Српска читаоница у Иригу – најстарије српско читалиште

Родољубиви Срби у Иригу, по угледу на Матицу српску, основали су 1841. године читаоницу. Циљ оснивања читаонице био је да се, поред књига на страним језицима, купује свака српска књига или новине које се појаве. Читаоницу у Иригу основао је крушедолски архимандрит Димитрије Крестић, уз помоћ младих Срба из Ирига.

Велика Српска школа у којој је првобитно била смештена Читаоница

Читаоница је свечано отворена 1. јануара 1842. године. Првобитно је била смештена у српској школи у две собе, а у трећој је била њена библиотека, која се помиње од 1828. године. Постоји само један документ који потврђује да је иришка библиотека и читаоница најстарија установа ове врсте Срба у Војводини. То је књига Доситеја Обрадовића, са малом посветом и драгоценим датумом – 20. фебруар 1842. година. Статут читаонице одобрила је Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада 12. августа 1874. године. У развијању просветарског и културног деловања читаоница се оријентисала на широки круг читалаца из Руме, Ривице, Јаска, Врдника и Стејановаца, без обзира на њихову националну, верску и социјалну припадност. Поред многобројних чланова читаонице, њен почасни члан био је и Јован Јовановић Змај. У револуцији 1848. године, кућа Змајевих родитеља у Новом Саду је порушена, па су се преселили у Ириг, где је Змај, инспирисан лепотом града и околине, написао своју прву песму “Пролећно јутро”, која је објављена 1849. године.

Иришка читаоница је била жариште културне активности. У њој су одржавана предавања, посела, забаве и аматерске позоришне представе. Читаоница је 1855. године основала прву позоришну дилетантску групу у Иригу. Она је имала богату гардеробу и своје “музиканте”. Дала је приредбе за време Херцеговачког устанка и сав новац од приредби слала као помоћ херцеговачким рањеницима. Позоришне представе у Иригу почеле су да се одржавају 1905. године, када је и основано Српско певачко друштво “Змај”, чији је хор имао 54 члана. Због ширења напредних идеја, друштво је забрањено 1908. године, а поново основано 1919. године.

Библиотека ове читаонице имала је изузетну вредност јер јер располагала богатим фондовима старих књига и часописа, које је имала ретко која наша библиотека. У њој су се налазила прва издања дела Доситеја Обрадовића, два најстарија издања “Летописа Матице српске”, као и потпуне збирке српских књижевних часописа: Босанска вила, Дело, Бранково коло, Звезда, Нова искра, Српски књижевни гласник и др. Просторије читаонице красили су вредни уметнички предмети. На зидовима су се налазили оригинални радови сликара Ирижанина Васе Ешкићевића, који су потицали из времена кад је он био на наукама у Русији. У читаоници су се чувале и гусле слепог гуслара Пере Димитрова, ђака некадашње “слепачке академије”.

Све ово благо: новине, часописи, књиге и уметнчики радови, уништени су за време Другог светског рата. Просторије су користили немачки окупатори и опљачкали сву имовину библиотеке. У повлачењу 1944. године, зграду су минирали и до темеља срушили. Познати као љубитељи књиге, Ирижани су увек били поносни на своју читаоницу и њену традицију, те је ни у најновије време нису занемарили. У првим година после Другог светског рата обновили су просторије читаонице и библиотеке, и наставили просветну и културну активност.

Данас, након толико година, она поседује богат фонд, како старих, тако и новијих наслова књига.

–У нашим фондовима имамо негде преко 45 000 књига. У Иригу око 25 000, у огранцима у Врднику око 15 000 и Јаску око 5000. Сада имамо преко 500 примерака старе и ретке књиге које је обновљена читаоница прибавила поклонима, фонд рукописа новијег датума, преко 200, лепу збирку старих часописа, посебно Илустрованог листа, Илустрованог забавника од 1920 – 1936. и Летописа Матице српске и богату завичајну архивску грађу – речи су Вере Новковић, директорице Српске читаонице Ириг, која данас, заједно са својим запосленима, успешно одржава традицију која је давно започета. Од 1962. године -120-годишњице оснивања читаонице, у Иригу се сваке јесени одржава сабор библиотекара на којем се расправља о улози књиге и њеном ширењу у народу.

На наше питање, да ли ће читаоница остати покретач значајних манифестација у општини Ириг, Новковићева је одговорила следеће и закључила ово присећање давног времена: “Читаоница је била и остаће покретач значајних манифестација као што су:

– Сабор библиотекара Срема, Сусрет књижевница “Милици у походе“, Доситејеви дани, Фрушкогорски сусрети писаца, додела Михизове награде …, а уједно, учествује на различите начине у готово свим дешавањима из области културе на територији општине Ириг”.

Извор: sremskevesti

You may also like...

Оставите одговор