Србија на Светској изложби у Паризу 1900. године

Првих година након добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Убрзо потом, Србија добија позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године. Схвативши да је то значајна прилика да се склопе пословни контакти и свету прикажу српски производи, формиран је одбор за париску изложбу, који је окупио истакнуте професоре и стручњаке из разних области. Све новине су објавиле позив одбора да се се сви грађани који имају неки свој вредан производ, пријаве за учешће.

Српски павиљон (палата) на Светској изложби у Паризу 1900. године

Србија је наступила са разним производима (вино, храна, тканине, минерали). Успех српских излагача био је велики. Освојено је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља. Међу награђенима је било и пуно произвођача вина.

Једну од златних плакета Србија је добила за рачунар који је конструисао Михајло Петровић Алас. Био је то аналогни рачунар за решавање диференцијалних једначина на принципу кретања течности, ПРВИ ОВОГ ТИПА У СВЕТУ!

Српски павиљон у Паризу 1900.

Светске изложбе су увек биле велика прилика да се нације прикажу и представе на светском нивоу. Тако су и за Србију павиљони имали карактер националне презентације на међународној сцени, што је највидније долазило до изражаја кроз архитектуру.

Изложба у Паризу 1900.

Србија је добила истакнуту локацију поред реке Сене у близини Алма моста и представила се павиљоном који изгледа попут цркве, у српско-византијском стилу (скоро да изгледа као црква Светог Марка у Београду). Главни архитекта овог пројекта био је Милан Капетановић из Београда, у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем. То је идејно био скуп националних митова, приказ предотоманске узвишености, путовање у прошлост. Изгледао је као средњовековни српски православни манастир који идеализује слику прошлости.

Палата површине од 550 м², за Србију, са само 2 милиона становника у то време, представљала је веома значајно место. Унутрашњост павиљона је била изузетно занимљива и богато попуњена.

Изложба пољопривредних производа

Ткаље на Светској изложби у Паризу 1900.

У Београду су прикупљене најлепше народне ношње из свих крајева Старе Србије и ништа није било богатије и лепше од те светле одеће украшене везом, уз додатак бројног накита. Уметнички израђене лутке су биле обучене у ове ношње и све то је представљало један етнографски музеј који је пленио лепотом и раскоши народног рукодеља.

Српска ношња изложена у Паризу 1900.

Српска ношња у Паризу 1900.

Српска ношња изложена у Паризу 1900.

Србија се у Паризу 1900. године појавила у свом разноврсном и живописном издању на чему су јој могли позавидети многи народи Европе. 

Приредио: Расен

 

Оставите одговор