Дешифрован средњовјековни натпис са кичавске плоче

У студији “Жупан Радомир и црквица Кичавска“ филолог Радомир Илић је успио да, након дуге анализе, дешифрује средњовјековни запис на надгробном споменику који се налази у Археолошкој збирци бјелопољског Завичајног музеја од 1963. године. Илић је открио да је ријеч о епиграфском споменичком драгуљу, жупана Радомира, који датира у другу половину 14. и почетак 15. вијека.

Илић каже да му је 87-годишњи бјелопољски професор Рајко Медојевић, потврдио да је гробна плоча пронађена на локалитету Луке у центру Кичаве у прољеће 1959. године током припреме за градњу нове школске зграде подручног одјељења Основне школе „Милован Јелић“ у којој је тада радио као учитељ. Радници су тада на дубини од 50 центиметара наишли на масивне гробне плоче са старим натписима.

„Од тада па до данас она је остала потпуно непозната стручној јавности, иако су на територији Бијелог Поља боравили бројни археолози, међу којима и познати професори Београдског универзитета Драгослав Срејовић, Војислав Јовановић и други“, каже Илић.

Говорећи о даљим дешавањима током градње школе Илић подсјећа да су радници на једном мјесту наишли на фрагменте црквених зидова и људске кости а да су према свједочењу академика Петра Влаховића при наставку копања темеља на откривеним црквеним зидовима били и дијелови фрескописа.

„Натпис са кичавске гробне плоче садржи шест лигатура (три лигатуре од два графема) и нимало га није тешко прочитати. Редови слова су правилни, одступања у њиховој висини незнатна, урези дубоки и прецизно изведени. Иако је средишња ломна линија захватила графем у, његови рубови су сагледиви, а јасноћа уреза и облика контексних слова ж, п и лигатуре а, н и меког полугласа б непобитно открива ријеч жупан. Текстуална једноставност и елементи говорног језика, навођење титуле иза, а не испред имена покојника, и нетитуларни навод имена његовог оца, указују на управну функцију изван насљедне династичке сфере“, истакао је Илић.

Стара школа у Кичави

Будући да на споменику није уписана година смрти покојника, а у другим историјским изворима нема трагова о њему, то се о његовом поријеклу и успону на високи положај могу изнијети само претпоставке, каже Илић који дугује захвалност културним посленицима у Завичајном музеју и вишем музејском савјетнику Жељку Раичевићу на чији позив је извршио палографску анализу овог историјског артефакта.

Професор Драшко Дошљак каже да је Илићева палографска обрада надгорбне плоче, која се односи на жупана Радомира данас веома значајна, јер је таквих плоча, које су палеографски обрађене, на нашем простору веома мало.

„Студија која је објављена покренуће млађе истраживаче да се баве сличним пословима. Илић је у својој студији зналачки датирао другу половину 14. и почетак 15. вијека“, казао је Дошљак.

Надгробна плоча

„Занимљиво је што је натпис на споменику остао непознат научној јавности те да је до његове научне обраде и објављивања дошло тек ове године 61 годину након његовог проналаска, захваљујући труду филолога Радомира Илића. Из његовог пера настала је студија „Жупан Радомир и црквица Кичавска“ која је објављена у Матици црногорској. “Он је тиме направио нов истраживачки продор”, истакао је професор на Филозофском факултету у Никшићу Маријан Премовић.

Он је натпис окарактерисао значајним због неколико ствари.

„Наиме, на молбу игумана Јестакија који исприча краљу Урошу који је владао од 1243-1276 године о цркви Кичавској како у њој нема попова. Краљ одлучи да изда повељу у том временском периоду (не постоји податак када је она тачно издата) о припајању Кичавске цркве Богородичном манастиру Бистрици и потврди имање за издржавање цркве. С обзиром да је у Кичави постојала још једна црква дилема која је до сада постојала о томе на коју се цркву односила повеља је ријешена. Сада се зна да је Кичавска црква управо она гдје је пронађен жупанов споменик“, казао је Премовић.

Извор: montenegrina

2 Responses

  1. ПД каже:

    Pa šta piše bre na ovoj ploči, nije objavljeno!

Оставите одговор