јели су много сиромашнији, али и здавији доручак. Спремили смо неке њихове рецепте за вас!

Срби су одувек волели добро да поједу и попију, али је исто тако и сиромаштво било саставни део њихових живота. Управо оно је изнедрило велики број јела која су „мало за очи, много за тело“ – лака и једноставна за припрему, а свеједно хранљива и заситна.

Богаташ и убоги Лазар; детаљ са фреске из Манастира Ресава

Прво, заборавите на златне виљушке и остали есцајг, разноразне ђаконије поређане на дугачке столове где се свако јело обилно залива медовачом и вином. Тога је, ако је уопште и било, било на дворовима владара, племића и остале властеле.

Обичан свет – сељаци, занатлије и остали трудбеници, јели су шта су имали и стигли. Ипак, то не значи да њихова храна није могла да буде лепа и здрава!

Доручак старих Срба обично се састојао од супа и каша од ражи, овса и јечма. Оне су се припремале на води или евентуално са мало млека (ако се имало). У њих су додаване биљке као зачини мада, генерално, поврће није било „на цени”. Звало се зеље, а када би помињали „љуто зеље” стари Срби су мислили на лук и роткве. У овај „чорбуљак“ за празник би се убацио и по комад меса.

Друга „варијанта“ традиционалног доручка „обичног Србина“ укључивала је хлеб… много хлеба!

Царска гозба; детаљ са фреске из Манастира Ресава

Цицвара

За израду овог старог јела потребна вам је вода, млеко, сир (или кајмак), кукурузно брашно и мало соли. Млеко и вода се прокувају, па се у то дода сир и смеса се остави да поново прокува. Онда се температура смањи и у то сипа кукурузно брашно и све се остави да се крчка на тихој ватри око 10-ак минута.

Када се помене стари хлеб већина прво помисли на проју и кукурузни хлеб. Истина је да су ова теста отхранила Србе, али пре открића Америке на овим просторима није било кукуруза, па се у средњовековној Србији хлеб месио од „сумјешице“ и „суражице“ – мешавине пшенице, јечма и ражи. У тешким (и гладним) временима, јео се и овас који је иначе служио за исхрну коња.

Испечен хлеб се никада није бацао већ се јео по неколико дана, па и недеља. Ако би постао превише тврд, бајат или буђав, натапао се врућом водом како би омекшао и мало кувао. Ко је имао у то је могао да дода и мало сира, млека или кајмака… и тако је настала попара.

Попара

За попару вам треба стари хлеб, кајмак и сир, вода и со (неко ставља и млеко). Посољена вода се кува док не прокључа, па се у њу дода млеко (ко ставља) и стари хлеб. Смеса се промеша и остави на тихој ватри, па кад хлеб набубри у то се дода сир и кајмак и сачека се да се они лепо истопе.

Ко је имао стоку (а онда је већ спадао у мало богатији слој) за доручак је користио много млечних производа. Осим млека (крављег или козијег) јеле су се и прерађевине – сир и наравно, кајмак.

Кајмак је иначе један од ретких аутохтоно српских јела иако је сама реч турског порекла. Пре доласка ових освајача на наше просторе, Срби су користили други, много старији назив – скоруп.

Комбинацијом само ова два састојка – хлеба и млечних производа старе српске домаћице створиле су небројано јела за доручак од којих нека познајемо и данас – попару, цицвату, гибаницу, качамак, проју, јуфкару…

Како ова лепа јела данашњи Срби ретко једу уз текст прилажемо и неколико рецепата ових старих српских јела… Пријатно вам било!

Средњовековна гозба

Качамак

Качамак је традиционални српски доручак за који вам треба кукурузног брашна, воде, соли, кајмака и тврдог сира. Вода се прокључа и онда се у њу, на средину посуде сипа кукурузно брашно. Не треба мешати већ пустити да се формира „осртво“ од брашна у води. Затим, танком оклагијом или варјачом смеса се издуби на средини како би се ту формирао отвор. Брашно се посоли по површини и све се остави да ври око 25 минута.

Након тога, вода се одлије у други суд, а преостала смеса се снажно меча варјачом док се не уједначи. Измешани качамак поравнајте у лонцу и вратите кратко на ватру. Када смеса пође навише, склоните са шпорета и изручите тесто на припремљену подлогу. Док се качамак хлади растопите кајмак (или евентуално маслац) и издробите сир у посебну посуду.  

Јачим концем сеците танке слојеве качамака и ређајте их у чинију, преливајте кајмаком и сиром док не потрошите све. Последњи слој поспите сиром.

извор: Дневно.рс

Повезани Чланци:
Српска царска трпеза: Овако се јело на двору цара Душана

2 Responses

  1. Pero каже:

    Kukuruz je u Srbiju stigao u 17. veku

  2. STEFAN каже:

    Ovo su takve gluposti. Srbija nikada u istoriji nije bila siromašna država osim poslednjih 50tak godina od kako smo pod okupacijom. Ovim člankom želi da se nametne kako smo mi oduvek bili golje koje ništa nisu imele. To nije tačno. Srbi su u srednjem veku najviše jeli mesa, voća i povrća. O tome postoje i zapisi.

Оставите одговор